Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 25.600
Navikli smo da svet oko sebe doživljavamo kao nešto apsolutno stvarno.
Vazduh koji udišemo, tlo pod našim nogama, beskrajni prostor – sve to izgleda kao neosporna istina. Ali šta ako je ta istina samo složen kod, a naša stvarnost proizvod, nezamislivo moćnog računara?Ideja iz filma „Matriks“, postepeno se seli iz naučne fantastike u strogo naučne časopise.
Štaviše, jedan od naučnika nema samo pretpostavke na ovaj račun, već celu koherentnu teoriju sa dokazima.
Nauka traži digitalnu stvarnost
Godine 1999, svet je video film „Matriks“, koji je odmah postao pravi kulturni fenomen. Priča o Tomasu Andersonu, izabranom Neu, koji je saznao da živi u iluziji koju stvaraju mašine, delovala je kao briljantan izum.Međutim, za neke naučnike, ovaj koncept je postao polazna tačka za ozbiljna istraživanja.
Jedan takav naučnik je Melvin Vopson sa Univerziteta u Portsmutu (UK). On ne spekuliše samo o mogućnosti da je naš univerzum simulacija, već aktivno nastoji da to potvrdi. Vopson povlači direktne paralele sa filmskim univerzumom Vahovskih i čak je objavio knjigu „Reality Reloaded“. Naslov suptilno nagoveštava jedan od nastavaka „Matriksa“.
Ali za razliku od holivudskih scenarista, Vopson tvrdi da se ne oslanja na fantaziju, već na stroge zakone fizike. Tvrdi da ima nešto što prethodne generacije mislilaca nisu imale: čvrste dokaze zasnovane na fundamentalnim principima univerzuma.
Drugi zakon za digitalni svet
Vopson je pronašao ključ misterije u jednom od najnepromenljivijih pravila fizike: drugom zakonu termodinamike. On kaže da entropija, mera nereda u bilo kom izolovanom sistemu, uvek teži povećanju. Jednostavno rečeno, sve oko nas se neumoljivo kreće ka haosu. Šolja se razbije ali se nikada ne sastavlja; vruća kafa se hladi, predajući toplotu hladnijem vazduhu u prostoriji.Ali Vopson je primetio paradoks. Na osnovu svog prethodnog rada, gde je definisao informaciju kao „peto agregatno stanje materije“, naučnik je pretpostavio da bi entropija u informacionim sistemima trebalo da se ponaša slično – to jest, da stalno raste.
Ali stvarni podaci protivreče ovome. Umesto da stalno raste, informaciona entropija često ostaje konstantna ili čak opada, težeći stanju ravnoteže i reda. Ovo je direktna suprotnost klasičnom drugom zakonu.
Ovo zapažanje je dovelo Vopsona do formulisanja novog fundamentalnog principa – drugog zakona informacione dinamike ili infodinamike. To pomaže u rešavanju još jednog kosmološkog paradoksa.
“Znamo da se univerzum širi bez gubitka ili dobijanja toplote, što znači da ukupna entropija univerzuma mora biti konstantna. Međutim, iz termodinamike takođe znamo da entropija uvek raste. Tvrdim da to dokazuje da postoji još jedna entropija, informaciona entropija, koja uravnotežuje povećanje” — piše naučnik.
Ispostavlja se da naš Univerzum održava ravnotežu zahvaljujući dvema komplementarnim silama: termodinamički haos se kompenzuje informacionim redom.
DNK, virusi i kod univerzuma
Obim primene drugog zakona infodinamike, prema Vopsonu, je neverovatno širok. On igra ulogu u atomskoj fizici, određujući stabilne konfiguracije elektrona i u kosmologiji, objašnjavajući širenje Univerzuma.Ali naučnik iznosi svoje najsmelije izjave u oblasti biologije.
Istraživač dovodi u pitanje jedan od stubova evolucije Čarlsa Darvina – ideju o slučajnoj prirodi mutacija. Vopson tvrdi da se genetske mutacije ne dešavaju haotično, već namerno. To je neophodno kako bi se minimizirala informaciona entropija. To jest, DNK se organizuje na najoptimalniji i najefikasniji način, kao da prati određeni program.
Istraživač je testirao svoju teoriju u praksi analizirajući stalno mutirajući virus SARS-CoV-2 (COVID-19). U članku objavljenom u časopisu AIP Advances, Vopson pokazuje „jedinstvenu korelaciju između informacije i dinamike genetskih mutacija“.
Analiza koju je sproveo naučnik otkrila je da mutacije virusa nisu bile potpuno slučajne; pokazale su tendenciju ka uređivanju genetskog koda, što se savršeno uklapa u okvir, njegovog zakona infodinamike.
I upravo je ta želja sve materije da optimizuje i kompresuje podatke, prema istraživaču, glavni dokaz simulacije.
Univerzum super-složen kao naš, ako bi bio simulacija, zahtevao bi ugrađenu optimizaciju i kompresiju podataka kako bi se smanjili zahtevi za računarskom snagom i skladištenjem za pokretanje simulacije.
“Upravo to vidimo svuda oko nas, uključujući digitalne podatke, biološke sisteme, matematičke simetrije i ceo univerzum” — objašnjava Vopson.
Velika misterija ostaje
Treba napomenuti da rad Melvina Vopsona nudi novi pogled, na fundamentalne zakone univerzuma i pokušava da ujedini fiziku, računarstvo i biologiju pod jednim zastavom. Međutim, naučna zajednica se prema njegovim zaključcima odnosi sa oprezom.Kako IFLScience s pravom primećuje, danas postoji približno jednak, broj naučnih radova koji i potvrđuju i opovrgavaju hipotezu o digitalnom postojanju.
Drugi zakon infodinamike zahteva pažljivu proveru i dalja nezavisna istraživanja.
Vopsonovo otkriće može postati ključ novih prodora u kvantnoj fizici ili genetici, čak i ako se njegov glavni zaključak o simulaciji ne potvrdi. U krajnjoj liniji, pitanje o prirodi naše stvarnosti, koje su prvi postavili starogrčki filozofi, ostaje otvoreno.
Borba.Info
