Najveće ljubavi slavnih

[Lada]

Anaïs Nin and Henry Miller

Nikada neće biti tame, jer i u tebi i u meni uvek ima kretanja, obnavljanja, iznenađenja. Nikada nisam doživela zastoj. Čak ni samoposmatranje nije bilo nepomično iskustvo… Ako je tako, pomisli samo šta sam našla u tebi, tebi koji si zlatni rudnik. Henri. Volim te, sa svešću, sa poznavanjem tebe celog celcatog, volim te svom snagom svog uma i uobrazilje, i svom snagom svog tela.
Amoralnost, ili složenija moralnost, ima za cilj krajnju odanost, a previđa odanost, neposrednu i bukvalnu.
Rekao mi je: – Ti pružaš divan uzor, sve je na svom mestu, deluje uverljivo jasno, odveć jasno. A u međuvremenu, gde si ti? Ne na jasnoj površini svojih ideja, nego si već zašla dublje, u tamnije oblasti, te čovek stiče utisak da si mu iznela sve svoje ideje, zamišlja da si se ispraznila kroz tu jasnoću. No, ima slojeva i slojeva – ti si nedokučiva, bez dna. Tvoja je jasnoća varljiva. Ti si mislilac koji u meni izaziva najviše zbrke, najviše sumnje, najviše nemira.

Kad pustim najdublje korene, tad osećam i najjaču želju da sebe iščupam iz korena.

 

[Duki Lu]

Долина Јоргована

И раније сам постављала прилог о чувеној љубави српског краља Уроша Немањића према француској принцези (касније српској краљици) Јелени Анжуској и Долини Јоргована.


Заносни мирис јоргована се већ седам векова сваког пролећа шири долином Ибра од Краљева до Рашке. Овај крај тада постаје место изузетне природне раскошне лепоте. Опојни мирис јоргована подсећа на романтичну причу о француској принцези, касније српској краљици, Јелени Анжујској и српском краљу Урошу И Немањићу. Ова Долина јоргована представља љубавно завештање краља Уроша из XИИИ века, његовој супрузи Јелени Анжујској.

Легенда каже да је из љубави према Јелени Анжујској српски краљ Урош И Немањић пред њен долазак наредио да се путем којим ће она допутовати, целом долином Ибра од Краљева до Рашке, посаде све познате врсте јоргована. Желео је да улепша суре литице долине и тако будућу краљицу подсети на родну Провансу. Тако је будућу српску краљицу дочекала Долина јоргована. Тај гест изузетне пажње и дивљења одушевио је Јелену Анжујску и она је уживала у опојној чаролији мириса јоргована који ју је пратио све до будућег мужа. Краљ Урош И ју је дочекао са расцветалом долином јоргована, испред замка Маглич, са жељом да је сваког јутра буди мирис њеног омиљеног цвећа. Био је то каваљерски потез, без премца чак и у краљевским круговима.


Сматра се да Јелена Анжујска до доласка у Србију није видела свог будућег мужа, али је његов свадбени дочек са јоргованима потпуно везао њено srcе за Србију. Једним краљевским гестом који је храбре српске ратнике приморао да закратко постану баштовани, Србија је добила много више него свим дотадашњим ратовањима.


Долина јоргована почиње код града Краљева, једног од знаменитих градова централне Србије, који је данашње име добио 1882. године после проглашења Србије за краљевину и крунисања краља Милана Обреновића у манастиру Жича. Манастир Жича, прво седиште српске православне цркве је подигао Стефан Првовенчани, где је и крунисан за првог српског краља. По легенди, у том манастиру је крунисано седам српских краљева за које су отварана по једна врата, а затим зазидана. Зато је, у народу зову и „седмовратом Жичом“. Долину јоргована окружује средњовековни град Маглич из 14 века са осам кула.

У долини реке Ибра и Рашке, од Краљева па на југ до испод Новог Пазара, рођена је српска средњовековна држава. Неки је, зато, зову Долином краљева, а други Долином јоргована. Ово је долина са драгоценим српским средњовековним манастирима. Ту је и манастир Студеница, уписан на листу светске културне баштине Унеска.


Јорговани су вековима цветали и мирисали и тако симболисали љубав и поштовање које је српски народ гајио према племенитој краљици Јелени, чувеној по својој мудрости и образовању. Она је допринела значајно културном успону средњовековне српске државе. Оставила је значајан траг у просветитељству, јер је њен дом био и училиште, али и прва библиотека – такозвано књигохранилиште. Њеном заслугом су неке значајне књиге преписиване за потребе манастира. Звали су је првом српском учитељицом, јер је у свом дому окупљала сиромашне девојке из тог краја и подучавала их разним пословима. Црква ју је после смрти канонизовала као светицу. У браку са Урошем И, трећим сином Стефана Првовенчаног, Јелена је родила два сина, Драгутина и Милутина.

Опчињена лепотом овог краја, краљица Јелена је 1270. године саградила манастир Градац где почива као монахиња. Овај манастир спада у ред најпознатијих српских манастира средњег века, а фреске које су, доста оштећене, припадају врхунцу монументалног стила 13. века.


Владавина краља Уроша И се сматра за доба процвата Србије. Он је проширио границе српске средњовековне државе на југ. Започела је експлоатација рудника у Србији што је довело до економског напретка и развоја занатства и трговине. Економски развој је подстакао развој српске културе и опште благостање.


У част љубави Јелене Анжујске и српског краља Уроша 1 Немањића почетком маја, када су јорговани у пуном цвату, одржава се манифестација међународног карактера која носи назив 'Дани Јоргована'. Тада сем Краљева оживе и средњовековни град Маглич и манастир Жича.

 

[Duki Lu]

Ljubav Desanke Maksimović i Sergeja Slastikova

Potomkinja srpskog kneza i vojskovođe Jovana Simića Bobovca i plemkinja srpske poezije, Desanka Maksimović pisala je, rekli bi, baš onako kako je i osećala. Svim svojim srcem davala se pesmama koje su bile njena deca. Stihovima nas je učila da se nadamo i da volimo, onako hrabro i bajkovito kako je ona volela jednog Sergeja.

Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina

Pamtimo svi ono - "Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka da volim i želim oka tvoja dva. Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da"... Tako je i Desanka čekala svoju sreću i to, rekli bismo po današnjim standardima, predugo.
Priča se da je valjevska gimnazijalka bila zaljubljena u Dragoljuba Obradovića. Međutim, velika Desanka Maksimović očigledno nije priznavala te dečije, školske simpatije. U intervjuima je govorila da je Rus sa kojim je provela ceo život bio njena prva ljubav.

Posle slavne valjevske gimnazije i studija književnosti i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu,Desanka Maksimović dobija stipendiju francuske vlade i odlazi u Pariz 1923. godine. Bila je profesorka u Prvoj ženskoj gimnaziji, a prvu ljubav - i svog supruga upoznala je kao već poznata pesnikinja.

U jednom intervjuu govorila je o tome kako je upoznala čoveka sa kojim je provela život.

- Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili - pričala je slavna pesnikinja.

Oboje su dugo čekali na sreću


Varnice koje su prštale između dvoje pesnika bile su očigledne, ali iako je Sergej Slastikov hteo da odvede Desanku pred oltar - ona nije tako lako pristala na njegovu bračnu ponudu. Morao je da čeka da ona ispuni sve svoje dužnosti i obećanja.

Pošto je bila najstarija u roditeljskoj kući Desanka je smatrala da pre udaje mora da izvede na put "decu" - mlađu braću i sestre. Objasnila je zaljubljenom Rusu zavet koji je sama sebi dala i slovenske duše su se razumele.

- Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom - opisuje Maksimović.

Ljubav zbog koje je ruski kadet ostavio sve

Slastikov je bio ruski emigrant, mladi kadet koga su tokom Prvog svetskog rata zarobili Turci. Dugo mu je trebalo da dopre do Beograda, a onda se 1933. godine oženio Desankom, koju je čekao i strpljivo voleo.

Posle venčanja je završio glumačku školu i ubrzo dobio ponudu da glumi u pozorištu u Skoplju, ali je istom brzinom to i odbio - zbog Desankine službe u Beogradu.


I Sergej je bio poetska duša, dečije pesme koje je pisao potpisivao je kao "Kalužanin" - u slavu svoje rodne Kaluge, šumovite oblasti blizu Moskve.

"S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom"

Mnogi su bili iznenađeni Desankinom odlukom da se uda za sirotog ruskog emigranta, govoreći joj da je mogla bolje. Mnogi su je tražili, mnogi su joj se nadali, ali ona ih je dvema rečenicama zauvek odbila od sebe, dajući na znanje da je Kalužanin čudo kojem se nadala i ljubav o kojoj je dugo pisala.

- Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela - odgovarala je Desanka.

Sergej Slastikov Kalužanin preminuo je 1976. godine - skoro dve decenije pre Desanke koja je doveka ostala verna njihovoj ljubavi.


Sahranjeni su jedno pored drugog, u njenoj Brankovini. Na njihovom grobu nalazi se maketa ruske crkve, kao svojevrstan simbol bajke koju su za života svojom ljubavlju ispisali.

 

[Lada]

Ljubavne priče o parovima koji su verovali u večnu ljubav, čak i kada je ceo svet bio protiv njih, i dalje nas inspirišu, a često nas i rastuže. Ono što je dobro jeste da one uopšte postoje, jer nam na taj način pokazuju da je prava ljubav jača od bilo čega na svetu. To su ljubavne priče o kojima potajno mnogi maštaju, ali se naravno i nadaju da će njihova priča biti sa srećnim završetkom...



Mit o večnoj ljubavi se provlačio kroz vekove i uglavnom je imao tragičan završetak. Ipak, to nikada nije pokolebalo verovanje u srećan kraj, a sledećih deset ljubavnih priča i dalje služe kao primer i večita inspiracija nepopravljivim romanticima.

Paris i Helena Trojanska

 

[Lada]

Prema grčkoj mitologiji, ljubav između Parisa i Helene izazvala je pad Troje. Priča počinje kada je trojanski princ Paris bio izabran da odluči koja je od tri boginje – Hera, Atina i Afrodita – najpravednija. Nakon što je izabrao Afroditu, ona mu je za uzvrat obećala najlepšu ženu na svetu. Lepša od svih bila je Helena, ćerka Zevsa i Lede, žena kralja Sparte – Menelaja.


Kada je trojanski princ jednom prilikom došao na spartanski dvor, Menelaj ga je gostio nedelju dana, pre nego što je otišao na Krit na sahranu svoga oca. Za vreme Menelajevog odsustva, zahvaljujući boginji Afroditi, Helena se zaljubila u Parisa.

Helena i Paris su pobegli u Troju i tamo se venčali. Njeno bekstvo je izazvalo rat između Grka i Trojanaca koji je trajao deset godina. Paris je smrtno ranjen pred kraj rata, kada je Helena odlučila da se vrati mužu.

 

[Lada]

Orfej i Euridika

 

[Lada]

Orfej je bio mitski pevač i pesnik. Prema mitu, kada bi on zasvirao, čak ni priroda nije ostajala ravnodušna: drveće bi se povijalo prema njemu, ribe bi iskakale iz mora da ga bolje čuju, a šumske životinje bi mu bez straha prilazile.

Takođe, Orfej je poznat i po velikoj ljubavi koju je osećao prema svojoj ženi. Kada je Euridika preminula od ujeda zmije, odlučio je da siđe u podzemni svet ne bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire kao da je začarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kuče, Haron je zaustavio svoj čamac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio glad ni žeđ. Njegova tužna pesma dotakla je čak i hladna srca Hada i Persefone. Dozvolili su mu da Euridikinu dušu izvede na svetlost dana i tako je oživi, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom pre nego što izađu.

Zbunjen i pod pritiskom, ne prepoznajući Euridiku, čije je kretanje osetio iza sebe, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju voljenu. Nakon toga sedam dana je gladovao, sedam meseci neprestano plakao, a zatim je tri godine proveo u samoći.

 

[Lada]

Boni i Klajd

Čuveni kriminalni tandem Boni Parker i Klajd Barou su verovatno najpoznatiji romansirani par u američkoj istoriji. Ubijali su, kidnapovali, krali, pljačkali i dugo vremena uspešno bežali od policije.

Prema predanju, Boni i Klajd su se upoznali u januaru 1930. godine u kući zajedničkog prijatelja. Prema rečima očevidaca, svideli su se jedno drugom istog trenutka. Njihova dela su bila početak koncepta “Državnog neprijatelja broj jedan u SAD” od 1931-1335. godine. Opljačkali su oko 12 banaka, a ubijeni su u zasedi policije u Luizijani.

 

[Lada]

Da li je Isidora Sekulić izmislila da je imala muža i drugu knjigu o Njegošu, kako je Ivo Andrić zbog ljubavne afere za ženom Gustava Krkleca, ili pak sa samim Krklecom, izbačen iz masonske lože, koliko je Miru Stupicu boleo šamar koji je dobila od svoje najveće ljubavi, kako se Pavle Vuisić borio za Čkalju, s kojim nije razgovarao…

Ali i mnoge tajne koje niste znali.

O strasti Desanke Maksimović i Oskara Daviča, ludilu Save Šumanovića, ljubavnim avanturama Miloša Crnjanskog, boemiji Danila Kiša i Mike Antića, misterioznoj smrti i tajnom testamentu Milene Pavlović Barili i stepeništu na kojem je nađen Libero Markoni…

O pustolovinama Jovana Dučića, vratolimijama Branislava Nušića, erotskim avanturama Milorada Pavića, bitkama Nadežde Petrović, prvi put objavljenim intimnim pismima Koče Popovića, neponovljim egzibicijama Zorana Radmilovića…

O životima Mire Trailović i Jovana Ćirilova, u kojima nije bilo ručne kočnice, ubistvu brata Meše Selimovića koje je bilo potka za „Derviš i smrt“, čudesnim šetnjama Alekse Šantića bez Emine i izgnanstvu Borislava Pekića…