29. 11. 1997. 23:45х
Разговор Слободана Милошевића и Мире Марковић с Олгом и Миланом
Милутиновићем у којем коментаришу ток предизборне кампање за председника Србије.
Милошевић: Мира је очајна јер, гледајући овај дуел Драшковић-Шешељ, који је иначе користан за тебе; не бој се ништа.
Милутиновић: Да?
Милошевић: За нашу ствар је добар. Овај, очајна је због тога што они уопште нису политички противници, они су чисто олош.
Милутиновић: Знам, али требало их је онда пустити до краја, дати им још две киселе воде флаше да се побију и да се заврше избори још вечерас.
Милошевић: Сат и по је доста за народ. А они, а друго, они то што су прекинули сад ће да наставе на овим својим појединачним приказивањима где ће сваки морати нешто да објашњава.
Милутиновић: Да, да, и то што кажеш.
Милошевић: Није то лоше, али Мира је очајна због тога што сама чињеница да су та двојица доспела да буду, и то озбиљни кандидати за председника Србије говоре о деградацији нашег народа.
Милутиновић: То је тачно.
Милошевић: И она једноставно к'о Српкиња поставља питање: „Како је тако могуће нешто да се наш народ до те мере деградира да може да подржи једног од та два, једног од те двојице протува који су обичан олош?"
Милутиновић: Да, да.
Милошевић: Толико се деградир'о уствари. Знаш, првих пола сата се свађају ко је из којег села из Херцеговине; не знам, ко је из Гацка, ко је из Требиња, у пичку материну! Да ваде сваки из унутрашњих џепова да цитирају колико има Шешеља у Загребу, онај виче колико Драшковића има у Загребу. Знаш, доказују онда да су Срби.
Милутиновић: Да, да. Не, то је страшно!
Милошевић: Ко је из којег села из Херцеговине, а онда да ли је који од њих Србин, а онда ко је клао тупом кашиком, а онда се показује да су обојица ишли код тог Дугоруког, један за паре један за ордење. То је олош један! Мислим, нема ништа смрдљивије од тога што се могло да види.
Милутиновић: Не, не то су мени људи постављали питања тих...
Милошевић: Не треба да се бавиш с њима.
Милутиновић: Не, не, не, апсолутно игнорисати... Не, не, ја сам, слепо се држим твоје инструкције ни „Ш" од Шешеља ни „Д" од Драшковића.
Милошевић: Не треба да доказујеш где си био кад је заклана жена, кад је крадено нешто... (смеје се)
Милутиновић: Јесте.
Милошевић: Овај доказује да је био у затвору кад је жена заклана, као да није он тај који ју је закл'о.
Милутиновић: Јој!
Милошевић: Каже: „Ја сам у то време кад је она била заклана био у затвору". Је л' можеш да замислиш? Он доказује да је није он заклао, а Шешељ каже: „Ваши људи су је заклали!" (смеје се)
Милутиновић: Па то је чисти трилер, бре!
Милошевић: Ма да, кандидат за председника Републике тврди да није закл'о ту жену, а овај други тврди да су је његови људи заклали.
Милутиновић: Ужас! Ако неко гласа за њих, онда има много лудака у
Србији, онда то...
Милошевић: Не, лудака... Па, ******* бог, онда ми као народ немамо
перспективу!
