Naš kutak u pozorištu

[Soradze]

Dragi moji,
pozorište jeste mesto gde tražimo sebe i gde ga i nalazimo. Obzirom da mesta na koja smo
mogli pobeći ubrzano nestaju, nudim vam novi kutak u Svetilištu, "Naš kutak u pozorištu".
Spasonosno mesto gde ćemo se družiti, smejati, grliti, pisati o svojim impresijama o predstavama
koje smo gledali, o glumcima koji nam se dopadaju, ili ne, o anegdotama pozorišnim...

Bilo bi divno da u ovom našem kutku caruje lepota, prijateljstvo, umetnost i ljubav, tj. sve ono
što može spasiti ovaj svet. Zovem svakog ponaosob poštovaoca pozorišne umetnosti da dođe
i obogati svojom suštinom ovaj kutak, ali i nas ostale. Znam da nikada nećete zaboraviti da na
ovom mestu može i duša da nastrada, iako je ovde skoro sve izmišljeno...

Za početak postojanja našeg kutka u pozorištu, ne mogu da se otmem ideji, pa da ne postavim
ovaj predivni, dramatičan video u kome se vidi kako umetnost pleni dušu... ne samo našu, već
naše dece, unuka i svih ostalih generacija koje su na putu da nam se pridruže...

Sigurna sam da je ova divna stara duša stigla do nas da spase ovaj svet...

Dragi moji realni, zamišljeni, izmišljeni...
Dobrodošli u "Naš kutak u pozorištu"

Ostanite samnom...
Grlim vas sve redom...

 

[Poli46]

Jedno vreme sam odrastala u pozorištu..Naime moji roditelji su kao dodatni posao
uveče radili na garderobi, biletarnici i cepanju karata, Svaku predstavu sam gledala
mnogo puta i to sa treće galerije. Nije mi bilo važno koja je predstava u pitanju..
sve sam ih volela. Svetlosti pozornice oplemenile se me za ceo život.

 

[Soradze]

Draga Poly, da znaš da si zbog toga - posebna. To se vidi, to se čita, to se oseća iza tvog avatara
i tvog carstva na Krstarici. Sigurna sam da pozorište oplemenjuje. Posle odgledane predstave, za sat - dva, izlazimo iz pozorišta uzdignuti, kao da stopalima igramo po oblaku.

Ja sam se u pozorištu osećala kao u drugoj kući. Išla sam iza bine, zavlačila se u garderobu glumačku mog oca, tamo se ogledala u pokretnim ogledalima, šminkala jakim bojama... ili sam bila u gledalištu iz koga sam tajnim vratima odlazila u glumački salon. Znala sam puno predstava napamet... sve monologe, dijaloge... bila zaljubljena u glas Steve Žigona... Umela sam da maštam... Puno sam i čitala... Predivno je to bilo vreme i dragoceno iskustvo.
Grlim te...

 

[Nina]

Uz pozorište sam odrasla iako nisam imala nikakve dodirne tacke sa pozoristem
i ta ljubav prema daskama koje život znace zauvek je ostala u meni

danas slikano sa Trga Republike ..
decije pozorište

i pozorište za odrasle

 

[Nina]

 

[Nina]

Život je tek senka koja bludi, ubogi glumac
Što se pozornicom za časak šepuri i kida,
A onda se više za nj i ne čuje: to je priča
Koju ludak priča, puna buke i besa,
Što ne znači ništa...

V.Šekspir Magbet

 

[Soradze]

Život je tek senka koja bludi, ubogi glumac
Što se pozornicom za časak šepuri i kida,
A onda se više za nj i ne čuje: to je priča
Koju ludak priča, puna buke i besa,
Što ne znači ništa...

V.Šekspir Magbet

Divno...
Veličanstvena mudrost Šekspirova.

 

[Nina]

Da, ali svaki put kada pročitam nešto od Šekspira setim se misterije oko njegovog autorstva i pitanja Ko je pisao Šekspira ?

 

[Soradze]

POGODITE

ČIJI JE OVO MONOLOG ?

"Da li je ljudskog duha dostojnije
trpeti praćke i strele sudbine nasilne,
ili oružje dići na more muka
i oporom ih sve zauvek okončati?

Umreti, samo usniti i - ništa više;
i tim snom reći da smo prekinuli
naše duše bol i hiljade onih jada
što ih priroda ljudska nasleđuje.
To bi nestanak bio da ga čovek
svim srcem svojim samo poželeti može.

Umreti, možda usnuti - a usnuti-
sanjati možda? E, tu je prepreka!
Jer, zbog tih snova - koji bi nam u samrtnom
spavanju mogli dolaziti kad se
iz ove buke i zbrke života smrtnog
izvučemo - mi moramo oklevati.

Zbog toga jadni život naš i jeste
toliko dug, jer ko bi mogao da snosi
sve šibe i sve poruge ovoga sveta,
nepravde tlačitelja, prezire oholih,
patnje zbog nipodaštavane ljubavi,
bezakonje i drskost vlasti, ćuške
što ih zasluga krotka od bezvrednih trpi -
kad bi svako sebi mogao mir i spokoj
da obezbedi golim nožem prostim?
Ko bi nosio breme života teškog,
stenjao i znoj lio, kad nam volju
sputav'o ne bi strah od nečeg
posle smrti - da, te zemlje neotkrivene
iz čijih međa još se ni jedan putnik
vratio nije - strah koji nas tera
da radije sva ona zla trpimo
što nas već muče, nego da hrlimo drugim
o kojima baš ništa ne znamo?

Tako svest stvara kukavice od sviju nas;
i, tako, zdrava i prirodna boja
sve odlučnosti naše bolešljivo čili
kad na nju padne taj bledi prisenak misli;
a poduhvati naši veliki i smeli
u strahu, zato, skreću struje svoje
i onda gube sam smisao dela."

 

[Nina]

da ne ispadne da sam pametnica ali znam zahvaljujuci temi koju sam otvorila na Filozofiji
"Zašto Hamlet okleva" i citala sam tada dosta o Hamletu

https://forum.krstarica.com/threads/zasto-hamlet-okleva.923777/