- Poruka
- 8.725
Najsvetliji biseri jezika i literarno-umetničkog izražavanja (Leksе́ma): stilistika, stilske figure, genologija i frazeologija
----------------------------------------------------------------------------
Umesto uvoda
-----------------
Često, ali ne prečesto – da ih to ne bi previše zamaralo i da me oni ne bi doživljavali kao obično smaralo, svoje studente podsećam na značaj učenja, jedini pravi način za sticanje znanja, izdeklamovavši im ovo, pazeći na svako slovo:
„Učite, ne preskačite, radujte se znanju, kao takvom, najvećem bogastvu koje vas oblikuje, osamostaljuje, veliča i izdvaja; oplemenjuje, osovljuje i oslovljuje ...
Dakle, nema nam druge, upravo zato i baš takvoga, ne bojte se ga, ne propuštajte ga, ne zaobilazite ga, ne zanemarite ga, jer ako vam se to desi život će da vas mesi zbog toga što ste izgubili, niste dušu time osladili, najlepše kriške života ...“
Onda, neizostavno, im dodam i ovad dva razloga iz kojih svako može da shvati da je bolje znati nego li sva materijalna blaga ovoga sveta, samo za sebe, imati :
»Nije znanje znanje znati« - učila me moja draga mati – »već je znanje znanje drugom dati i u tome znati uživati !«
i, naravski,
»Samo ljubav i znanje se deljenjem množe –
Zato učimo i volimo se, da nam Bog pomože !«
Poštovani prijatelji i drage prijateljice, kolege i kolegice, neka to bude i ovom prilikom moje »slovo ljubve«, srcem zapisan diktat duše, koje će, nadam se, da i druge inspiriše da se o ovoj temi srcem piše. Ovom prilikom želim da vas zamolim da ovu temu započnemo sa stilskim figurama, to su nebeski leptiri duše koji vrludaju od cvetka do svetka, najsjanijim biserima izražavanja. U nedostatku vremena »nabacaću« vam, onako nasumice, bukvalno »iz glave u pero«, imena stilskih figura o kojima, bar ponešta, znam i koje svakodnevno u svom literarnom izražavanju upotrebljavam:
paraleksa, akumulacija, epanadiploza, polisindeton, apostrofa, aluzija, antiteza, antifraza, pretericija, kjazmos, paretimologija, amfibolija, adinaton, anakolut, inverzija, homotelevton, cezura, eufemizam, perifraza, invektiva, paronomija, epanoDOS, hipotipoza, ironija, disfemizam, rima, sileksa ( ad senzum), epanortoza, gemonacija, iteracija, anafora, epifora, hipostaza, personifikacija, proleksa (flash-forward), katakreza, premunicija, metonimija, enžambma (enjambement), pleonazam, hiperbola, komparacija (similituda), refren, alegorija, asonanca, metaleksa, litota, zeugma, dialaga, antiklimaks, onomatopeja, unalaga (ipalaga), aliteracija, sinestezija, sinekdoha, fraza, klimaks, epitet, dmeza, dializa, eksklamacija, paralelizam, antonomazija, emfaza,aposiopeza, homektoton, histeron proteron i sl.
Stilske figure su najsjajniji biseri svakog jezika, naročito od Boga nadahnutih literata koji se diče lepršavom lepotom, sladom, skladom i bogastvom jezika u kojem se izražavaju. Da, umetnost je takva, i literate, kao kolege nam po bogonadhnutosti, slikari, koji pokušavaju da im „plevatno bude još plavetnije, nebeskije i božanstvenije“, i da nas, ako tako treba – sve đuture, ta naša blagougodna bogonadahnust vaznese do neba ...
Zamoljavam mlađane, znanja uvek željne, kolege/ce da mi pomognu da se to, kako dolikuje, uobliči, azbučnim/abecednim redom, a onda da nastavimo dalje – u nove životne pobede ... Hvala !
Ovo prelepo kazivanje koje želim s` vama da podelim započinjem sa oksimoronom iz razloga što se ta lepa stilska figura u modernom, ovovremenom, izražavanju nepravedno izostavlja i zapostavlja... Biće da zaradi neznanja.
OKSIMORON
---------------
Negde pročitah, valjda kod Jesenjina, u još neobjavljenim njegovim rukopisima koje moj kolega sa katedre za slavistiku i ruski jezik i književnost upravo oblikuje, doteruje i priprema za izdavanje, sledeće:
»Da bih se razlikovao od njih,
Ružnih, opakih i zlih,
Sednem i srcem napišem stih… »
Zato i ja, u duši osećam Jesenjina, želim da se razlikujem od tih i takvih i to je jedini razlog što želim da sa vama delim ovaj srcem zapisan stih:
Biće da nas je stigla, kao munja s` vedra neba,
Kletva Lazareva i naših čestitih predaka,
Nikakvi smo – tako nam i treba,
Srbija je prepuna bistroumnih bedaka:
Rijaliti junaka i mnogo nastranih naprednjaka …
----------------------------------------------------
OKSIMORON (st.grč. ὀξύμωρον = bistroumni bedak, oštroumna glupost; od ὀξύς = oštar, jasan, bistar + μωρός = tup, glup, »neslan«, »udaren« i sl.) je, već po svom unutrašnjem kontradiktornom značenju, figurativna kombinacija kontradiktornih koncepata (paradoksa, apsurda) upućuje da označava govorničku (retoričku, izražajnu) figuru, jer su se spojila dva izraza koja su po prirodi nespojiva i niko ih ne očkuje da budu zajedno, iz razloga što jedan drugoga isključuju kao na pr. »crno sunce« ili »mrklina slobode koja pada od zvezda«. To je Augustinova i Kuzančeva »docta ignorantia« ( naučeno neznanje) ili »tama će da bude kao dan svetla«. Iz konteksta je, takođe, uočljivo, bolje reći razumljivo, da je u pitanju literarna figura, ili logična kontradiktornost.
Za oksimeron je karakteristično da se odlikuje namernim korišćenjem kontradiktornosti da se stvori stilistički efekat. Sa psihološke tačke gledišta, oksimeron je način da se reši neobjašnjena situacija apsurda.
Oksimeron, vrlo često, susrećemo u poeziji na pr.:
- kod Aleksandera Sergejeviča Puškina - Poltava (Полтава)
- kod Sergeja Aleksandroviča Jesenina (Серге́й Алекса́ндрович Есе́нин) Русь советская (Sovjetskoj Rusiji)
Oksimeron se, takođe, često koristi u naslovima proznih književnih dela a la:
»Vrući sneg« »Živi mrtvac« »Nepodnošljiva lakoća« »Beskrajna smrt«, »Mrtve duše« »Kraj večnosti« i sl., a i u imenima filmova a la: .: »Obična čuda« »Sa široko zatvorenim očima« , »Mali džinovski veliki seks« »Sutra je bio rat« »Loš dobar čovek«, »Odrasla deca« i sl.
Oksimeron je u širokoj, gotovo svakodnevnoj upotrebi, i kod naroda a la:
»muževna, muškobanjasta, žena«, »ženski dečak«, »Muško, a lep kao devojčica» i sl.
Što se tiče latinske frazeologije tog drevno-grčkog izraza postoje dva termina kojima se »docta ignorantia« ( naučeno neznanje) terminiše ovako:
1. Contradiktio in adjekto – bukvalno »kontradiktornost (suprotnost) u isporuci« označava logičku nezdružljivost (nespojivost) dva pojma povezanih u istu frazu (in adjecto) na pr. »okrugli kvadrat«.
2. Contradictio in terminis = kontradiktornosti u nazivima. Taj besedni termin upotrebljavamo kada nije fraza, već je čak misao, ili rečenica. Na pr. Nepoštene sudije su izdali nepravednu presudu i bili su u pravu . (Od nepoštenih sudija samo pošteni bedaci, a la Vučićevi botovi i oksimoroni, mogu da očekuju pravednu presudu …)
Krstan Đ. Kovjenić
----------------------------------------------------------------------------
Umesto uvoda
-----------------
Često, ali ne prečesto – da ih to ne bi previše zamaralo i da me oni ne bi doživljavali kao obično smaralo, svoje studente podsećam na značaj učenja, jedini pravi način za sticanje znanja, izdeklamovavši im ovo, pazeći na svako slovo:
„Učite, ne preskačite, radujte se znanju, kao takvom, najvećem bogastvu koje vas oblikuje, osamostaljuje, veliča i izdvaja; oplemenjuje, osovljuje i oslovljuje ...
Dakle, nema nam druge, upravo zato i baš takvoga, ne bojte se ga, ne propuštajte ga, ne zaobilazite ga, ne zanemarite ga, jer ako vam se to desi život će da vas mesi zbog toga što ste izgubili, niste dušu time osladili, najlepše kriške života ...“
Onda, neizostavno, im dodam i ovad dva razloga iz kojih svako može da shvati da je bolje znati nego li sva materijalna blaga ovoga sveta, samo za sebe, imati :
»Nije znanje znanje znati« - učila me moja draga mati – »već je znanje znanje drugom dati i u tome znati uživati !«
i, naravski,
»Samo ljubav i znanje se deljenjem množe –
Zato učimo i volimo se, da nam Bog pomože !«
Poštovani prijatelji i drage prijateljice, kolege i kolegice, neka to bude i ovom prilikom moje »slovo ljubve«, srcem zapisan diktat duše, koje će, nadam se, da i druge inspiriše da se o ovoj temi srcem piše. Ovom prilikom želim da vas zamolim da ovu temu započnemo sa stilskim figurama, to su nebeski leptiri duše koji vrludaju od cvetka do svetka, najsjanijim biserima izražavanja. U nedostatku vremena »nabacaću« vam, onako nasumice, bukvalno »iz glave u pero«, imena stilskih figura o kojima, bar ponešta, znam i koje svakodnevno u svom literarnom izražavanju upotrebljavam:
paraleksa, akumulacija, epanadiploza, polisindeton, apostrofa, aluzija, antiteza, antifraza, pretericija, kjazmos, paretimologija, amfibolija, adinaton, anakolut, inverzija, homotelevton, cezura, eufemizam, perifraza, invektiva, paronomija, epanoDOS, hipotipoza, ironija, disfemizam, rima, sileksa ( ad senzum), epanortoza, gemonacija, iteracija, anafora, epifora, hipostaza, personifikacija, proleksa (flash-forward), katakreza, premunicija, metonimija, enžambma (enjambement), pleonazam, hiperbola, komparacija (similituda), refren, alegorija, asonanca, metaleksa, litota, zeugma, dialaga, antiklimaks, onomatopeja, unalaga (ipalaga), aliteracija, sinestezija, sinekdoha, fraza, klimaks, epitet, dmeza, dializa, eksklamacija, paralelizam, antonomazija, emfaza,aposiopeza, homektoton, histeron proteron i sl.
Stilske figure su najsjajniji biseri svakog jezika, naročito od Boga nadahnutih literata koji se diče lepršavom lepotom, sladom, skladom i bogastvom jezika u kojem se izražavaju. Da, umetnost je takva, i literate, kao kolege nam po bogonadhnutosti, slikari, koji pokušavaju da im „plevatno bude još plavetnije, nebeskije i božanstvenije“, i da nas, ako tako treba – sve đuture, ta naša blagougodna bogonadahnust vaznese do neba ...
Zamoljavam mlađane, znanja uvek željne, kolege/ce da mi pomognu da se to, kako dolikuje, uobliči, azbučnim/abecednim redom, a onda da nastavimo dalje – u nove životne pobede ... Hvala !
Ovo prelepo kazivanje koje želim s` vama da podelim započinjem sa oksimoronom iz razloga što se ta lepa stilska figura u modernom, ovovremenom, izražavanju nepravedno izostavlja i zapostavlja... Biće da zaradi neznanja.
OKSIMORON
---------------
Negde pročitah, valjda kod Jesenjina, u još neobjavljenim njegovim rukopisima koje moj kolega sa katedre za slavistiku i ruski jezik i književnost upravo oblikuje, doteruje i priprema za izdavanje, sledeće:
»Da bih se razlikovao od njih,
Ružnih, opakih i zlih,
Sednem i srcem napišem stih… »
Zato i ja, u duši osećam Jesenjina, želim da se razlikujem od tih i takvih i to je jedini razlog što želim da sa vama delim ovaj srcem zapisan stih:
Biće da nas je stigla, kao munja s` vedra neba,
Kletva Lazareva i naših čestitih predaka,
Nikakvi smo – tako nam i treba,
Srbija je prepuna bistroumnih bedaka:
Rijaliti junaka i mnogo nastranih naprednjaka …
----------------------------------------------------
OKSIMORON (st.grč. ὀξύμωρον = bistroumni bedak, oštroumna glupost; od ὀξύς = oštar, jasan, bistar + μωρός = tup, glup, »neslan«, »udaren« i sl.) je, već po svom unutrašnjem kontradiktornom značenju, figurativna kombinacija kontradiktornih koncepata (paradoksa, apsurda) upućuje da označava govorničku (retoričku, izražajnu) figuru, jer su se spojila dva izraza koja su po prirodi nespojiva i niko ih ne očkuje da budu zajedno, iz razloga što jedan drugoga isključuju kao na pr. »crno sunce« ili »mrklina slobode koja pada od zvezda«. To je Augustinova i Kuzančeva »docta ignorantia« ( naučeno neznanje) ili »tama će da bude kao dan svetla«. Iz konteksta je, takođe, uočljivo, bolje reći razumljivo, da je u pitanju literarna figura, ili logična kontradiktornost.
Za oksimeron je karakteristično da se odlikuje namernim korišćenjem kontradiktornosti da se stvori stilistički efekat. Sa psihološke tačke gledišta, oksimeron je način da se reši neobjašnjena situacija apsurda.
Oksimeron, vrlo često, susrećemo u poeziji na pr.:
- kod Aleksandera Sergejeviča Puškina - Poltava (Полтава)
- kod Sergeja Aleksandroviča Jesenina (Серге́й Алекса́ндрович Есе́нин) Русь советская (Sovjetskoj Rusiji)
Oksimeron se, takođe, često koristi u naslovima proznih književnih dela a la:
»Vrući sneg« »Živi mrtvac« »Nepodnošljiva lakoća« »Beskrajna smrt«, »Mrtve duše« »Kraj večnosti« i sl., a i u imenima filmova a la: .: »Obična čuda« »Sa široko zatvorenim očima« , »Mali džinovski veliki seks« »Sutra je bio rat« »Loš dobar čovek«, »Odrasla deca« i sl.
Oksimeron je u širokoj, gotovo svakodnevnoj upotrebi, i kod naroda a la:
»muževna, muškobanjasta, žena«, »ženski dečak«, »Muško, a lep kao devojčica» i sl.
Što se tiče latinske frazeologije tog drevno-grčkog izraza postoje dva termina kojima se »docta ignorantia« ( naučeno neznanje) terminiše ovako:
1. Contradiktio in adjekto – bukvalno »kontradiktornost (suprotnost) u isporuci« označava logičku nezdružljivost (nespojivost) dva pojma povezanih u istu frazu (in adjecto) na pr. »okrugli kvadrat«.
2. Contradictio in terminis = kontradiktornosti u nazivima. Taj besedni termin upotrebljavamo kada nije fraza, već je čak misao, ili rečenica. Na pr. Nepoštene sudije su izdali nepravednu presudu i bili su u pravu . (Od nepoštenih sudija samo pošteni bedaci, a la Vučićevi botovi i oksimoroni, mogu da očekuju pravednu presudu …)
Krstan Đ. Kovjenić
