Najlepsi citati

  • Začetnik teme Začetnik teme Nesi
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Matija

"Najvishe jeze izazivala je u meni pricha o Beloj pecini. Kazu da tamo unutra prebiva ogromna belosvesna zver koju nazivaju drekalom. Niko je nikad nije video, niti zna da kaze kako ona izgleda. Misli se da je neshto ogromno, ljigavo, sa ribljim krljushtima po telu, buljavim ochima na bezoblichnoj glavchini i strashnim shiljatim zubima. Kad drekala spopadnu besovi, oshtri zube o kameno stenje u pecini pa otuda taj shkripavi zvuk koji se katkad chuje iz dubine grotla i otuda, ponekad, ona bela pena shto pliva na povrshini vode Belog potoka koji iz pecine izvire. Ta pena, prichaju sebri, kaplje iz ralja besnog drekala. Nekad zver izadje pred pecinu i onda se chuje uzasan tanki krik od koga ljudi gluve a zene pobacuju." 8)
 
milence:
Matija

"Najvishe jeze izazivala je u meni pricha o Beloj pecini. Kazu da tamo unutra prebiva ogromna belosvesna zver koju nazivaju drekalom. Niko je nikad nije video, niti zna da kaze kako ona izgleda. Misli se da je neshto ogromno, ljigavo, sa ribljim krljushtima po telu, buljavim ochima na bezoblichnoj glavchini i strashnim shiljatim zubima. Kad drekala spopadnu besovi, oshtri zube o kameno stenje u pecini pa otuda taj shkripavi zvuk koji se katkad chuje iz dubine grotla i otuda, ponekad, ona bela pena shto pliva na povrshini vode Belog potoka koji iz pecine izvire. Ta pena, prichaju sebri, kaplje iz ralja besnog drekala. Nekad zver izadje pred pecinu i onda se chuje uzasan tanki krik od koga ljudi gluve a zene pobacuju." 8)
Kliknite za proširenje...

Vidi, vidi sta je iskopao :D
Toliko je slikovito...kao da gledam svoj autoportret :lol:
 
"Obicno su predvece dolazili do jedne polusrusene kuce na Vracaru odakle kise uvek teku u dve reke: u Dunav i Savu. Nosili su bocu vina i dve case u dzepu, a vrh njene pletenice bio je uvek mokar, jer je volela da sisa kosu. Hvatali su casak cistoga neba, kada su se vec sve ptice spustile, a jos nijedan sismis nije uzleteo. Ulazili bi u jedan mali stakleni lift sa plisanom klupicom na sklapanje, sa malim ljubicastim tabureom, sa ogledalima u vratima i sa svetiljkom u vidu biljurne case. Mirisalo je na kolonjsku vodu, na lepak za vestacke mladeze i oni su sedali, stavljali bocu na pod, lift u pokret i pili vino noseci oci gore-dole kroz napustene hodnike i ljubili se kroz njenu kosu. Kao da su na putu u barsunom postavljenoj kociji. Oko njih su padale americke bombe, gorela je Svetosavska ulica i oni su posle zavrsetka vazdusnog napada odlazili da vide kako izgleda "novi grad". Otvarali su se svaki put sve siri vidokruzi, jer su zgrade nestajale sa svojih mesta i jednom su medju rusevinama visoko na trecem spratu poznali po zaostaloj slici i polici s knjigama sobu u kojoj su nekada u gostima pili caj od jabuka. Jedna slavina je mokrila vodu sa tog sprata, a polica s knjigama ljuljala se. Knjige sa police, jedna po jedna, lagano su se otiskivale u dubinu i leprsajuci na vetru kao ptice krilima, padale u pepeo rusevine.
- Mozes li da procitas koja knjiga pada? - upitala ga je.
Toga dana na polici je bila ostala samo jos jedna jedina knjiga. Cekali su da padne, ali ona se samo ljuljala. On je tada uzeo kamen i umesto odgovora skinuo poslednju knjigu sa police kao sto se grudvom skida vrabac sa krova.
- Ti ne volis da citas! - primetila je ona.
- Knjige su slikana pamet! - uzvratio je i zacudio se kada je cuo njen zakljucak:
- Ti volis da pricas, a ne da citas. I umes da cutis. A ne umes da pevas." :wink:
 
...Kad se zove Tvrdo,
Kod nje ideš najbolje kad ideš nizbrdo.
Kod nje slepci služe kao mikroskopi,
Kod nje uvek pije ko se prvi opi.
Kod nje prazno bure izvor pića nudi,
Kod NJE zora p a d a, dok noć tamna r u d i.
Ona se smeje vešanom i stalno žali uže
Ona voli onog što kroz prah do nje dopuže.
Z e l e n o se v r e l o m podsmeva iz glasa,
Koren vetri viju dok je jurca masa.
Ženko naopaka, do prolećnog cveća
Dok te svi zakite, nestaće i proleća.
8)
 
U ulici Sv. Nikole, blizu groblja, u maloj krcmi koja je cesce menjala nazive nego goste, pa su je svi zvali po starom "Kod zapisa", dobio je prve brkove. Krcmar je tu goste svake jeseni pojio ozeblim vinom i otvarao tombolu cim bi se upalila pec napunjena preko leta opuscima.
Jedne veceri, bas kada se prvi put odlucio da uzme listic i okusa srecu, u prostoriju je usla zena jako crnih obrva koje su nad nosom izgledale kao cesalj - bile su rasecene nekoliko puta.
Ispalila je dva oka u njega, kao da je neka retka divljac, potom mu okrenula potiljak pun umrsene znojave kose i sela.
On je ispunjavao listic i slusao kako se topi cudna tisina koja je na casak zavladala u dvorani kada je devojka usla. Posmatrao je kako ona pada u san i kako u snu na stolici polako postaje mladja no sto je u stvari, kako odnekud sa dna, gde se dele godine u njoj, izranja osmeh, kojem je tek sedamnaesta jesen. U tom casu zagledan u njen mokri potiljak, cuo je da dobija na tomboli i shvatio sta ce dobiti. Shvatio je da ce dobiti tu devojku koja sedi prekrstenih nogu smeskajuci se u snu preko izujedane cigarete. Bilo je kasno da bilo sta preduzme. Njegov broj je bio procitan i on je na tomboli dobio svoju prvu zenu.
Izveo ju je napolje onako sanjivu, pravo na prljav i smrdljiv vetar.
Kad su se rastajali po istom tom vetru, bilo je vec zazorilo. Ona ga je zagledala prvi put po danu i rekla:
- Znam ja takve kao ti. Ne volis vino, a mucis vodu. Bojis se svitanja. Ti si od onih sto mislis da buducnost nailazi iz noci, a ne iz dana.
Hoces da ti kazem sta ces sada da uradis cim se rastanemo?
Otici ces pravo na riblju pijacu. Na "Djeram" da kupis sir u kiseloj paprici (prim. prev. njam, njam :lol:) i ribu iz reka sto teku sa Juga na Sever, jer je ta sladja.
Ti kod kuce drzis odvojeno svoj pribor za jelo, i svoje sudove sam peres, sam przis i jedes, jer tvoji ne vole tvoju vrstu hrane kao ti. Sluzis se obema rukama odjednom, umes dobro da kuvas i upotrebljavas vreo noz kao oni najiskusniji vestaci u tom poslu. Pojis zivu kecigu vinom, pa ona posle i przena mirise kao pijana :lol: i spravljas corbu od celera, koja je teza od drugih corbi, pa se tanjir pod njom jedva pomera...I jos nesto da ti kazem: ni u kafani ti i takvi ko ti nemate svog stola ni svog posluzitelja; sedis sam za stolom i jedes u sest nogu, ne umes da se razveselis, ako tapses, tapses noktima kao da tucas vas. Niste vi od onih sto jaja potkivaju :lol:. I ne mirisu vas berberi i konobari...:wink:
 
" Ucili su kao mutavi sanskrt, kao da im je predglavu francuske nepravilne glagole izjutra pre skole iz knjiznica Kloda Ozea, kupljenih u francuskoj knjizari "Henri Soubre", koja je drzala zastupstvo "Heacehette-a" pred rat u Knez Mihajlovoj ulici broj 19, engleski pravopis uvece u zamracenim sobama iz crvenih udzbenika berlina, nemacke padeze u skoli iz zutih izdanja Smausa, a nocu, kradom, ruske reci iz stare predratne emigrantske stampe, koju su po Beogradu primale ruske izbeglice.
Te lekcije za vreme rata bile su opasne i jeftine, jer nije bilo dozvoljeno predavati i uciti engleski i ruski jezik pod nemackom okupacijom.
on i njegovi drugovi ucili su ih krijuci jedni od drugih cesto kod istih nastavnika. Tako se dogodilo da godinama medjusobom nisu zucnuli ni rec na tim jezicima, pravili su se da ih ne razumeju i tek im je posle rata puklo pred ocima, kao neka bruka, da svi u stvari u toj generaciji govore engleski, ruski i francuski.
A kada su ubrzo poceli zaboravljati ove jezike, zaboravljali su ih javno, nostalgicno se secajuci vremena kad su ih tajno ucili. A ucili su ih kod debelih Svajcarkinja "srpskih udovica", koje bi im cestitale novu godinu otiskom narumenjenih usana stavljenim u postanski omot.
Na casove ruskog odlazili su kradom kod bivsih belih oficira, emigranata iz Ukrajine, koji su imali lepe zene i pse i tvrde brkove, a na zidovima cuvali kao slepe miseve ogromne konjanicke ogrtace sa ramom nad ramenom, kako bi ostavili slobodu ruci koja nosi sablju i koja vise sablju nije nosila.
Ti ucitelji pevali su ponekad uz balalajku pijuci votku izmedju dve reci pesme tako brzo da se na pesmi to nije poznavalo. Ali, on i njegovi drugovi nisu se zanimali za muziku, ona im je smetala da razumeju reci, a vracali su se brzo ucenju jezika i to ih je opcinjavalo samo po sebi.
- Na tebi raste tvoja rec kao kosa - govorio mu je cesto nastavnik ruskog jezika - i tvoja rec i tvoja kosa crnomanjasta je ili smedja, mozda crvena potajno, ali ce ranije ili kasnije pobeleti kao sto smo mi pobeleli. Od nje mozes naciniti sta hoces, ali i ona od tebe svasta...
Zena Rusa koji je tako govorio, cuvala je u jednoj svilenoj carapi svu kosu koju je odrezala otkako je otisla iz Rusije. Posle svakog sisanja vezala bi na carapi cvor i tako je merila vreme. U kalendar vise nije gledala i nikada nije znala koji je datum i dan u nedelji.
jednom prilikom dolazeci na cas zatekao ju je samu kod kuce. Uopste nije znala srpski. Gledala ga je svojim lepim ocima, sisala jedno dugme sa svoje haljine i tiho zvizdala u njega.
- Cudno kako ti i tvoji vrsnjaci ucite tolike jezike! - rekla mu je na ruskom - sta ce ti svo to trnje po ustima? Kao da si osudjen da brojis zalogaje. To je valjda zato sto ste suvise sami, pa vam stari secanje. Jer, secanje nije krug; u najboljem slucaju ono je jako iskrzan krug. secanja nema svuda u nama isto godina. Vi se nadate da ce vas jezici povezati sa svetom. Ali ne povezuju jezici; njih cete dvaput uciti i dvaput zaboravljati uzalud kao Adam. Vezuje kurvarluk...
I tada je predlozila da mu ona da cas iz ruskog jezika.
- Sad znam ciji se pas na moje ime odaziva - pomislio je.
Prisla mu je sasvim blizu, pogledala ga lepim zelenim ocima u oci i bez reci obavila svoje pletenice oko njegovog vrata. Potom ih je iza njegovog potiljka vezala i zatezala cvor dotle dok im se nisu sastavile usne. Pomerajuci svoje usne na njegovima ucila ga je da kaze istu rusku rec. Nemi kontaktni nacin za ucenje stranih jezika. Potom ga je gurnula u krevet, opkoracila krevet i njega u krevetu i on je saznao prvi put kako se to radi na ruskom. Bilo je nerazumljivo ali prekrasno. Napolju je padao sneg kao da nebo zasipa zemlju nemim belim recima i sve se dogodilo kao da se i ona spusta uporedo sa snegom na njega iz beskrajne visine i jednosmerno, ne povlaceci se ni za casak natrag, kao sto se sneg ili rec ne moze vratiti na nebu, u cistotu.
- Kao sto vidis - rekla mu je potom udisuci vazduh kroz kosu - nije ti potreban jezik da bi se mogao sporazumeti. Dovoljan je kurvarluk. Ali, pazi, od kurvarluka se prvi dan zivi najbolje, a posle iz dana u dan sve gore i gore, dok se ne padne na niske grane i ne izjednaci sa ostalim cestitim svetom..."
 
"Imala je sasvim plitak osmeh, tako da se covek morao, kad god bi se nasmejala, nasukati na njen nos. Kad ga je poljubila, pomislio je - to je jedan od onih poljubaca koje megdandzije udeljuju jedan drugome pre nego sto isucu sablju.
Ostavio je vesla na casak i pustio da ih voda okrece u vetru. Okretali su se i vetar joj je polako uvijao vrat kosom.
U camcu su imali kuce i neke novine. Ona je iz novina citala horoskop svog kuceta i potom povukla dim iz njegove lule.
- Obrati paznju! - rekla mu je - kad god ti zagorci u ustima videces nesto crveno s leve strane! - pri tome, palo joj je u lulu malo kose i zlatna vlas je zacvrcala na zeravici. Legli su u camac i camac ga je polako gurao sve dublje i dublje u nju.
- Ona je lenja - pomislio je - lenja cak i da se voli. I to je, kako mu se ucinilo, bio nacin kako to ona radi. Ali tada je ona iznenada rekla:
- Ti volis da nam voda napravi dete, a ne ti..."
 
"Sedeo je za svojim tanjirom, gledao kasiku kroz dim corbe od mleka s mirodjijom i pitao se ciji je zapravo njegov sin: Vitace Milut, ili njegove zakonite zene Stepanide Djurasevic, udate Svilar.
One veceri kada ga je napravio to je izgledalo ovako.
Bio je tada brz i za njega se govorilo: Ako nista drugo, mozes mu u saci zemlje drvo posaditi! Brijao je usi, imao je snazne noge koje nisu hajale koliko ce glava poneti, ali mi je osmeh kao rana na vodi brzo zarastao. Jeo je obema rukama odjednom, ali su mu dzepovi vec bili puni odgrizenih noktiju i vrhova brkova. Tih godina odlazili su cesto i on i njegova mlada zena Stepanida da veceraju pitu od sira s orahom na "Kalemegdanskoj terasi". Jedne veceri tamo im je prisao Mrksa Pohvalic, covek, tako uska lica da je mogao oba uha istom rukom dohvatiti. Upoznao ih je sa svojom verenicom Vitacom Milut.
- Da predjemo na ti? - upitao je Atanasije Svilar novu poznanicu i odmah dobio odgovor:
- Moze ako nije daleko...
Zagledao se u Vitacu Milut, ona je njemu i njegovoj zeni poslala poljubac s dlana rukavice na kojoj su bile izvezene njene usne i potom su poceli izlaziti u parovima: Mrksa Pohvalic s Vitacom, on sa svojom zenom Stepanidom i jos jedan par njihovih zajednickih prijatelja.
One veceri kada je napravio svog sina Nikolu, na Malom Kalemegdanu bilo je mesecine u koju se iz mraka ulazilo kao u sobu. Pod kapijom despota Stefana neko je rekao:
- Igraju zvezde, bice hladno!
U tom trenutku Stepanida Djurasevic udata Svilar, njegova zena, malo je zaostala sa svojom sagovornicom i tako se on nasao za casak nasamo sa Vitacom Milut, ciji je verenik razgovarao nekoliko koracaji ispred njih sa trecim covekom iz drustva.
U tami dubokog prolaza u kojem se s jedne strane cuje voda Save, a s druge voda Dunava, on je iznenada poljubio Vitacu Milut.
- Poljubac je uvek jeftiniji od suze - pomislio je, ali se prevario. Vitaca je jos od vecere cuvala "jedna usta vina" i kad su se zagrlili, oni taj gutljaj pica izmesase u poljupcu.
- Gledala sam sta jedes - sapnula mu je pod jezik - i jela sam sve suprotno: oni koji hoce da prave decu ne treba da jedu istu hranu...
Osetio je da mu Vitaca jezikom broji zube, da nema nista protiv da ih otkriju i da je spremna da jos tu, u parku, napusti verenika. Nosila je gornju usnu slanu od straha, a donju malo gorku i srce koje je tuklo kao ukradeno. Osetio je na obrazu kako ga grebu njene trepavice, a na trbuhu Vitacin kuk.
Iz kapije despota Stefana izasao je pomamljen i cim se drustvo razislo po parovima, on je jos tu, na Malom Kalemegdanu, u parku, pun pljuvacke Vitace Milut i udom koji je ona uspravila, oplodio svoju zenu Stepanidu rodjenu Djurasevic, udatu Svilar, takvom zestinom, da ni do danas nije bio nacisto kojoj od te dve zene pripada njegov sin.
A ujutru, kada je posle one veceri shvatio da Vitacu Milut nikada nece zaboraviti, bilo je vec kasno..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top