Evo iz lichnog iskustva:ja sam zensko,a 5 godina stariji brat me je maltretirao otkad znam za sebe,onako sitno,ali od moje 10.-e je pocheo ozbiljno da me lema.Ja stvarno nisam slabashno,nezno zensko,plus zivim na Karaburmi gde nema mnogo intelektualne rasprave,pa me je na neki nachin njegovo maltretiranje i ochelichilo.Naravno,svako je drugachiji i svako drugachije prozivljava pubertet,ali uglavnom je razlog tuche to shto stariji hoce da dokazu da su "stariji i pametniji i nikakvo derishte ne moze da ih *",ali biraju malo chudne nachine ubedjivanja.Roditelji k'o roditelji,chesto ni ne provode vreme sa klincima i nemaju pojma shta se ustvari deshava(i moj burazer ima interesantan obichaj da na mene nabaci krivicu zbog potpuno nebitnih stvari i stalno pricha kakva sam ja i tako to,pa shta moji i da pomisle,al' ne shljivim to ja vishe...)Bitan savet za prezivljavanje:ne dopusti bratu da misli da moze da te zeza kako god hoce!Nisi ti nichija boks-vreca!Kad te udari,vrati mu.A shto se tiche njegovog ponashanja prema tvojim stvarima,zapreti mu da cesh se i ti poneti tako prema njegovom vlasnishtvu.A veruj,i cela ova pricha ce proci vremenom,kada tvoj brat prestane da bude nezadovoljan sobom i da si dokazuje ne znam shta,shto mozesh i ti pomoci tako shto cesh mu uchiniti neku sitnu uslugu,a to moze samo da poboljsha vash odnos.U sushtini,kombinacija chvrstog stava i pomalo shlihtanja chuda chini 8)
Moj brat i ja se sada,kada imamo po 20 i 25 godina,samo ponekad sportski pobijemo,da ne zakrzljamo
uzmi gledaj neke filmove..nemam pojma.kisni covek 
