Na putu do mora
uvek ista noćna mora
kako što pre stići
do vrhova Zlatobora
Kad bih bar mogao
njen grad da zaobidjem
da me ne ponese srce
pa opet da sidjem
Samo da projurim
kroz Užice
voleo bih uteći
makar žmureći
da ne vidim njeno lice
i oči zvezdama zaslepljene
samo da rampe ne budu spuštene
Samo da u Užicu ne osvanem
možda od mora odustanem
A kad stignem u Prijepolje
nadam se biće mi bolje
a kad stinem na more
možda mi bude gore
kad njene oči snene
sa pučine progovore
uvek ista noćna mora
kako što pre stići
do vrhova Zlatobora
Kad bih bar mogao
njen grad da zaobidjem
da me ne ponese srce
pa opet da sidjem
Samo da projurim
kroz Užice
voleo bih uteći
makar žmureći
da ne vidim njeno lice
i oči zvezdama zaslepljene
samo da rampe ne budu spuštene
Samo da u Užicu ne osvanem
možda od mora odustanem
A kad stignem u Prijepolje
nadam se biće mi bolje
a kad stinem na more
možda mi bude gore
kad njene oči snene
sa pučine progovore
sad cu imati nocne more...
