не бих рекао да је Стефану Немањи као владару из 12. века било нарочито стало до јавног мнења. чак мислим да би суровост према јеретицима у то време само допринела његовом имиџу. а ето, самог вођу јеретика је поштедео најстроже казне.. то је врло занимљива околност, а посебно ако имамо у виду да су Немањићи били врло немилосрдни- особито према члановима сопствене породице. не звучи логично да су обичне јеретика спаљивали, а њиховог вођу поштедели и протерали, иако су њихови савременици на западу обично за њих смишљали најсуровије казне.
како онда протумачити део из његовог житија где се каже-
''..и он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје, а домове њихове и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим. учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, Сина Божијег. књиге његове нечастиве спали, и изагна га, запретив да се никако не исповеда нити спомиње триклето име''?!
ово ''попали'' остаје недоречено- да ли их је спаљивао на ломачи (што је нелогично ако се има на уму ово горе) или је можда само попалио њихове домове и окупљалишта?
одредбе из Душановог законика где стоји-
''и ко рекне бабунску реч, ако буде властелин да плати сто перпера, ако ли буде себар, да плати дванаест перпера и да се бије штаповима.''
говори о особитој благости Немањића према јеретицима. казна је предвиђена само за проповеднике, а не и за обичне следбенике. па чак и таква- остаје необично блага, ако се има на уму пракса у западним земљама тог времена.