Dejan.Jankovic
Zainteresovan član
- Poruka
- 144
Tekuća poseta predsednika Saveta direktora nacionalnih biblioteka sveta, Džona Cebea, Narodnoj biblioteci Srbije, pokrenula je važna pitanja o radu ove ustanove. U centru pažnje medija ponovo su se našli nerešeni problemi, poput pronalaženja krivca za rasipanje 15.000 vrednih knjiga koje su nekada pripadale Dvorskoj biblioteci.
Oko 15.000 knjiga koje su bile čuvane u depou Narodne biblioteke, u novembru 2005. godine završilo je u smeću. Zbog pogrešnog otpisa, neka od vrednih izdanja koja su pripadala Dvorskoj biblioteci predata su preduzeću za obradu starog papira. Sedam godina nakon događaja koji je šokirao mnoge ljubitelje pisane reči, knjige i dalje nisu vraćene, uz tek poneki izuzetak.
Poseta predsednika Saveta direktora nacionalnih biblioteka sveta Džona Cebea počela je u sredu i trajaće do 25. avgusta. Cebe će obići Narodnu biblioteku Srbije, Biblioteku grada Beograda, Biblioteku Šabačku i Arhiv Jugoslavije.
Kako za “Blic” objašnjavaju iz Narodne biblioteke Srbije, nedostatak prostora učinio je otpis knjiga neminovnim, a budući da se među otpisanim monografskim publikacijama nisu našli muzejski primerci, nije prekršen Zakon o kulturnim dobrima. Međutim, kako se navodi u Izveštaju o aktivnostima Narodne biblioteke Srbije na zaštiti i rekonstrukciji Dvorske biblioteke, otpis nije izvršen u skladu sa Zakonom o bibliotečkoj delatnosti.
- Propisi nalažu da o otpisu bibliotečke građe odlučuje Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije. Međutim, Upravnom odboru nikada nije predložena odluka o otpisu, te isti odluku nije ni doneo.
I dalje nije razjašnjeno ko je odgovoran za spornu odluku o bacanju vrednih knjiga. Postoje glasine da otpis nisu izvršili profesionalci, već vojnici koji su u to vreme bili na služenju civilnog vojnog roka. Zaposleni u Narodnoj biblioteci, kao i v. d. upravnika Dejan Ristić, ogorčeni su zbog činjenice da krivac i dalje nije utvrđen, a njihovo negodovanje dele i drugi obožavatelji knjige.
Bacane knjige iz 19. veka
Ljubitelji knjige uspeli su 2005. godine da pokupe neka od izdanja koja su završila u smeću, pa je tako jedan bibliofil od antikvara otkupio nekoliko knjiga. On ih je vratio Narodnoj biblioteci, uz anonimno pismo.
- Sa radošću vam vraćam knjigu koja je pripadala Dvorskoj biblioteci i na kojoj je čak posveta autora kralju Aleksandru. Svaki ljubitelj i poznavalac knjiga se pita da li je moguće da je Narodna biblioteka Srbije mogla u stari papir da baci knjige iz 19. veka, knjige Dvorske biblioteke, knjige koje su autori posvetili poznatim ličnostima - navodi se u pismu.
Vredne knjige su i ranije bacane
Zora Čavić-Ilić, legendarni prevodilac RTS-a, smatra da je bacanje knjiga u smeće velika sramota za državu.
- Neverovatno je da su knjige stare više od 200 godina izručene u kontejner da bi se napravilo mesto za novija izdanja. Pitam se kako je moguće da se i dan danas ne zna ko je odgovoran i da se tadašnji zaposleni u Narodnoj biblioteci nisu pobunili protiv sramne odluke. Kao što su lekari obavezani Hipokratovom zakletvom, tako se i bibliotekari obavezuju da čuvaju svaku knjigu kao svetinju - kaže za “Blic” Zora Čavić-Ilić.
Ona dodaje da rasipanje knjiga nije nova pojava u Srbiji, jer su u prošlosti mnoga vredna izdanja završila u rukama lopova, na ulici, ili im se izgubio svaki trag.
- Za vreme Miloševića, biblioteke su pljačkane širom Jugoslavije, a mnoge knjige nestale su i iz Belog dvora i Starog dvora. Prema mojim saznanjima, političari kao što su Gligorov i Kardelj često su uzimali knjige iz biblioteke, a nije zabeleženo da su ih vraćali. Za vreme sankcija osoblje Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” mi je otkrilo da iz njihovih prostorija nestaju ne samo knjige, već i skupoceni nameštaj.
Princ Aleksandar Karađorđević: Bacanje knjiga Dvorske biblioteke šokantno
Princ Aleksandar Karađorđević ocenio je danas da je incident sa knjigama iz Dvorske biblioteke koje je Narodna biblioteka Srbije bacila "apsolutno neprihvatljiv i šokantan", saopšteno je iz njegove kancelarije.
- Zastrašujuće je da knjige koje su bile deo Kraljevske biblioteke i našeg kulturnog nasleđa tokom vladavine dinastija Karađorđevića i Obrenovića, a koje su i dalje deo kulturnog nasleđa Srbije, završe na ovakav način. Smatram da je ovo nepojmljiv zločin učinjen prema našoj kulturi i da knjige iz Dvorske biblioteke ne smeju i nikada nisu smele da se nađu na đubrištu - ukazao je princ.
On je podsetio da su bačene knjige "svojevremeno odnete iz Kraljevske u Narodnu biblioteku kako bi se o njima vodilo računa, kako bi se tamo čuvale i izlagale, a ne da se otpišu kao stari papir".
- U 21. veku, gde postoje brojni načini komunikacije koji nam stoje na raspolaganju, zaista je neshvatljivo da se niko nije setio da pozove Kraljevski dvor i ponudi nam da preuzmemo knjige, umesto što ih je bacio u đubre. Ja sam pokrenuo projekat katalogizacije dela biblioteke na Kraljevskom kompleksu, i bio bih veoma srećan da sam mogao da preuzmem te stare, retke i vredne knjige - naveo je Karađorđević.
On je istakao da taj "neshvatljiv postupak koji Srbiju kulturološki vraća u mračno doba zahteva odgovarajuću reakciju nadležnih institucija u pronalaženju odgovornih lica i njihovog sankcionisanja".
Acović: Vratiti kulturno bogatstvo
Član Krunskog veća Dragomir Acović ističe da je veliki deo fonda Dvorske biblioteke nakon rata bio podeljen drugim bibliotekama. Zajedno sa knjigama koje su bačene 2005. godine, to predstavlja čitavo kulturno bogatstvo koje bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude vraćeno.
- U oktobru 2006. godine pokrenut je načelni sporazum sa Ministarstvom kulture o ponovnom skupljanju rasutih knjiga Dvorske biblioteke. Ministarstvo je tada bilo zainteresovano za saradnju, podjednako koliko i rukovodstvo Narodne biblioteke, međutim, do realizacije projekta nikada nije došlo - objašnjava Acović za “Blic”.
Ipak, čini se da je država odlučila da reaguje i pokrene postupak za vraćanje nestalih knjiga. Kako saopštavaju iz Ministarstva kulture i informisanja, uskoro će biti preduzete mere u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, kako bi se ispravile učinjene greške u proteklom periodu i utvrdila eventualna odgovornost.
Oko 15.000 knjiga koje su bile čuvane u depou Narodne biblioteke, u novembru 2005. godine završilo je u smeću. Zbog pogrešnog otpisa, neka od vrednih izdanja koja su pripadala Dvorskoj biblioteci predata su preduzeću za obradu starog papira. Sedam godina nakon događaja koji je šokirao mnoge ljubitelje pisane reči, knjige i dalje nisu vraćene, uz tek poneki izuzetak.
Poseta predsednika Saveta direktora nacionalnih biblioteka sveta Džona Cebea počela je u sredu i trajaće do 25. avgusta. Cebe će obići Narodnu biblioteku Srbije, Biblioteku grada Beograda, Biblioteku Šabačku i Arhiv Jugoslavije.
Kako za “Blic” objašnjavaju iz Narodne biblioteke Srbije, nedostatak prostora učinio je otpis knjiga neminovnim, a budući da se među otpisanim monografskim publikacijama nisu našli muzejski primerci, nije prekršen Zakon o kulturnim dobrima. Međutim, kako se navodi u Izveštaju o aktivnostima Narodne biblioteke Srbije na zaštiti i rekonstrukciji Dvorske biblioteke, otpis nije izvršen u skladu sa Zakonom o bibliotečkoj delatnosti.
- Propisi nalažu da o otpisu bibliotečke građe odlučuje Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije. Međutim, Upravnom odboru nikada nije predložena odluka o otpisu, te isti odluku nije ni doneo.
I dalje nije razjašnjeno ko je odgovoran za spornu odluku o bacanju vrednih knjiga. Postoje glasine da otpis nisu izvršili profesionalci, već vojnici koji su u to vreme bili na služenju civilnog vojnog roka. Zaposleni u Narodnoj biblioteci, kao i v. d. upravnika Dejan Ristić, ogorčeni su zbog činjenice da krivac i dalje nije utvrđen, a njihovo negodovanje dele i drugi obožavatelji knjige.
Bacane knjige iz 19. veka
Ljubitelji knjige uspeli su 2005. godine da pokupe neka od izdanja koja su završila u smeću, pa je tako jedan bibliofil od antikvara otkupio nekoliko knjiga. On ih je vratio Narodnoj biblioteci, uz anonimno pismo.
- Sa radošću vam vraćam knjigu koja je pripadala Dvorskoj biblioteci i na kojoj je čak posveta autora kralju Aleksandru. Svaki ljubitelj i poznavalac knjiga se pita da li je moguće da je Narodna biblioteka Srbije mogla u stari papir da baci knjige iz 19. veka, knjige Dvorske biblioteke, knjige koje su autori posvetili poznatim ličnostima - navodi se u pismu.
Vredne knjige su i ranije bacane
Zora Čavić-Ilić, legendarni prevodilac RTS-a, smatra da je bacanje knjiga u smeće velika sramota za državu.
- Neverovatno je da su knjige stare više od 200 godina izručene u kontejner da bi se napravilo mesto za novija izdanja. Pitam se kako je moguće da se i dan danas ne zna ko je odgovoran i da se tadašnji zaposleni u Narodnoj biblioteci nisu pobunili protiv sramne odluke. Kao što su lekari obavezani Hipokratovom zakletvom, tako se i bibliotekari obavezuju da čuvaju svaku knjigu kao svetinju - kaže za “Blic” Zora Čavić-Ilić.
Ona dodaje da rasipanje knjiga nije nova pojava u Srbiji, jer su u prošlosti mnoga vredna izdanja završila u rukama lopova, na ulici, ili im se izgubio svaki trag.
- Za vreme Miloševića, biblioteke su pljačkane širom Jugoslavije, a mnoge knjige nestale su i iz Belog dvora i Starog dvora. Prema mojim saznanjima, političari kao što su Gligorov i Kardelj često su uzimali knjige iz biblioteke, a nije zabeleženo da su ih vraćali. Za vreme sankcija osoblje Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” mi je otkrilo da iz njihovih prostorija nestaju ne samo knjige, već i skupoceni nameštaj.
Princ Aleksandar Karađorđević: Bacanje knjiga Dvorske biblioteke šokantno
Princ Aleksandar Karađorđević ocenio je danas da je incident sa knjigama iz Dvorske biblioteke koje je Narodna biblioteka Srbije bacila "apsolutno neprihvatljiv i šokantan", saopšteno je iz njegove kancelarije.
- Zastrašujuće je da knjige koje su bile deo Kraljevske biblioteke i našeg kulturnog nasleđa tokom vladavine dinastija Karađorđevića i Obrenovića, a koje su i dalje deo kulturnog nasleđa Srbije, završe na ovakav način. Smatram da je ovo nepojmljiv zločin učinjen prema našoj kulturi i da knjige iz Dvorske biblioteke ne smeju i nikada nisu smele da se nađu na đubrištu - ukazao je princ.
On je podsetio da su bačene knjige "svojevremeno odnete iz Kraljevske u Narodnu biblioteku kako bi se o njima vodilo računa, kako bi se tamo čuvale i izlagale, a ne da se otpišu kao stari papir".
- U 21. veku, gde postoje brojni načini komunikacije koji nam stoje na raspolaganju, zaista je neshvatljivo da se niko nije setio da pozove Kraljevski dvor i ponudi nam da preuzmemo knjige, umesto što ih je bacio u đubre. Ja sam pokrenuo projekat katalogizacije dela biblioteke na Kraljevskom kompleksu, i bio bih veoma srećan da sam mogao da preuzmem te stare, retke i vredne knjige - naveo je Karađorđević.
On je istakao da taj "neshvatljiv postupak koji Srbiju kulturološki vraća u mračno doba zahteva odgovarajuću reakciju nadležnih institucija u pronalaženju odgovornih lica i njihovog sankcionisanja".
Acović: Vratiti kulturno bogatstvo
Član Krunskog veća Dragomir Acović ističe da je veliki deo fonda Dvorske biblioteke nakon rata bio podeljen drugim bibliotekama. Zajedno sa knjigama koje su bačene 2005. godine, to predstavlja čitavo kulturno bogatstvo koje bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude vraćeno.
- U oktobru 2006. godine pokrenut je načelni sporazum sa Ministarstvom kulture o ponovnom skupljanju rasutih knjiga Dvorske biblioteke. Ministarstvo je tada bilo zainteresovano za saradnju, podjednako koliko i rukovodstvo Narodne biblioteke, međutim, do realizacije projekta nikada nije došlo - objašnjava Acović za “Blic”.
Ipak, čini se da je država odlučila da reaguje i pokrene postupak za vraćanje nestalih knjiga. Kako saopštavaju iz Ministarstva kulture i informisanja, uskoro će biti preduzete mere u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, kako bi se ispravile učinjene greške u proteklom periodu i utvrdila eventualna odgovornost.
