- Poruka
- 18.825
"Možeš li da mi naslikaš sliku sreće, Abidine?“
"Ali ne na lakši način...
Ne slikom anđeoske majke koja doji svoju bebu rumenih obraza...
Ni jabukom na belom platnu...
Niti crvenom ribicom koja juri kroz vodene mehuriće u akvarijumu...
Možeš li da naslikaš sliku sreće Abidine... i da mi pokažeš?"
Abidin je klimnuo glavom. Bio je zadubljen u duboke misli, jer su ga reči njegovog prijatelja duboko dirnule,
pa je rekao:
"Sreća je čudan pojam. Može li se naslikati sreća? Ne znam.
Da li je neko uspeo da je naslika? Sumnjam u to.
Pojmovi straha, tuge, beznađa, očaja i bede su bili naslikani ranije, ali ne i sreća!“
Slikaru je trebalo mnogo meseci pre nego što je ponudio odgovor.
A, odgovor je bio remek delo prikazano na slici iznad.
Može li se sreća naslikati?
Može li se ona uopšte opisati?
Teško se može pronaći,
jer leži skrivena u veri
i snazi da se nešto izdrži.
Ne dolazi od imovine
Niti od moći, imena, ili slave,
Ponekad ćemo je pronaći u osmehu,
u znanjima deljenja i zahvalnosti.
Istina o sreći je jednostavna i nalazi se u zaslepljujuće kreativnom umetničkom delu Abudina...
Remek delo je slika siromašne porodice koja mirno spava na polomljenom krevetu sa svojim ljubimcima,
pod krovom koji prokišnjava i koja je svima izmamila tople osmehe na licu...
Abidin je znao da čak i kada je okružen beznađem, usred mraka i očaja, čovek još uvek može pronaći sreću.
Znao je da sreća nije odsustvo patnje, već da je prihvatanje patnje i zahvalnost za sve uslove življenja.
Da je život čovekov najveći dar i da bez obzira na loše okolnosti, treba da budemo zahvalni što smo živi
i u stanju da upijemo toplinu koja je tačno ispred nas (ili iza nas, ili pored nas, ili sa druge strane kreveta).
Grlim vas, dragi moji...
