комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
ово је СРАМНО:
"Први духовни искорак и прво ванзаветно скретање из Предања Српског завета начињени су Доситејевим бекством из манастира (односно бекством из Светосавског завета у духовну туђину Запада). То је прва, духовна, антисветосавска и антизаветна револуција у историји српске нације. Дакле, први ударац (повратни рефлекс из туђине) ишао је у центар Српског завета – манастир. Био је то и остао образац ударца туђинског духа у сам корен српског националног идентитета: националну Цркву и Светосавски завет. Доситејев повратак у Отаџбину, као духовног странца и псеудопросветитеља, представља велику прекретницу која је кроз духовне плодове доситејевштине (од ванцрквености до атеизма) уграђена у темеље нововековне српске духовности. Тако светосавски дух и богослужбени Завет српске нације, кроз Доситеја и доситејевштину, до дана данашњег подносе искушење обрнутог преобраћеништва, протестантизације, позападњачења и тоталне националне негације и самоотуђења.
Бошко Обрадовић"
Колико је Доситеј био прогресиван интелектуалац за своје доба, говори чињеница да појам *нација* није ни постојао у његово доба у српском језику. Чак и у Јевропи његовог времена, за појам "нација" знали су само интелектуалци јер идеја *нације* тада се тек обликује. Националну револуцију међу Србима је покренуо нико други него Доситеј Обрадовић. Безобразлук и лаж је говорити о било каквом "националном осећању" у Срба пре великог просветитеља Доситеја Обрадовића. Тада прогресивну идеју *нације* управо је Доситеј донео међу Србе.
Доситеј Обрадивић долази на наше просторе и отвара Велику школу. То је био предуслов за Националну револуцију у Срба. Ако би судили по речима Бошка Обрадовића, тзв. "српског националисте", Доситеј је требао остати калуђер у манастиру.
БОШКОВА ЖВАКА о Светосављу у 18. веку је идиотска, и сраман нео-љотићевски памфлет, јер се идеја Светосавља развија тек у двадесетом веку, а на Богословском факултету у Београду.
"Први духовни искорак и прво ванзаветно скретање из Предања Српског завета начињени су Доситејевим бекством из манастира (односно бекством из Светосавског завета у духовну туђину Запада). То је прва, духовна, антисветосавска и антизаветна револуција у историји српске нације. Дакле, први ударац (повратни рефлекс из туђине) ишао је у центар Српског завета – манастир. Био је то и остао образац ударца туђинског духа у сам корен српског националног идентитета: националну Цркву и Светосавски завет. Доситејев повратак у Отаџбину, као духовног странца и псеудопросветитеља, представља велику прекретницу која је кроз духовне плодове доситејевштине (од ванцрквености до атеизма) уграђена у темеље нововековне српске духовности. Тако светосавски дух и богослужбени Завет српске нације, кроз Доситеја и доситејевштину, до дана данашњег подносе искушење обрнутог преобраћеништва, протестантизације, позападњачења и тоталне националне негације и самоотуђења.
Бошко Обрадовић"
Колико је Доситеј био прогресиван интелектуалац за своје доба, говори чињеница да појам *нација* није ни постојао у његово доба у српском језику. Чак и у Јевропи његовог времена, за појам "нација" знали су само интелектуалци јер идеја *нације* тада се тек обликује. Националну револуцију међу Србима је покренуо нико други него Доситеј Обрадовић. Безобразлук и лаж је говорити о било каквом "националном осећању" у Срба пре великог просветитеља Доситеја Обрадовића. Тада прогресивну идеју *нације* управо је Доситеј донео међу Србе.
Доситеј Обрадивић долази на наше просторе и отвара Велику школу. То је био предуслов за Националну револуцију у Срба. Ако би судили по речима Бошка Обрадовића, тзв. "српског националисте", Доситеј је требао остати калуђер у манастиру.
БОШКОВА ЖВАКА о Светосављу у 18. веку је идиотска, и сраман нео-љотићевски памфлет, јер се идеја Светосавља развија тек у двадесетом веку, а на Богословском факултету у Београду.
Poslednja izmena:
