Највећи борци против исламизације

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Гамбино

Veoma poznat
Poruka
14.519
Ову тему ћемо посветити највећих светским борцима против исламизације.
Ја бих тему отворио легендарним Вождом.

Ђорђе Петровић Карађорђе

http://sr.wikipedia.org/sr/Карађорђе_Петровић

Karadjordje.jpg


Аустро-турски рат и повратак у Србију
Пред крај Аустријско-турског рата, 1787. године, код нас познатијег као Кочина крајина, Карађорђе почиње да ратује на страни Аустрије против Турака. Као подофицир ратовао је не оклевајући да се огледа са непријатељем и убија угледне турске јунаке. Средином 1791. закључује се мир, Карађорђе добија унапређење и медаљу за храброст и одмеће се у хајдуке, где предводи велику хајдучку дружину. До опадања хајдучије долази 1793/94. године и Ђорђе се повлачи и живи мирно са породицом у Тополи.


„Двије ‘иљаде турскијех глава набисмо на коље. Глава је било још, ал' коља нестаде... Потом Вожд крсташ бајрак на тврђаву изнесе...“

Наполеон о Карађорђу
На питање ко је највећи војсковођа француски император Наполеон је одговорио: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!


Вечна слава Вожду.
 
Сигурд I од Норвешке, звани 'Крсташ'. Кренуо у борбу са седамнаест година.

На путу бродовима до свете земље ослободио Лисабон од Мавара, напао муслиманске Балеаре, стигао у Јерусалим, освојио Сидон, и непобеђен у свим биткама отишао за Константинопољ, где га цар награђује. Флоту, мошти светаца и многе добровољце оставља Византији и коњима се враћа за Норвешку, где влада дуго и срећно.

TFqLmw9.jpg
 
Петар II Петровић Његош

Petar_II_Petrovic-Njegos.jpg


Турци и потурице у Горском Вијенцу

„Трговац ти лаже са смијехом,

жена лаже сузе просипљући,

нико крупно кâ Турчин не лаже!"

Ту су они чувени стихови које у заносу, жару препирке изриче незамјенљиви црногорски јунак Мићуновић у форми реторског питања:

„Како влаше, крмска потурице!

Ђе издајник бољи од витеза?"

На крају, владика се међу свима: отворено, оштро и разумљиво, бескомпромисно и громогласно опредјељује за борбу:

„Удри за крст, за образ јуначки,

ко гођ паше свијето оружје,

ко гођ чује срце у прсима!

Хулитеље имена Христова

да крстимо водом али крвљу!

Тријебимо губу из торине!

Нек пропоје пјесна од ужаса,

олтар прави на камен крвави!
 
Данило I Петровић Његош

Vladika_danilo.jpg



Данило Шћепчевић Његош је основао династију Петровић-Његоша, која је Црном Гором управљала више од два вијека и дала подстрек цјелокупном организовању и националној борби српскога народа који је живио под Турцима, те која је успјела у скоро немогућој мисији изградње, подизања и развијања самосталне црногорске државности.

Његов знатно каснији насљедник, владика пјесничкога духа Петар II Петровић Његош, је опјевао владику Данила - "сирак тужни без нигђе никога", у свом врхунском дјелу „Горски вијенац", који представља врхунац црногорске и српске народне књижевности. Петар илустровано приказује Данилове ставове кроз ријечи:

Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!

Бог вас клео, погани изроди,
што ће турска вјера међу нама?
Куда ћете с клетвом прађедовском?
Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунце грије?

Удри за крст, за образ јуначки,
ко гођ паше свијетло оружје,
ко гођ чује срце у прсима,
хуљитеље имена Христова
да крстимо водома ли крвљу!
Тријебимо губу из торине!
Нек пропоје пјесна од ужаса,
олтар прави на камен крвати

Прокле Мара свог сина Станишу,
прогризе јој сису у посање,
рајско пиће просу у њедрима,
Стиже ђецу родитељска клетва!
Станиша је образ оцрнио,
похулио на вјеру Христову,
на јуначко племе Црнојево,
обука се у вјеру крвничку
и братске је крви ожеднио
 
Јанош Хуњади


250px-Iancu_Hunedoara.jpg



Јанош Хуњади (срп. Сибињанин Јанко; мађ. Hunyadi János; лат. Ioannes Corvinus); (рођен 1387, умро 11. августа 1456, Земун) је био тамишки жупан, северински бан, војвода Ердеља (од 1441), капетан Београда (1444—1446) и намесник (1446—1453) Краљевине Мађарске. Јанош Хуњади је био отац Матије Корвина, једног од најпознатијих мађарских краљева...


http://sr.wikipedia.org/sr/Јанош_Хуњади
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top