Ја сам била на протестима опозиције 90-тих, дакле протести на којима је говорио Вук. Сматрала сам га за највећег српског сина, на свим његовим књигама су били крст и увек је звонила српска мисао и реч у пуном сјају. Прочитала сам све његове књиге и сматрала га за највећег и најдрагоценијег србина који се борио за СЛОБОДУ СРБИЈЕ. Дувала сам у пиштаљку, била на протестима, имам његов аутограм итд... Данас је то само бледа успомена на оно што је некада говорио.
Била сам на протесту КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ, као и протесту против хапшења Србина Радована Караџића. Била сам на његовом протесту од првог дана и полиција ме беспотребно гурала иако сам дошла само да искажем свој став, а не да се бијем. Тада сам схватила да је ово већа диктатура него за време Слобе. Била сам тужна и несрећна што живим у неслободној земљи, знајући да се за то пре пар година нисам борила. Увек сам се борила за СЛОБОДНУ СРБИЈУ И СЛОБОДНЕ СРБЕ!!!