Па знамо ли полуздано да није био истекао рок за оправдање, да је она неоправдано дала ученику неоправдане и да је новчана казна била баш за тај прекршај, а не за неки други?
Но опет, све је то увлачење у ситна црева која су небитна, јер деци која не муљају, не варају и која се понашају пристојно се такве ствари не дешавају. А ови којима се то деси, никад не пријаве колико пута им је прошло да направе неку глупост или подметну лажно оправдање. Проблем је што они траже право да упорно покушавају да преваре, и што је њихово понашање константно на граници инцидентног.
Ако је неки пропис о дужини сукње да треба буде толико цм, зашто нечија сваки дан мора да се мери и да комисија одлучује о томе да ли је 1мм краћа од дозвољеног. Правила у школама су већ максимално релаксирана; замисли само да смеш да возиш маскимално 90 km/h у граду, и да тебе полиција редовно зауставља јер возиш 91, а ти се са њима расправљаш да је уствари 89. Како неки ученици могу да се понашају сасвим пристојно и нормално годинама, а са неким свакодневно бива расправа око бонтона и правилника, и када наставници покушају да примене и најмање мере према таквима, одмах се појављује група грађана која гледа на то као угрожавање људских права, дискриминацију и слично?
Како никад не приметите до које мере су у таквој атмосфери дискриминисани и обесправљени ученици који се понашају пристојно, и који очекују да научне и направе од себе нешто у школи, а за то нема ни простора ни времена јер се цела школа бави са неком будалаштином о мајици која је краћа 1 цм, ликом који провлачи главу кроз кров аутобуса, и сл.