Ja sam jedan od ljudi koji ne samo što su ubeđeni da jedan pojedinac ne može da promeni svet, nego i lično ne oseća potrebu da to čini. Uvek se u ovakvim prilikama setim jednog monologa Đorđa Balaševića i njegovih reči: "Ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio dobar". A tu se prirodno nadovezuje i čuvena misao velikog Lajbnica da je ovo najbolji od svih mogućih svetova.
I zato sam prestao da razmišljam o tome da su ljudi loši i zli. Umesto toga sam napravio kompromis sa samim sobom- ja ću biti dobar, a drugima prepustiti da budu onakvi kakvi žele. Prestao sam da obraćam pažnju na sebičnost u ljudima, na sve negativno što nose u sebi i naučio da ignorišući sve pomenuto sagledam ono što je dobro i budem skoro uvek sa onima koji to moralno dobro imaju u izobilju. Utisnuti moral u svakog ne želim silom, već ću ga gajiti u sebi, a oni kojima se to svidi će sami da ga slede. Moje je da se držim ovoga što bih mogao nazvati pravim vrednostima, a ako se drugi u tome pronađu, tim bolje.
Došavši do ovih saznanja, usput sam nekako naučio i da u svetu ima mnogo lepote koja je sakrivena i koja čini da on bude vredan. Ona je sva skoncentrisana u onim delovima društva koji se žrtvuju za druge i žele da im pomognu, bez obzira na lične interese i iskreno se trudim da budem u tim krugovima. Tu lepotu sam našao u ljubavi. Ta lepota je sadržana u delima velikih pisaca koji su uspeli da zadiru do samih dubina psihologije čoveka gde se često nalazi mnogo više nego što naslućujemo iz običnog ponašanja.
Svet je ipak uravnotežen, pa je sve što postoji praćeno antagonizmima. Tako je i višak zla među ljudima ništa drugo nego komplementarni deo koji ide u paketu sa svim dobrom koje nose u sebi. Da nije tog kontrasta ne bismo mogli ni da raspoznamo prave vrednosti i izgubili mogućnost da spoznamo koliko je sama dobrota vredna.
I zato sam prestao da razmišljam o tome da su ljudi loši i zli. Umesto toga sam napravio kompromis sa samim sobom- ja ću biti dobar, a drugima prepustiti da budu onakvi kakvi žele. Prestao sam da obraćam pažnju na sebičnost u ljudima, na sve negativno što nose u sebi i naučio da ignorišući sve pomenuto sagledam ono što je dobro i budem skoro uvek sa onima koji to moralno dobro imaju u izobilju. Utisnuti moral u svakog ne želim silom, već ću ga gajiti u sebi, a oni kojima se to svidi će sami da ga slede. Moje je da se držim ovoga što bih mogao nazvati pravim vrednostima, a ako se drugi u tome pronađu, tim bolje.
Došavši do ovih saznanja, usput sam nekako naučio i da u svetu ima mnogo lepote koja je sakrivena i koja čini da on bude vredan. Ona je sva skoncentrisana u onim delovima društva koji se žrtvuju za druge i žele da im pomognu, bez obzira na lične interese i iskreno se trudim da budem u tim krugovima. Tu lepotu sam našao u ljubavi. Ta lepota je sadržana u delima velikih pisaca koji su uspeli da zadiru do samih dubina psihologije čoveka gde se često nalazi mnogo više nego što naslućujemo iz običnog ponašanja.
Svet je ipak uravnotežen, pa je sve što postoji praćeno antagonizmima. Tako je i višak zla među ljudima ništa drugo nego komplementarni deo koji ide u paketu sa svim dobrom koje nose u sebi. Da nije tog kontrasta ne bismo mogli ni da raspoznamo prave vrednosti i izgubili mogućnost da spoznamo koliko je sama dobrota vredna.
:
.
