Naučena bespomoćnost ...

[Borac za prava zivotinja]

... je mentalno stanje u kome je čovek naviknut da preživljava u datim uslovima i vremenom postaje nemoćan da izađe iz tih uslova, čak i kada mu se za to ukaže prilika. To vam je ona, vrlo često korišćena premisa: Ma šta učinio, ništa ne mogu da promenim. Što bih se onda uopšte i trudio?

Da li vam je poznato ovo stanje, i uočavate li ga kao generalno stanje naroda u našoj sredini? (Mada psiholozi govore da je pogrešno pripisivati stanje bespomoćnosti globalnim uzrocima.)
Kako se izlečiti od bespomoćnosti, šta mislite?

 

[електрика]

Одавно сам приметила то стање пасивности и вечите инфантилности.

Увек неко други треба да уради нешто (фамозна држава углавном) и увек је неко други одговоран а никако ми, мали угрожени људи.

Како се излечити? Не знам.

Можда је то због тога што смо држава стараца који осим пуњења бедних цегерчића ништа друго и не виде нити их занима.

Можда због тога што нас је раније друштвено уређење навикло да је колектив све а појединац ништа а без активног појединца нема ничега па ни промена.

 

[gost 243178]

Mislim da je jako tesko izvuci se iz osecanja bespomocnosti, letargije, depresije ako se ne pojavi neki spoljasnji impuls, a cesto je i tada tesko - jer ga osoba ne prepoznaje kao priliku.
Mozda to pomalo zavisi i od karaktera - neki ljudi su zilaviji, borbeniji, imaju jaci nagon za prezivljavanje... Mislim, lako je reci "ne predaj se, trudi se, ustani kad padnes, i tvrdoglavo guraj dalje", ali svaki covek je drugaciji, mozda zaista za svakoga postoji bod pucanja, i posle toga samo zivotaris, bez entuzijazma, lozenja, nade...

 

[hakim bej]

Pokušam da se oduprem zlu - država zabranjuje, ona će.
Pokušam da volim ženu - NVO kaže oni će.
Pokušam da spasim ženu - država kaže nasilnik.
Pokušam da vaspitavam decu - država zabranjuje, ona će.
Pokušam da izgradim imanje - država kaže to može samo država.
Pokušam da smenim direktora - država kaže ne može.
Pokušam da živim po svom - država kaže ne može.
Na svojoj kući podignem sprat - država kaže ne može.
Pokušam da na različite načine pomognem sebi - država kaže mi ćemo.
Izvor osećaja bespomoćnosti su lanci u koje smo ušli 1984.

 

[gost 243178]

Pokušam da se oduprem zlu - država zabranjuje, ona će.
Pokušam da volim ženu - NVO kaže oni će.
Pokušam da spasim ženu - država kaže nasilnik.
Pokušam da vaspitavam decu - država zabranjuje, ona će.
Pokušam da izgradim imanje - država kaže to može samo država.
Pokušam da smenim direktora - država kaže ne može.
Pokušam da živim po svom - država kaže ne može.
Na svojoj kući podignem sprat - država kaže ne može.
Pokušam da na različite načine pomognem sebi - država kaže mi ćemo.
Izvor osećaja bespomoćnosti su lanci u koje smo ušli 1984.

Of the 195 countries in the world:
54 countries are in Africa
48 in Asia
44 in Europe
33 in Latin America and the Caribbean
14 in Oceania
2 in Northern America

 

[Steinadler]

Iskreno mislim da postoji mnogo prethodnih tema na kojima se može naći odgovor na ovako površno pitanje.

 

[Borac za prava zivotinja]

Iskreno mislim da postoji mnogo prethodnih tema na kojima se može naći odgovor na ovako površno pitanje.

Na primer?

I zašto je ovo površno pitanje?

 

[Umri_muski]

Jel pricamo o socioloskoj ili pseudopsiholoskoj pojavi?

Ovo drustveno to je pseudopsiholoska a socioloska je ono 1 na 1 ili 1 na 5...

 

[Borac za prava zivotinja]

Jel pricamo o socioloskoj ili pseudopsiholoskoj pojavi?

Ovo drustveno to je pseudopsiholoska a socioloska je ono 1 na 1 ili 1 na 5...

Podstaknuta sam jednim razgovorom, u kome osoba, kojoj ništa nije dobro u životu (realno i nije dobro), neće ni da mrdne s polazne tačke jer misli da je svaki pomak unapred jalov. Osoba nije klinički depresivna.

A radi pojašnjenja, evo nešto sa neta:

Pojam koji je u psihologiju uveo američki psiholog Martin Selidžmen (Seligman) da bi označio stečeno stanje pasivnog prihvatanja neprijatne situacije, bez aktivnog suprotstavljanja ili pokušaja bega iz nje, do kojeg dolazi onda kada je organizam bio dugo izložen štetnim i neugodnim, a neizbežnim stimulusima. Kod ljudi koji uzastopno trpe neuspehe, koji se gotovo stalno nalaze u neprijatnoj situaciji dolazi do apatije i ravnodušnog prihvatanja patnje jer su naučili da nemaju kontrolu nad takvom situacijom. Ovaj stav n.b., kada se učvrsti, prenosi se i na one situacije u kojima bi pojedinac mogao uspešno pružiti otpor ili makar pobeći iz nje. Ukoliko, međutim, u toku serije neprijatnih situacija subjekt uspe da makar u samo nekoliko njih izbegne pasivno podnošenje, neće se formirati patološki stav n.b.

 

[hakim bej]

"U situacijama kada su nasa emocionalna osecanja suvise bolna ili neprijatna, mi smo u stanju da sebe anesteziramo. To je prilicno jednostavna stvar. Prizor jednog tela, raskomadanog tela, uzasava nas. Ali, ako takva tela gledamo svuda oko sebe, dan za danom, ono sto je uzasno postaje normalno i mi gubimo osecanje uzasa. Mi ga jednostavno iskljucimo. Nasa sposobnost da osecamo uzas potpuno otupi.Krv vise ne vidimo, ona za nas vise nema mirisa, ne osecamo vise njenu agoniju. Nesvesno, mi pocinjemo da zivimo pod anestezijom."
https://forum.krstarica.com/showthread.php/383559-Anestezija?highlight=skot+pek

 

[Zauz]

... je mentalno stanje u kome je čovek naviknut da preživljava u datim uslovima i vremenom postaje nemoćan da izađe iz tih uslova, čak i kada mu se za to ukaže prilika. To vam je ona, vrlo često korišćena premisa: Ma šta učinio, ništa ne mogu da promenim. Što bih se onda uopšte i trudio?

Da li vam je poznato ovo stanje, i uočavate li ga kao generalno stanje naroda u našoj sredini? (Mada psiholozi govore da je pogrešno pripisivati stanje bespomoćnosti globalnim uzrocima.)
Kako se izlečiti od bespomoćnosti, šta mislite?

Bogata si finansijski i nemas osecaj za obicne ljude.Da imas nikada pa ni tad ne bi otvorila ovakvu temu.

Ko nema para u zivotu nema ni da se obrazuje a samim tim nema sanse da pobegne iz siromastva.Pocinje da radi kad zavrsi osnovnu ili kad zavrsi srednju jer treba pomagati da se plate dadzbine.To je sve.Tako sve ide u krug.Sirotinja pravi sirotinju i to je prica.

Inostranstvo nije za svakoga.Treba brdo para koje obican covek nema da bi se tamo otislo.
17.000 a i nezvanicno duplo beskucnika u Beogradu,koliko njih je zelelo normalan zivot u gradu ali su pukli a njihovi ih ne primaju nazad.... Gde su ostali gradovi,ne spominje se.To nece biti na tv ekranima nikad ali kome je tv sredstvo informisanja taj je dezinformisan.Kad nesto minijaturno otvoris npr.da se nadje neko,ulozi dobijes molotovljev...Ili kazu narkoman obije,opljacka...Itd.isl.

 

[hakim bej]

https://forum.krstarica.com/entry.php/6385-BEDA-KAKO-USUD

 

[Milan od Gruze]

... je mentalno stanje u kome je čovek naviknut da preživljava u datim uslovima i vremenom postaje nemoćan da izađe iz tih uslova, čak i kada mu se za to ukaže prilika. To vam je ona, vrlo često korišćena premisa: Ma šta učinio, ništa ne mogu da promenim. Što bih se onda uopšte i trudio?

Da li vam je poznato ovo stanje, i uočavate li ga kao generalno stanje naroda u našoj sredini? (Mada psiholozi govore da je pogrešno pripisivati stanje bespomoćnosti globalnim uzrocima.)
Kako se izlečiti od bespomoćnosti, šta mislite?

Ljudi koji cine puno nepromisljenih pokusaja postaju neuspesni i gube volju.

 

[Umri_muski]

Pa onda su svi promasili temu...oni pricaju o pseudopsiholoskoj pojavi bespomocnosti.
Meni je zanimljiva bas socioloska 1 na 1 ili porodicna pojava naucene bespomocnosti..
To je jako komplikovan odnos....i ima vise varijanti...milion detalja mora da se drzi u glavi da bi se o tome pricalo...bas je zahtevna pojava za analizu.
Naravno ako hocemo ofrlje, moze ona klasika sa nlp i varijantama, tj programiranje strahom i programiranje uslovljavanjem.

 

[Џорџи]

To je normalno stanje i toliko smo nebitni a kao nesto bi se svuda kurcili da promenimo svet a sebe ni makac,fazon sit gladnom ne veruje,seru nece da radi,a kad ostanu bez posla onda ko misevi cute

 

[Miss Moneypenny]

ljudi koji predugo trpe neuspehe pelcovani su od tog otrova koji nosi neuspeh a koji im truje život time što su shvatili da su preživeli sve te neuspehe i da se u njima jednako stabilno može živeti kao i u uspesima.
otud po meni njihova ravnodušnost, njima je neuspeh postao njihova zona komfora jer vazda su nas učili a uče nas i dalje da uvek može gore od ovog.

 

[електрика]

Паметно запажање.

 

[Boljarin]

Bogata si finansijski i nemas osecaj za obicne ljude.Da imas nikada pa ni tad ne bi otvorila ovakvu temu.

Ko nema para u zivotu nema ni da se obrazuje a samim tim nema sanse da pobegne iz siromastva.Pocinje da radi kad zavrsi osnovnu ili kad zavrsi srednju jer treba pomagati da se plate dadzbine.To je sve.Tako sve ide u krug.Sirotinja pravi sirotinju i to je prica.

Inostranstvo nije za svakoga.Treba brdo para koje obican covek nema da bi se tamo otislo.
17.000 a i nezvanicno duplo beskucnika u Beogradu,koliko njih je zelelo normalan zivot u gradu ali su pukli a njihovi ih ne primaju nazad.... Gde su ostali gradovi,ne spominje se.To nece biti na tv ekranima nikad ali kome je tv sredstvo informisanja taj je dezinformisan.Kad nesto minijaturno otvoris npr.da se nadje neko,ulozi dobijes molotovljev...Ili kazu narkoman obije,opljacka...Itd.isl.

Ovaj primer mi se bas svidja...

Ima taj smek koji odrazava bespomocnost...

 

[hakim bej]

Izmisliće država još mnoga radna mesta i svima će dati milostinju, samo da smanji rizik od pobune.
Dokle god prosjak dobija milostinju, nije voljan da se buni, još manje da menja svoj status.
Ako cemo pravo, plata drzavnog sluzbenika u poreskoj upravi, regres markica topliobrok višak, su drzavna milostinja za nerad.
Drzava udeljuje milostinju da bi te ljude pretvorila u prosjake.
Kada drzava ne bi delila milostinju, onda ti ljudi ne bi bili prosjaci nego revolucionari. To mu onda dodje nesto skuplje.
Država kupuje socijalni mir, i mir uopšte, pretvarajući sopstvene građane u prosjake, ljude koji primaju milostinju.
Tako se menja svest naroda. Od ratnika do prosjaka. Dobro plaćenog prosjaka koji ne želi promenu.

 

[електрика]

Просјак који је уплашен да не изгуби и те мрве. Принцип 'ћути и веслај'.

- - - - - - - - - -

Има и овде на форуму примера - кукање да је тај и тај подфорум замро, да је доооосадно, учините нешто, шта да се ради, јао куку!

А сами две теме нису отворили, о смисленим постовима да и не причамо.

- - - - - - - - - -

Као мала деца којој треба забављач. Кловн. Хајде пиши нешто па да се чудимо. Да кажемо да си хејтер.

 

[Boljarin]

Ima raznih razloga zasto neko dodje u takvo stanje,
ali mislim da je glavna karakteristika razmazenost...

Izvorno, nenaucenost na borbu,u drugoj fazi je generisanje
morala koji osudjuje svaku akciju kao agresivnu...pa cak i
volju da se pruzi prilika osudjuje kao agresiju na individualnost...

 

[електрика]

Ima raznih razloga zasto neko dodje u takvo stanje,
ali mislim da je glavna karakteristika razmazenost...

Izvorno, nenaucenost na borbu,u drugoj fazi je generisanje
morala koji osudjuje svaku akciju kao agresivnu...pa cak i
volju da se pruzi prilika osudjuje kao agresiju na individualnost...

То је свакако један од кључних разлога.

И друго увећано је такође одлично примећено. Пљуцкање из ложе на оне који прљају руке.

 

[dog face]

ne znam nikog ko se patoloski miri sa svakom situacijom

 

[gost 360768]

Ako ti zivot stalno servira gouvna, tesko ces od toga napraviti braunije s nutelom...pasivno prihvatanje je posledica prethodnih iskustava, gde nije moglo doci do promene, uspostavljanja kontrole...gde je pojedinac navikao na odredjeno stanje, na bol i patnju u toj meri da kad se pojavi mogucnost promene nastavlja sa naucenom reakcijom...
...ljude se svakodnevno ubedjuje u vlastitu nesposobnost i bezvrednost...da ne zasluzuju bolje, ne zasluzuju srecu...ako to proizlazi iz ranog detinjstva, porodice (razna zlostavljanja,...) tesko je promeniti nacin razmisljanja...ali treba pokusati..

 

[Jennifer Jennin]

... je mentalno stanje u kome je čovek naviknut da preživljava u datim uslovima i vremenom postaje nemoćan da izađe iz tih uslova, čak i kada mu se za to ukaže prilika. To vam je ona, vrlo često korišćena premisa: Ma šta učinio, ništa ne mogu da promenim. Što bih se onda uopšte i trudio?

Da li vam je poznato ovo stanje, i uočavate li ga kao generalno stanje naroda u našoj sredini? (Mada psiholozi govore da je pogrešno pripisivati stanje bespomoćnosti globalnim uzrocima.)
Kako se izlečiti od bespomoćnosti, šta mislite?

mene ubija u pojam taj stav
a vrlo je prisutan
imamo tu letargiju i brigu isključivo za svoje interese

Može se to menjati...energijom pojedinca ili grupe sa kojim će se masa poistovetiti
s tim da će se mnogi sporo pokretati, a neki NIKAD