Најлепша српска кола

Ima i danas momaka koji vole brzu i atraktivnu svirku. Viđamo ih tamo gde je novac (koji zaista zaslužuju) - po svadbama.

Znaju hiljade paterna (osmotaktovne fraze koje kombinuju u beskrajnim improvizacijama). Bitan prodor u razvoju tog instrumentalnog izraza se desi u svakoj generaciji, a ova dvojica su meni najmilija: Manuel Ristić violina i Aca Nikolić Brajić harmonika:
 
Видим да волиш Ацу. Он је, вјероватно, најбољи од онога што се жаргонски назива „циганија”, а то би се могло назвати и „шаторском дактилографијом”. То је издркавање по диркама ко ће брже, ко ће „виртуозније”. Почне неко коло, па онда као нека „импровизација” која се сведе на бескрајно тркељисање по скалама (уз пратећу фацу занесеног велемудраца с Истока) које траје ли га траје... а онда може наставити свирати шта год, то ионако с колом које је започео одаво нема никакве везе. Брзи прсти, добра техника, то у реду, али видјело то српског кола није. Ни близу. Стилски – потпуни промашај.
Послушај ово, ево нпр. Моравац свира ко стигне (а стижу сви :lol:) и вјероватно га нико није свирао спорије од Радојке, али га сасвим сигурно нико није ни одсвирао љепше:
 
А чуј тек ово – Чарапанско коло. Лагано, лако, нигдје вишка, нигдје мањка, таман да се тонови слију по души ко најљепша ђурђевданска киша и да те прожме нека милина од главе... па до пета... и онда те љепотом подигне педаљ од земље. Дакле, не „види како ја свирам брзо” него „слушај како ја свирам ЛИЈЕПО” (а могла је свирати и брза кола лијевом руком, на басу, са свим украсима, али никад није изводила такав циркус).
 
Обилић:
Da, Acu Nikolića Braića ! Čovek je dvostruki svetski prvak ...

A Čergar mi prija kao pravi revolveraš, volim ga ko Doka Holideja. Brz, ubitačan, jedan stub srpske muzike.
Kliknite za proširenje...
О укусима не вриједи ни почињати расправу, ко шта воли нек изволи. Неспорно је да његов стил нема никакве везе са српском народном музиком (чињенично стање, то није ствар укуса), а што се мене тиче, нек свако слуша то што воли и у чему ужива, то је сасвим у реду. :ok:
 
Пилипенда:
О укусима не вриједи ни почињати расправу, ко шта воли нек изволи. Неспорно је да његов стил нема никакве везе са српском народном музиком (чињенично стање, то није ствар укуса), а што се мене тиче, нек свако слуша то што воли и у чему ужива, то је сасвим у реду. :ok:
Kliknite za proširenje...

Trudi se da ne budeš čistunac, jer u krajnjoj liniji ničija "Šumadija" nije savršena.

Kad moram da dajem primere, ali evo:
Ni bluz nije samo čikaški stil, nit je samo dvanaestica, nit je samo crnački ...
 
Pera zdera:
Sve sto Cergar odsvira je onako ciganski, u estamu.....i to mu zameram.
Sumadija je jedno, ciganija drugo, vlaski trece.....a njemu je sve ciganski.
Inace je dobar harmonikas ali preterano su ga digli u nebo njegovi sunarodnici :)
Kliknite za proširenje...

Srbija je zemlja harmonike, sa ogromnom bazom od više desetina hiljada pojedinaca koji je sviraju bolje ili početnički, jedno dve hiljade dobrih harmonikaša, i dvadesetak vrhunskih instrumentalista.

Čergar spada u elitnih dvadeset, i treba znati da se svaki od njih trudi da bude poseban.

Njegov stil je "ciganjski" i mi ga volimo, kao što volimo i druge varijetete moraskog stila.
 
Обилић:
Srbija je zemlja harmonike, sa ogromnom bazom od više desetina hiljada pojedinaca koji je sviraju bolje ili početnički, jedno dve hiljade dobrih harmonikaša, i dvadesetak vrhunskih instrumentalista.

Čergar spada u elitnih dvadeset, i treba znati da se svaki od njih trudi da bude poseban.

Njegov stil je "ciganjski" i mi ga volimo, kao što volimo i druge varijetete moraskog stila.
Kliknite za proširenje...
Od izvora dva putica ne ide da se svira "ciganjski" koliko god da je dobro, maestralno i tehnicki odsvirano
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top