По теби је нормално да један народ има више академија. Нормално ти је да у инфлацији академија свака од њих девалвира до безначајне институције. Нормално ти је да академија, уместо да окупља крем интелигенције једног народа буде друштво каријериста.
Дакле и ти си се придружио онима који разграђују српске националне институције.
Nije normalno da jedan
narod uopšte ima i jednu akademiju. Akademije nisu
narodne institucije, kako bi voljeli ultranacionalisti da budu - tako se formiraju smijurije tipa Bošnjačka akademija nauka i umjetnosti u Novom Pazaru. ANU
ne može biti jednoga naroda. Sasvim je normalno recimo da RS u Bosni i Hercegovini ima svoju akademiju.
Nije mi jasno o kakvom razgrađivanju srpskih nacionalnih institucija je riječ? Pa ti si napisao da bi onda SANU trebalo da se zove
SHANU, a ja sam ti objasnio da to nema apsolutno nikakve veze sa zvaničnim jezikom...i da bi zbog toga i trebala da bude
srpska akademija, a ne
srpsko-hrvatska. Šta je tu
razgrađujuće po Srpstvo?
Mislim da ga je prvi upotrebio Jakob Grim.
Којим су језиком говорили Срби до Бечког договора, смешно је ако мислиш да нису говорили српским језиком. Стандардизација српског језика је у својој суштини била увођење народног језика као књижевног језика - то би требало да знаш. Дакле, сама стандардизација није представљала дисконтинуитет у употреби језика код Срба.
Govorili smo valjda o
književnom jeziku? Onda je svakako diskontinuitet, jer moderni srpski jezik nije crkveno-slovenski...
No ne vidim kakve ovo ima veze sa imenom
srpsko-hrvatski jezik?
Насупрот томе стандардизација хрватског језика јесте дисконтинуитет у језику Хрвата. Сам Људевит Гај је написао да уводи као књижевни језик Илирски или ти Српски јер њиме говори највећи број људи на Балкану. Понављам: није написао Илирски или ти Српско-Хрватски. А ваљда је он боље знао од тебе и мене шта ради.
O ovome ima tema susjedna na kojoj se to tretutno raspravlja, tako da se neću uključivati. Navešću samo da nije to tako sve crno-bijelo (npr. Dubrovčanin Dinko Zlatarić krajem XVI stoljeća piše
hrvatski jezik)
Када је пре више од 300 год, један путописац из Француске обилазои Балкан, давно сам то читао и нисам му запамтио име, јер нисам знао да би ми сада то требало, је записао своје процене о бројности појединих народа на Балкану. Запамтио сам само да је он констатовао да Хрвата има мање него Словенаца. Основа му је била језик којим говоре.
Ти се питаш зашто је то опасно - не могу да верујем да то не може један интелектуалац сам да уочи.
1. Већ сам ти написао да је усвајањем српског језика као књижевног сва Дубровачка литература постала хрватска.
2. Једина баријера, која је делила Хрвате римокатолике и Србе римокатолике је био језик. Када је и она нестала дошло је до убрзане асимилације Срба.
Ако ти само ово није довољно онда немам шта да додам. У том случају је за тебе празна прича о језику као најважнијем елементу националног индетитета.
A šta, dubrovačka književnost je eto bila
srpska?
Jezik je
nekada bio najvažniji element nacionalnog identiteta. Danas više nije tako, a jeste samo u ovim zaostalim gudurama kao što je zapadni Balkan, gdje je mentalitet još na nivou nacionalnog romantizma.
Наравно да је исполитизован, то је резултат споразума за столом, никада народ није тако звао тај језик, хрватски народ га је увек звао Хрватским, а Српски Српским.
Istina, politički su se u Novom Sadu 1950. godine
dogovorili za stolom da ga tako imenuju (mada su Hrvati vrlo brzo od toga odustali), ali ne govorim o političkoj pozadini, već naučnoj - naziv nije ni na kakvom
dogovoru nastao, već su ga ljudi od početka XIX st. raznorazni počinjali upotrebljavati.
Nema nikakve veze što su Hrvati svoj jezik zvali hrvatskim, a Srbi srpskim (a to prosto nije tačno - zvali su ga i
slovenski,
naški,
našinski,
ilirski,
slovinski,
dalmatinski, i na još mnogo drugih načina) - to ne daje za razlog da jedan jezik funkcionalno smatramo za
nekoliko različitih. Jezik se ne određuje po njegovom
imenovanju (što je stvar politike, a i na kraju krajeva i ličnog subjektiviteta), već npr. kroz svoje morfološke posebnosti.
Imenovanje jezika je jedna sasvim druga priča.
Не, нека Хрвати језик којим говоре зову Хрватским, и нека га што интензивније мењају како би се потпуно удаљио од Српског.
Dobro. Neka. No, to neće nimalo učiniti da nije u pitanju
jedan jezik.

Izmijeniti toliko da sličnosti između srpskoga i hrvatskoga spadnu
spod 80% nije baš zamislivo.
Ма није тачно. Лингвисти прате и развој језика и врло добро знају како се кроз време стварају дијалекти и други језици. Они улазе у детаље који су ми били чудни и налазе везе између појединих речи, а да ја ту везу и не наслућујем. Оно што су мени различити језици за њих су често исти језик различитих дијалеката. За лингвисту је тисућа једнако српска као и хиљада, без обзира што би свако код нас рекао да је тисућа хрватска. Како то, па да би се хрватски што више удаљио од српског, форсирају архаичне речи српског језика које ми више не користимо.
?
A šta to
nije tačno?
Стандардизација језика није политика. То је потреба да се у народу, на целој једној територији користи један језик ради споразумевања због постојања више дијалеката. Сумњам да би се лако споразумевали један Сомборац и Власотинчанин, али срећом обојица су школовани и знају стандардни српски језик. Иста ти је ситуација и у многим земљама.
Политика је када се скује ново име језика и наметне народу, који на срећу то никада није прихватио.
Naravno da jeste - i sam si tu napisao -
na cijeloj jednoj teritoriji. Kakva je to potreba da se
na određenoj teritoriji standardizuje jezik sem - politička (nacionalna)? To opet znači da ne bi trebalo da svi zaborave lokalne dijalekte, već pak samo da
postoji model za
zvaničnu upotrebu koji se koristi
pri državi.
Сама стандардизација језика не значи да је створен нови језик. Стандардизација је ту из практичних разлога (то може бити стандардизација једног дијалекта како би администрација рекла да је службени језик Бошњачки), за струку то је неважно, Бошњачки језик ће и даље бити дијалект српског језика.
No, bosanski jezik ima i priznanje, a čak mu je dodijeljen i ISO kod. Zbog toga želim da to jasno stavim do znanja - dok danas ima dosta problema da se razdvoji crnogorski od srpskoga i to jeste aktuelno pitanje, bošnjački jezik nesumnjivo postoji.
Naravno, to govorim sa stanovišta više politike nego li pak nauke. Naravno da je standardizacija najbitnija, zato što je to sve -
srpsko-hrvatski, jedan jezik. Uskoro će evo i bunjevački da bude standardizovan, te će to biti po redu 5. od spiska
jezika nastalih na području srpsko-hrvatskoga jezika.
Ne znam kako se pri zdravoj pameti može bošnjački proglasiti
dijalektom srpskog jezika...možda će biti za tebe, ali on to jednostavno nije.
Са винчанским писмом је ствар проста. Ако нема доказа да постоји, неко може тврдити да не постоји, али остаје сумња да је ипак постојало. И обрнуто, тврдња да је постојало без налаза неког валидног текста опет оставља сумњу. Дакле, није тачна ни једна тврдња: нити да није постојало, нити да је постојало јер обе тврдње остављају сумњу.
Kao što sam već pisao
sumnja mora biti
osnovana - jer ako nije osnovana, može se svašta lupati napamet.
Истина мора бити несумњива.
A opet, ispada da ti u potpunosti prihvataš da su vinčanski simboli bili
sistem komunikacije...
No ti mi ne odgovori uopšte na poentu svega - sve smo počeli na osnovu Rječnika S-H jezika koji SANU izdaje. Daklem, ti
zaista misliš da bi SANU trebalo da
prestane da izdaje taj rječnik i iako je materijal
za preostalih par slova eto već priveden skoro pri kraju, jednostavno
obustavi cijeli projekat - zbog političkih razloga (što se, eto, raspala Jugoslavija)?
