Razgovaraju Engleskinja, Francuskinja i Srpkinja o muževima i konstatuju da moraju da ih uvedu u kućne poslove jer one sve rade i po kući i oko dece a oni samo čekaju na gotovo. Dogovore se da se nađu za mesec dana i da vide šta su uradile. Posle mesec dana, kad su se ponovo našle, kaže Engleskinja:
• Ja sam sačekala Džona i pravo sa vrata rekla: "Slušaj, Džon, više ovako ne može! Ja sa posla trčim kući, perem, peglam, kuvam, radim oko dece, a ti dođes kući i čitaš novine. To više ne dolazi u obzir!" I par dana ništa nisam videla, ali ubrzo je Džon počeo da pere prozore, pa malo sa decom, a sad već sve radimo zajedno!
Francuskinja kaže:
• I meni je sa Pjerom bilo slično. Isto sam ga izgrdila, lupila pesnicom o sto, i posle toga par dana ništa nisam videla, ali već posle 5-6 dana Pjer je počeo da radi sve po kući i oko dece, sad sam baš zadovoljna.
Kaže Srpkinja:
• I meni je bilo slično. Kako je Radojica došao kući, ja pesnicom o sto i kažem da to njegovo ponašanje više neću da trpim i da mora da mi pomaže u kući jer ću inače čudo da napravim, i... jedno 10 dana ništa nisam videla. Onda mi se otvorilo desno oko...
