Krenuti u definisanje antifašizma preko onog prefiksa anti je kardinalna greška. A još je veća greška označiti antifašizam kao prostu negaciju fašizma.
Дакле није само анти,иза њега стоји нешто,како већина ових антифашиста се сетно сећа времена Југославије,могу само да замислим шта.Дакле ништа друго до једна прљава,прикривена и искључиво анти-национална идеологија."Антифашизам" који они промовишу је пре свега један закаснели рефлекс,на тотално изгубљени идеолошки рат у коме су они поражени пре више од 20 година,само још не могу да сваре да је овај народ и даље на правом путу,и да су деца све чешће,иако нису живела за време ратова,изузетно националистички оријентисана.
Antifašizam jeste reakcija na fašizam, ali iza te reakcije stoji stav, koji se oslanja na liberalne tekovine moderne koje su mnogo starije od fašizma.
Antifašizam je afirmacija onoga što fašizam negira.
А шта то фашизам негира ? Хомосексуалност ? Сулуду толеранцију која доводи до урушавања друштва изнутра? Шта би са толеранцијом у Француској,Немачкој,Британ ији? Јер то кажеш човеку када му црнчуга у паризу полупа ауто,или Шваби у Минхену када му Турчин силује сестру? Оно што вама смета код фашизма,јесте одстрањивање неподобних.Нажалост,природ а нас учи да је то један од основних корака ка напредку једне врсте,уочавање њених слабости и одстрањање.Такође вам смета негација девијантних и неприродних облика понашања,које ви данас толеришете.
Ово о томе да ли су тековине једног патријахалног,националног, једног истинско родољубског и племенитог програма млађе од еквивализма и либерализма који је настао као сажаљење западњака над онима који су брали памук по Тенесију и Тексасу,нећу ни да коментаришем.
I ako je fašizam otjelovljenje definicije zla klasične njemačke filozofije, to ne znači da je onda antifašizam ono njemu suprotno, tj. apsolutno dobro.
Апсолутно добро,али по кога? Неподобне ? Девијантне ? Можда,добро по народ који живи у својој земљи,и народ чија је веза између крви и тла довољно јака да се одржи вековима,сигурно није.
Antifašizam je skup svih mogućih partikulariteta (nacionalnih, vjerskih, idejnih), on je savez (kako to Nolte kaže) do tada “neprijateljskih svjetova” i između ostalog njegova veličina je i u tome.
Ма дај,какав скуп? Националних партикуларитета? Јер је тај скуп сличних верских и идејних партикуларитета био заслужан за онолику љубав комуниста према СПЦ ?
Ali ono što je antifašizam napravilo najveličanstvenijom pojavom u novijoj ljudskoj istoriji je to što je taj savez formiran oko univerzalnog. Što su sve partikularnosti prepoznale ono što im je zajedničko i ono što je iznad svih razlika. Što je stvorena svijest o nužnosti odbrane univerzalnog i što je to univerzalno shvaćeno kao temelj moderne zapadne civilizacije.

То је савез формиран око разних шкартова своје нације,који нису могли,да буду прихваћени у заједницу која је наметала вредности крајње племените природе - рад,ред,храброст,веру,снагу и дисциплину.Такође је развила свест о нужности одбране малог човека од погрешног и лошег учења да је неко раван њему,да неко има иста права у његовој земљи иако није староседелац,попут њега,чију крв,тло памти од вајкада.