Биљана
Aktivan član
- Poruka
- 1.182
ја сам 10 година радила у средњој школи. И то за време деведесетих, до 2004. године. Сећам се да смо за време бомбардовања имали редуковане оперативне планове, углавном скраћене часове. Код нас нису падале бомбе, на срећу. Те године је изостала матура. Сарађивали смо међусобно. Активи који су имали више професора су правили заједничке планове. Ја сам била сама. И сад сам сама.Hajde da pričamo o srednjoj školi koju učenici treba da prate, a za njih nije obezbeđen TV program.
Sve ovo što je ministarstvo navelo lepo zvuči, ali na viberu ne možeš da vodiš konferencijske razgovore sa velikom grupom.
Ostali programi koje su spomenuli kao alternativu mogu to da podrže, ali za konferencijske razgovore ti je neophodna mirna prostorija za svakog nastavnika s jedne strane, i za svakog učenika sa druge. Svaki učenik mora da ima svoj računar i kameru ili svoj laptop, a kad uzmeš u obzir da jedno domaćinstvo ima dva do tri deteta, sasvim je logično da svakome od njih treba da obezbediš sobu i uređaj preko koga će pratiti nastavu.
Imala sam prilike da vidim kako u praksi funkcioniše nastava na daljinu preko skajpa. Tu se rad sa malom grupom učenika pokazao kao prilično uspešan, ali je često bilo problema sa okolnim zvucima koji su se mešali, sa podelom ekrana, sa tehničkim manjkavostima gde nastavnik često mora da improvizuje.
Dakle, pita se ne pravi u štali.
Znam osnovnu školu u kojoj dežuraju po dva nastavnika da bi se izašlo u susret onoj deci koja nemaju televizor. Takvoj deci se štampaju zadaci i ostali materijal za praćenje nastave.
Не знам шта ко тачно очекује, и од кога. Имам осећај да ћемо некако изгурати до пролећног распуста. А после не знам. немам представу. Ја ћу се уморити, то знам. Мислим да ће из Министарства доћи неко решење за све. Живомо у великим градовима, варошима, селима, засеоцима...не знам. Нисам паметна.
Ако могу пре свега родитеље да саветујем, разговор са децом, организовање живота породице и уже и шире..онако, да деца науче како се одрасли носе са стресним ситуацијама.
Поделићу са вама своје искуство. Децу занима како ми одрасли реагујемо на стресне ситуације. Деца купе информације, селектују их и примењују по свом. Али, ми смо узор. Пре ће следити модел родитеља, него модел професора, учитељице, или већ..
Поздрав свима.
Мислим да се више нећу јављати на форуму.
Живот је , наиме напољу. Са људима.
Ко је ближњи мој?