Na jedno udje na drugo izadje...

[mina68]

Видим овде се развила озбиљна дискусија чак и око одласка на помен рођеним родитељима.

Ја бих на помен родитељима отишла макар и пузећи.

Зависи од човека и односа које сте имали док су били живи.

 

[Only Beer]

Nemas pojma zasto se svadjam sa mm.

Kako se sad opet svadjas sa muzom? Ja mislio harmonija, on tvoj stub, ti njegova princeza itd.

 

[електрика]

Видим овде се развила озбиљна дискусија чак и око одласка на помен рођеним родитељима.

Ја бих на помен родитељима отишла макар и пузећи.

Зависи од човека и односа које сте имали док су били живи.

Једно је сахрана а помени чему служе. На гробље можеш отићи сваки божји дан.

 

[Regina Mills]

Видим овде се развила озбиљна дискусија чак и око одласка на помен рођеним родитељима.

Ја бих на помен родитељима отишла макар и пузећи.

Зависи од човека и односа које сте имали док су били живи.

Da je sahrana to bih otisla i na rukama ako treba. Pomen je nesto drugo. Na groblje odem kada osetim potrebu, a ne zbog protokola.

 

[mina68]

Једно је сахрана а помени чему служе. На гробље можеш отићи сваки божји дан.

Помени служе, како им и само име каже, да се помене тај човек од стране свештеника и да се помолимо за његов спокој.

Нарочито је важан 40-дневни помен, јер се тада (бар тако се код нас верује) душа одваја од куће и прелази на другу страну.

Ако неко не верује, не треба да иде.

Ако му покојник није нарочито близак и драг, такође не треба да иде.

И то је крај дискусије.

Осуђивати некога што је отишао на помен родитељу је потпуно сумануто и себично.

- - - - - - - - - -

Da je sahrana to bih otisla i na rukama ako treba. Pomen je nesto drugo. Na groblje odem kada osetim potrebu, a ne zbog protokola.

Помен не чини твој одлазак на гробље, ни иће и пиће, него молитва свештеника, колач, вино и жито.

 

[gost 39034]

Zene, kako podnosite porodicni stres?

Ne mislim na stres na poslu, pritisak od sefa itd... vec na stres koji nam izazivaju ukucani i najblizi?

Osoba sam koja sve prima k srcu i sve prezivljava. Procitam da je umrla devojcica od 18 meseci i placem 3 dana. Mama mi kaze da je ujak bolestan i potresem se. Tata se posvadja sa mamom i iznerviram se. Muz je neraspolozen, u sekundi to prenese na mene, pokvari mi dan. Tata se nervira na poslu, digne mi pritisak.
Ubise me tudje brige.
Ne mogu vise da podnesem price o rodbini ko je bolestan, prehladjen, ko nema para, ko je jadan, tuzan, ko je nesrecan, ko je neuspesan, ko ide na kontrolu, ko ide na operaciju, koga sta boli...

DOSTA!
Imam osecaj da ce mi stitna puci. Ugusise me!
Svi su u nekom problemu i svi mi to pricaju a ja to ne zelim da znam.

Kako filtrirate informacije?
Kako se iskljucite?
Kako uspevate da vam na jedno uvo udje a na drugo izadje?

Ja se svaki dan posle mame/tate ili svekija osecam kao iscedjena krpa...


Naucite me, dajte mi neki savet, kako ste se ogradili od svega negativnog oko vas?

Hvala

ja idem kod psihologa, pa njoj istresem sve sto su meni

 

[DeeLite]

Помен не чини твој одлазак на гробље, ни иће и пиће, него молитва свештеника, колач, вино и жито.

jasam mojima reko da mi popove ne zovu i te žurke tipa bombone kiflice sarme na grobu mi netrebaju

 

[Only Beer]

jasam mojima reko da mi popove ne zovu i te žurke tipa bombone kiflice sarme na grobu mi netrebaju

Realno.
Srpske sahrane zurke jebbote...neki ne propustaju ni jednu, cisto da odu i popiju koju ljutu i pojedu nesto. Uzas.

Najjace je bilo kada su neki likovi na centralnom groblju u Becu (srpsko "odeljenje", gde je i moja majka sahranjena) dosli, rasirili stolnjak na grobu svog muza, oca, brata, izvadili neku klopu i poceli da pasu. Nije mi bilo dobro...