На трагу открића моштију деспота Стефана Лазаревића

AKHENATON:
Obeležavanje šest vekova manastira Manasije


Arhijerejskom liturgijom u crkvi Svete Trojice u manastiru Manasiji, zadužbini despota Stefana Lazarevića, počelo je obeležavanje šest vekova postojanja tog hrama Srpske pravoslavne crkve. Liturgiju je služio episkop braničevski Ignjatije sa arhijerejima Braničevskog okruga, pored moštiju svetog despota Stefana (1377-1427), uz prisustvo velikog broja vernika i gostiju, među kojima je bio i ministar vera Radomior Naumov. Ignjatije je, posle liturgije, izjavio da je, posle mnogo vremena, najzad potvrđeno da su mošti despota Stefana sahranjene u manastiru Manasiji, njegovoj zadužbini iz 15. veka. Manastir Manasija ili Resava iz vremena despotovine, bio je mesto okupljanja učenih ljudi koji su se bavili pravopisom i prepisivanjem knjiga odakle je i potekla čuvena Resavska škola. Odbor za obeležavanje jubileja predvodi premijer Srbije Vojislav Koštunica, a domaćini proslave tog jubileja su Eparhija braničevska i opština Despotovac. U okviru proslave, na centralnom trgu u Despotovcu biće otkriven spomenik despotu Stefanu Visokom, kako ga je zvao srpski narod i čije ime ovako slovi u narodnom predanju i istorijskim zapisima.
Kliknite za proširenje...



:shock:


Pa ko se onda nalazi u Koporinu?

Koporin je poznat po chudotvornim isceljenjima Despota Stefana.Bila sam letos i razgovarala sa monahinjama,nije bilo ni rechi sumnje da se njegove moshti ne nalaze u kivotu.
 
VIRGINIJA:
:shock:


Pa ko se onda nalazi u Koporinu?

Koporin je poznat po chudotvornim isceljenjima Despota Stefana.Bila sam letos i razgovarala sa monahinjama,nije bilo ni rechi sumnje da se njegove moshti ne nalaze u kivotu.
Kliknite za proširenje...
Pisano je dosta:
http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=3497146&highlight=koporin#post3497146

Iz teksta "Otvoreno obraćanje Nj.P. episkopu braničevskom G. Ignatiju"

"Gospodin Marin Brmbolić je od samog početka i pre ikakvih DNK analiza, samog sebe predstavio i posvedočio kao nekog ko traži slave svoje, a ne slave Gospodnje kroz Svetog despota Stefana, tako da samim sobom najbolje i dokaza da nije moguće da nam je baš on Bogom poslat da otkriva i bude zaslužan za proslavljenje neke naše Svetinje. Niti ikako dokaza i trun strahopoštovanja, zahvalnosti i duhovne radosti, koju bi i on morao osetiti da jeste bio u blagoslovenom dodiru sa takvom Svetinjom. Da ne pominjem nepostojanje njegove svesti o odgovornosti, što se zahvaljujući njegovom otkriću ruši i opovrgava svetost jedne drevne Svetinje… a time nam se sve Svetinje mogu lako dovesti i već dovode u pitanje.
Njegovo sablažnjujuće bezočno likovanje je išlo do te mere, da se on čak protivi DNK analizi Svetih moštiju u manastiru Koporin, čime je sebe samog i kao naučnika potpuno obezvredio, što je od samog početka i činio nipodoštavajući svog po svemu starijeg kolegu, gospodina Srboljuba Živanovića, zaslužnog za ondašnje naučno utvrđivanje Svetih moštiju Svetog despota Stefana u manastiru Koporin, koga je morao gotovo prvog obavestiti o prvim svojim slutnjama i pozvati ga da odgovornost trenutka podele, a ne da svog, ponavljam, po svemu starijeg kolegu, izvrgava ruglu i javno omalovažava zbog naučnih metoda, koje su mu u ono vreme jedino bile na raspolaganju i da mu čak ne dopusti prilaz otkrivenim moštima. Što je samo još jedan dokaz da je samo i tražio slave svoje…
(...)
Preosvećeni vladiko Ignjatije, ne sumnjajte da sam pred Vas mogla izaći i sa prikupljenim stručnim i naučnim mišljenjima, koja takođe opovrgavaju mogućnost da nas je Gospod o svetosti Svetih moštiju u manastiru Koporin zavaravao, u šta ja, samo Bogu hvala, i bez tih stručnih mišljenja verujem. To i ne činim, jer ovo je ipak suštinsko duhovno pitanje i duhovno, molitveno bi se i moralo sagledavati i prema njemu ophoditi.
Ovo i jeste strašan ispit naše vere, temelja naše Crkve, u čiju odbranu svi moramo ustati, ako iole verujemo i ljubavi u sebi imamo…
Naravno, sve ovo sam Vam mogla i prećutati, pa za Vama i Vašim leđima negodovati i grmeti, ali ne dadoh sebi da Vam na današnji dan dam lažni celiv kao Juda Gospodu našem Isusu Hristu… Moj davni predak, Mrdo Janketić, poginuo je braneći svoju Svetinju, manastir Moraču od Turaka, i ja sebi, Gospodu hvala, ne želim i ne tražim boljeg i časnijeg puta, ako me Gospod ikad preslabu i na takav ispit ljubavi i vere prizove."
U Beogradu, na Veliki četvrtak,
Vaša Marina Božović, 05.aprila 2007.godine srpski književnik i novinar
http://www.novinar.de/2007/04/25/otvoreno-obracanje-njp-episkopu-branicevskom-g-ignatiju.html

Iz teksta "Svetogrđe u Manastiru Manasija"

"Manasija je zadužbina Svetog despota Stefana Lazarevića, čije se mošti čuvaju u manastiru Koporinu. Mošti su nađene u grobnici ispod ktitorske freske u Koporinskoj crkvi. Posle detaljnih analiza vršenih javno u Koporinu, Beogradu i u Londonu od 1983. do 1989. godine naučno je utvrđeno da mošti pripadaju Svetom despotu Stefanu. Prema odluci Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve i Nj.Sv.patrijarha Germana mošti su položili u ćivot Nj.Sv.Patrijarh Pavle (tada episkop raško-prizrenski), Nj.V.Pr.mitropolit Nikolaj (dabro-bosanski) i pokojni episkop vranjanski Sava.
(...)
Ignorišući naučne dokaze, a po svojoj ličnoj odluci, bez saglasnosti Svetog Arhijerejskog Sabora, Svetog Sinoda, ili Njegove Svetosti Patrijarha Pavla, episkop braničevski Ignjatije je u svojoj besedi na liturgiji u Manasiji 18.oktobra 2007. godine saopštio da se desilo čudo, jer su prošle godine u Manasiji nađene mošti Svetog despota Stefana, koje su sada izložene u Manasiji."
Piše: Prof. dr SRBOLjUB ŽIVANOVIĆ
http://www.novinar.de/2007/10/23/svetogrde-u-manastiru-manasija.html
 
vujadin:
Ето видиш да сам ја био у праву да су тражили потврду од владе и да су је добили, јер ће бити присутни на прослави, а да нису сигурни да се ради о моштима Високога Стевана.
Kliknite za proširenje...
Ti, bre, metuzalemu, pročitaj i ovde i drugde gde piše, ali pročitaj lepo...

Predstavnici vlasti će prisustvovati proslavi, ali manastira, a ne proslavi povodom "pronalaženja" moštiju despotovih.
 
ukoliko sam tacno bio procitao,
1427 jula, stefan je bio krenuo iz kalenica na sever prema beogradu;
"bezao" je od osmanlija, koji su nadirali sa juga i istoka;
negde na "pola" puta, kod glavice, je izdahnuo;

logicno bi bilo, i verovatno (dovoljno za ozbiljnu pretpostavku i istragu),
da se njegovo telo odnese tamo kamo je stefan nameravao stici,
u njegovu dobro utvrdjenu prestolnicu Beograd,
a ne ici prema osmanlijama 50-tak km na istok u manasiju
 
Зависи где си читао. Филозоф описује овако: Блажена пак кончина христољупца овог би оваква. Док се он враћаше из Сребренице и гледаше по својој земљи где да подигне још једну цркву, изненада му јавише вест да је султан Мурат Други кренуо из Видина уз Дунав, победио Угаре и заузео им једно острво. Деспот зато похита Београду преко својих градова Белог Поља и Сребренице под Рудником. Када прође Сребреницу и би близу села Дрвенглаве и Стојника, " на месту званоме Главица ", у близини данашњег Младеновца, изненада се разболи од срца и у миру предаде дух свој Господу, 19 јула 1427 године око 11 сати пре подне. Часно и свето би погребен у својој задужбини манастиру Ресави, и од читавог народа Српског достојно оплакан и ожаљен.- Неколико странца даље пише ово: Свето тело Светог Стефана деспота Српског, би положено, као што је већ речено, у припрати храма његове задужбине манастира Манасије. Оно тамо почиваше и 1597. године, као што се види из писма монаха Дамњана и Павла из Србије, упућене те године папи Клименту, у коме, поред осталог, они наводе да је Стефаново " свето тело у Ресави". Манастир пак Ресава много пута је пљачкан и паљен од Турака, а припрата цркве је једном била и потпуно разрушена од стране Аустријанаца. Зато је данас гробница светог Стефана празна. Но побожан народ од почетка до данас долази на његов свети гроб у Манасију и ту полаже своје болеснике ради добијања оздрављења, која и бивају по мери вере свакога. Ово ја не могу разумети а преписао сам све из књиге " Житија Светих за Јули" Јустин Поповић 1996 године, који се позива на Филозофа.
 
svantoVID:
Veljan (Trpkovic) Atanasovski:
(Tursko ili Srpsko ?)-ugarski sukobi do 1402, Istorijski glasnik 1-2, Beograd 1959, 93-121.

da li je nekome poznat ovaj rad ?
moze li neko (procitati, sazeti, kopirati> post), ako ima cega zanimljivog u njemu ?

izgleda nesto iz 1389 godine je unutra ? visoki - sigismund ?
Kliknite za proširenje...

Ne znam koliko će pomoći, ali ako se radi o istorijskoj građi koliko vidim o Srpsko-ugarskim sukobima do tog datuma evo par odeljaka iz knjige Jovana Pejina, Pregled prošlosti Srba u Banatu.

''Pravoslavni Srbi u Banatu u XIII veku bili su pod jurisdikcijom moravskog vladičanstva sa sedištem u Braničevu. Ovo stanje zadržava se u XIV i XV veku. Kada je srpski car Dušan postao gospodar Ohrida 1334., nije dirao autokefalnost arhiepiskopije. Isto su tako postupili i kralj Vukašin i despot Uglješa Mrnjavčević.
Srbi su pružali otpor mađarskom osvajaču i radi odbrane tražili saveznike. Ulazili su u dinastičke borbe prvih Arpadovića i u toj borbi između kralja Kolomana (1095-1116) i vojvode Almoša stali su na stranu Almoša. Kralj Koloman je pobedio brata, oslepeo ga zajedno sa sinom Belom, a sa njima nekoliko Srba velikaša, njihove pristalice Uroša, Vukana i Pavla.
Ovakav surov odnos uticao je na banatske Srbe da zauzmu neprijateljski stav prema Kolomanovim naslednicima, te su za vreme kralja Stefana II, kada se ovaj sukobio sa Vizantijom, stali na stranu vizantijskog cara Jovana II Komnina.
Godine 1128. banatski Srbi su pomogli caru Jovanu II Komninu da pobedi Mađare na ušću reke Karaš u Dunav kod Pančeva i tom prilikom car je zauzeo utvrđenje Horom-Hram, današnju Banatsku Palanku na Dunavu.
Zbog snage Srba u Banatu, Mađari su nastojali da slome domaće feudalne gospodare i da ih uvrste u svoj feudalni sistem i državnu organizaciju te su pristupili osnivanju županija.
Zahvaljujući posebnom položaju Banata prema centralnoj i zapadnoj Ugarskoj i što kraljevska vlast nije sprovođena preko županija, nego preko domaćih gospodara po župama, banatski Srbi su imali veliki uticaj na mađarske kraljeve u dinastičkim borbama i uvek su bili uz kandidata kojeg je pomagala Vizantija.
Ovakvo stanje trajalo je do vladavine Bele III (1172-1196) čija se ćerka udala za vizantijskog cara Isaka Anđela. Porodične veze sa vizantijskim carem, Bela III je iskoristio da sa vojskom krene protiv banatskih srpskih kneževa i župana i posle pobede nad njima zamenio je slovensko uređenje mađarskim županijskim sistemom i formirao županije: Krašovsku, Severinsku, Kovinsku, Tamišku i Torontalsku.
Skoro trista godina posle invazije mađarskih plemena u Panoniju otpočela je kolonizacija Mađara u Banat. Naročito je bila primetna kolonizacija Mađara u XIII veku, kada je započelo organizovanje Ugarske prema zapadnoevropskim uzorima...
Ugarska održava veze sa Srbijom preko Banata. Veze između srpske i mađarske dinastije jačaju ženidbenim vezama tako da je kralj Stefan Uroš, sin kralja Milutina, bio jedan od kandidata za erdeljski presto...
U Banatu je stanovništvo u najvećem broju bilo srpsko i pravoslavno. feudalci domaćeg porekla su pravoslavni, a kolonisti rimokatolici zajedno sa novodošlim misionarima nastoje silom da baptizuju ''šizmatike''...Naročito je katolička akcija protiv pravoslavnih dobila u poletu kada su u Banat stigli dominikanci.
Borba protiv pravoslavnih bila je stalna briga pape. Na saboru u Budimu 1279. godine, pod nadzorom papinog izaslanika Filipa de Ferma, određene su mere protiv pravoslavnih u kraljevini Ugarskoj.''
Zatim sledi poglavlje o pritiscima i stavu određenih mađarskih vladara po tom pitanju, sve do Kosovskog boja, kada se spominje da su i Turci i Srbi napadali Banat. O Sigismundu i despotu Stefanu piše ovako:
''Sigismund je, uprkos prozelitskom stavu prema pravoslavnima u Ugarskoj, doseljenim Srbima dao privilegije koje su im garantovale znatne slobode...
Uprkos tome što su mu državnji interesi nalagali da prima Srbe i da im povlastice kojima garantuje njihove slobode, kralj Sigismund Luksemburški je nastavio borbu protiv pravoslavnih u Banatu. Red minorita-franjevaca stigao je u Banat za vreme Lajoša velikog i delovao nemetano za vreme Sigismundove vlade.
Srpski feudalci pred turskom najezdom stizali su u Banat zajedno sa narodom. Despot Stefan Lazarević 1411. godine drži brojne posede u istočnoj Ugarskoj, a 1414. uživa dostojanstvo župana Torontalske županije. i drži Bečejsko i Bečkerečko vlastelinstvo. Imao je skoro sva suverena prava, pa je vlast vršio preko podžupana i poverenika, uglavnom Srba, zbog čega je došao u sukob sa županijskim plemstvom koje je razvijalo svoju županijsku autonomiju.
Proširenjem despotove vlasti, Banat je postao privlačan za Srbe iz ugroženih krajeva koji su se ovamo doseljavali spasavajući se od azijatskog osvajača.''

Citat iz knjige koju sigurno možeš naći, a od autora Milana Tutorova, Mala Raška a u Banatu:
''Prilika je da se pomene i da je, prema protokolu sačuvanom u manastiru Mesiću, ovaj manastir nedaleko od Vršca bio osnovan u vreme despota Stefana, dakle, između 1404. i 1427. kada je 19. jula te godine despot Stefan Lazarević umro, a na kamenu koji označava mesto njegove smrti uklesano je ''...bih gospodin svemu Srbljem i Podunavlju i Posavlju i delu Ugarske zemlje...''
U ovoj knjizi opisano je i kako je i preko koga Sigismund došao do despota Stefana itd.

Pozdrav
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Spomenik Karađorđu na Kalemegdanu
Odgovora
8
Pregleda
257
АнаиванГорд
А
leki1
Hrvatski zločini na Pagu
Odgovora
11
Pregleda
414
leki1
leki1
Nina
220 godina bitke na Ivankovcu
Odgovora
4
Pregleda
214
Nina
Nina

Back
Top