Највећи борци против исламизације

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Poruka
15.079
Ову тему ћемо посветити највећих светским борцима против исламизације.
Ја бих тему отворио легендарним Вождом.

Ђорђе Петровић Карађорђе

http://sr.wikipedia.org/sr/Карађорђе_Петровић

Karadjordje.jpg


Аустро-турски рат и повратак у Србију
Пред крај Аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом у Тополи.


„Двије ‘иљаде турскијех глава набисмо на коље. Глава је било још, ал' коља нестаде... Потом Вожд крсташ бајрак на тврђаву изнесе...“

Наполеон о Карађорђу
На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!


Вечна слава Вожду.
 
Сигурд I од Норвешке, звани 'Крсташ'. Кренуо у борбу са седамнаест година.

На путу бродовима до свете земље ослободио Лисабон од Мавара, напао муслиманске Балеаре, стигао у Јерусалим, освојио Сидон, и непобеђен у свим биткама отишао за Константинопољ, где га цар награђује. Флоту, мошти светаца и многе добровољце оставља Византији и коњима се враћа за Норвешку, где влада дуго и срећно.

TFqLmw9.jpg
 
Петар II Петровић Његош

Petar_II_Petrovic-Njegos.jpg


Турци и потурице у Горском Вијенцу

„Трговац ти лаже са смијехом,

жена лаже сузе просипљући,

нико крупно кâ Турчин не лаже!"

Ту су они чувени стихови које у заносу, жару препирке изриче незамјенљиви црногорски јунак Мићуновић у форми реторског питања:

„Како влаше, крмска потурице!

Ђе издајник бољи од витеза?"

На крају, владика се међу свима: отворено, оштро и разумљиво, бескомпромисно и громогласно опредјељује за борбу:

„Удри за крст, за образ јуначки,

ко гођ паше свијето оружје,

ко гођ чује срце у прсима!

Хулитеље имена Христова

да крстимо водом али крвљу!

Тријебимо губу из торине!

Нек пропоје пјесна од ужаса,

олтар прави на камен крвави!
 
Данило I Петровић Његош

Vladika_danilo.jpg



Данило Шћепчевић Његош је основао династију Петровић-Његоша, која је Црном Гором управљала више од два вијека и дала подстрек цјелокупном организовању и националној борби српскога народа који је живио под Турцима, те која је успјела у скоро немогућој мисији изградње, подизања и развијања самосталне црногорске државности.

Његов знатно каснији насљедник, владика пјесничкога духа Петар II Петровић Његош, је опјевао владику Данила - "сирак тужни без нигђе никога", у свом врхунском дјелу „Горски вијенац", који представља врхунац црногорске и српске народне књижевности. Петар илустровано приказује Данилове ставове кроз ријечи:

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!

Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунце грије?

Удри за крст, за образ јуначки,
ко гођ паше свијетло оружје,
ко гођ чује срце у прсима,
хуљитеље имена Христова
да крстимо водома ли крвљу!
Тријебимо губу из торине!
Нек пропоје пјесна од ужаса,
олтар прави на камен крвати

Прокле Мара свог сина Станишу,
прогризе јој сису у посање,
рајско пиће просу у њедрима,
Стиже ђецу родитељска клетва!
Станиша је образ оцрнио,
похулио на вјеру Христову,
на јуначко племе Црнојево,
обука се у вјеру крвничку
и братске је крви ожеднио
 
Јанош Хуњади


250px-Iancu_Hunedoara.jpg



Јанош Хуњади (срп. Сибињанин Јанко; мађ. Hunyadi János; лат. Ioannes Corvinus); (рођен 1387, умро 11. августа 1456, Земун) је био тамишки жупан, северински бан, војвода Ердеља (од 1441), капетан Београда (1444—1446) и намесник (1446—1453) Краљевине Мађарске. Јанош Хуњади је био отац Матије Корвина, једног од најпознатијих мађарских краљева...


http://sr.wikipedia.org/sr/Јанош_Хуњади
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top