(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
NAPOKON...DAN
Kako je malo potrebno
Da se duša napuni....da poleti
A zapravo je to ....sve...
Posle mnogo dana kratkih susreta
Meseci što teško breme nosiše
Posle svih vremena koja se ne podudaraju
Razmimoilaze....tišine nam se vide tek negde negde
U vremenima ophrvanim moranjima zabrinuta lica nam se sreću
Umorom od svega mimikom govoreći
Dočekujem te...dočekuješ me
I sve je tu...sve naše mnoge godine
Godine rodilje....godine vodilje
U nama tiho i dalje žubore
Sve naše strasti i sve naše ljubavi
Samo nekako štedeći snagu
Za neke životne podvige
Što ne birasmo ih
Role nam je samo režiser život
U ruke tutnuo i osmeh u čvor vezao
I duh nam je zbog toga
Samo do moranja sezao.
A onda....dodje dan koji je naspavan san
A opet......samo je dan
Miran i tih.....za oboje samotan
Ali, nekako....drugačiji
Kao nar je pun nas samih
Jedno od drugog dočekanih
Jedno od drugog sačekanih
Napokon par sati prošaranih smehom
Grlenim...jedrim....od kojih duša trešti,
pa se slažu red reči....red smeha...pa...
nasmejani zavodljivi pogledi
kao šale a ipak, tako rečiti
u pričanju pomažu im ruke
šaramo njima kao bojama duge
I kafa.....i još reči....
i dodiri
Od kojih strast ječi...
Dobro mi došao nazad....sad sam opet cela
PS Laku noć......
pa draga zveknula si pravu...u smislu gore pomenutog opticaja.
samo konstatujem ....stanja doživljaja i preživljaja 
