eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Не постоји више у Србији а нити било где међу Србима ни национализам а ни патриотизам - постоје само неки људи који о томе причају и личе више на Дон Кихота.. иначе то да сам у праву доказујем чињеницама наведеним у тексту који следи... Наведите ми замљу на планети у којој би овакав човек био потпуно маргинализован :
Srbija - sreda, 18. jun 2008. 00:17
Valjevac među najznačajnijim naučnicima u svetu
Blic - Pre 18 sati VALJEVO - Valjevo se diči sa mnogo poznatih istorijskih ličnosti, ali je do skoro bilo potpuno nepoznato da čovek možda ne bi šetao po Mesecu da nije bilo jednog Valjevca. Zahvajujući istraživanju i filmu čiji je autor novinar Slobodan Raković, javnost je saznala za delo profesora dr Milomira Stanišića (1914-1991), Valjevca koji je uvršten među 200 najznačajnijih američkih naučnika, čoveka čiji je postdiplomac bio Nil Armstrong, astronaut koji je prvi hodao Zemljinim prirodnim satelitom.
Iz rodnog sela Bujačić, kao deseto i najmlađe dete, školovao se u Gimnaziji u Valjevu, završio Vojnu akademiju i za samo tri godine, pred početak Drugog svetskog rata, apsolvirao mašinsku tehniku u Beogradu. Nakon zarobljeništva u kojem je bio kao oficir Jugoslovenske vojske, kao običan fizički radnik u Nemačkoj se slučajno sreće sa najčuvenijim svetskim imenom u oblasti mašinstva Ludvigom Prantlom, na čiju preporuku završava mašinstvo u Nemačkoj. Potom odlazi u SAD gde je prvo grobar, ali ubrzo doktorira primenjenu matematiku i postaje profesor na čuvenom Univerzitetu Pardju u Lafajetu za aeronautiku i astronautiku. Studenti su mu bili američki kosmonauti i stručnjaci NASA. Bio je savetnik industrijskih giganata kao što su "Dženeral elektrik", "Boing" ili "Lokid".
Dokumentarac nosi naziv "Vojnik, inženjer i matematičar", jer je profesor Stanišić hteo da mu takav epitaf bude upisan na nadgrobnoj ploči.
- Najinteresantnije je da su njegovi naučni radovi o teoriji fluida, efektima turbulencije u magnetnim i elektropoljima, pun efekat dostigli u astronautici, decenijama nakon njegovih istraživanja. Zbog toga je uvršten među 200 najznačajnijih američkih naučnika. Uz razgovore sa njegovim sinom, familijom i studentima, za film smo koristili i obilje dragocene arhivske građe, od profesorovih fotografija i pisama do jedinog njegovog sačuvanog audio zapisa u kojem govori o svom životu, naučnom radu i željama. Naravno, uz materijal NASA, jer je jedan od Stanišićevih postdiplomaca bio i Nil Armstrong - priča autor filma Slobodan Raković za "Blic".
- Srpskim studentima u Americi profesor je govorio da je seljače iz Bujačića i da mu nije ništa teško da radi ako je to dobro za nauku - seća se dr Jovan Filipović, Stanišićev student, a sada profesor na FON-u u Beogradu.
Dokumentarac o dr Milomiru Stanišiću svoju beogradsku premijeru imaće na Mašinskom fakultetu.
Srbija - sreda, 18. jun 2008. 00:17
Valjevac među najznačajnijim naučnicima u svetu
Blic - Pre 18 sati VALJEVO - Valjevo se diči sa mnogo poznatih istorijskih ličnosti, ali je do skoro bilo potpuno nepoznato da čovek možda ne bi šetao po Mesecu da nije bilo jednog Valjevca. Zahvajujući istraživanju i filmu čiji je autor novinar Slobodan Raković, javnost je saznala za delo profesora dr Milomira Stanišića (1914-1991), Valjevca koji je uvršten među 200 najznačajnijih američkih naučnika, čoveka čiji je postdiplomac bio Nil Armstrong, astronaut koji je prvi hodao Zemljinim prirodnim satelitom.
Iz rodnog sela Bujačić, kao deseto i najmlađe dete, školovao se u Gimnaziji u Valjevu, završio Vojnu akademiju i za samo tri godine, pred početak Drugog svetskog rata, apsolvirao mašinsku tehniku u Beogradu. Nakon zarobljeništva u kojem je bio kao oficir Jugoslovenske vojske, kao običan fizički radnik u Nemačkoj se slučajno sreće sa najčuvenijim svetskim imenom u oblasti mašinstva Ludvigom Prantlom, na čiju preporuku završava mašinstvo u Nemačkoj. Potom odlazi u SAD gde je prvo grobar, ali ubrzo doktorira primenjenu matematiku i postaje profesor na čuvenom Univerzitetu Pardju u Lafajetu za aeronautiku i astronautiku. Studenti su mu bili američki kosmonauti i stručnjaci NASA. Bio je savetnik industrijskih giganata kao što su "Dženeral elektrik", "Boing" ili "Lokid".
Dokumentarac nosi naziv "Vojnik, inženjer i matematičar", jer je profesor Stanišić hteo da mu takav epitaf bude upisan na nadgrobnoj ploči.
- Najinteresantnije je da su njegovi naučni radovi o teoriji fluida, efektima turbulencije u magnetnim i elektropoljima, pun efekat dostigli u astronautici, decenijama nakon njegovih istraživanja. Zbog toga je uvršten među 200 najznačajnijih američkih naučnika. Uz razgovore sa njegovim sinom, familijom i studentima, za film smo koristili i obilje dragocene arhivske građe, od profesorovih fotografija i pisama do jedinog njegovog sačuvanog audio zapisa u kojem govori o svom životu, naučnom radu i željama. Naravno, uz materijal NASA, jer je jedan od Stanišićevih postdiplomaca bio i Nil Armstrong - priča autor filma Slobodan Raković za "Blic".
- Srpskim studentima u Americi profesor je govorio da je seljače iz Bujačića i da mu nije ništa teško da radi ako je to dobro za nauku - seća se dr Jovan Filipović, Stanišićev student, a sada profesor na FON-u u Beogradu.
Dokumentarac o dr Milomiru Stanišiću svoju beogradsku premijeru imaće na Mašinskom fakultetu.
Predrag Vujanac
