Na današnji dan okončana je Bregalnička bitka

[Nina]

Bregalnička bitka kojom su Srbi ostvarili presudnu pobedu u Drugom balkanskom ratu okončana je na današnji dan 9. jula 1913. godine.

Nešto posle dva sata ujutru 30. juna Bugari su napali srpske predstraže 4. i 10. puka na reci Bregalnici, čime su započeli Drugi balkanski rat.
Bitka koja je započela tada, i u istoriju je ušla pod nazivom Bregalnička bitka, trajala je od 30. juna do 9. jula.

Bugari su napad na Srbe izvršili iznenada, bez objave rata. Paralelno su napadnute i grčke trupe prema Solunu. Napad je označio konačni raskid Balkanskog saveza koji je prethodno zajedničkim naporima porazio osmansku Tursku u Prvom balkanskom ratu.
Trupe bugarske 4. armije ofanzivu su započele celom širinom fronta od Carevog vrha (Sultan Tepe) u Osogovskim planinama, do Udova na Vardaru. Pritom su snage 8. divizije prešle Bregalnicu u zoni Štipa napredujuću dalje, dok su delovi 7. divizije, na levom boku, zauzeli strateški bitnu poziciju stanice Udovo.

Srpske jedinice su na drugim pozicijama fronta pružale žestok otpor.
Vojvoda Radomir Putnik, na osnovu valjane procene, odbio je tada sugestiju generala Bože Jankovića da započne povlačenje imajući u vidu silinu napada.
Narednog dana usledio je srpski kontranapad put Kočana.
Šumadska divizija uspela je tada da uništi dva bugarska puka u zoni sela Drenak, čime je 7. bugarska divizija primorana na povlačenje na levu obalu Zletovske reke. O žestini borbi svedoči činjenica da su Bugari na tom potezu imali tada 4.600 izbačenih vojnika iz stroja.

Blokirani potezi bugarske komande
Do kraja drugog dana Moravska i Dunavska divizija srpske vojske odbacile su 4. bugarsku armiju na prvobitne položaje u zoni Krive Palanake.
Pripadnicima Šumadijske i Moravske divizije uspelo je 3. i 4. jula da potisnu Bugare i zauzmu visove kod sela Raičani. Trupe 4. i 7. divizije povukle su se delom razbijene na prostor nešto zapadnije od Kočana.Bugarski napad u oblasti Krivolaka doveo je do poraza Timočke divizije, koja se potom povukla preko reke Bregalnice. Pošto su obe vojske na Krivolaku imale znatne gubitke, tempo napada Bugara je potom oslabio pa nije ostvarena namera daljeg napredovanja put Velesa.

Srpska komanda iskoristila je ovu okolnost da pregrupiše trupe, da bi potom Drinska i Šumadijska divizija nastavile ofanzivu na Kumanovo odnosno Veles.
Srpski uspesi, kao i paralelno napredovanje Grka ka Strumici, blokirali su dalje poteze bugarske komande.
General Stilijan Kovačev 7. jula naredio je bugarskim trupama povlačenje na Kalimansku visoravan, u strahu od potpune vojne katastrofe.
Devetog jula Bugari se povlače preko reke Kamenice, pritoke Bregalnice. Srbi pritom zauzimaju Radoviš. Pošto su se zatim Bugari povukli u Carevo Selo, Bregalnička bitka je okončana.

Veliki gubici na svim stranama
Ukupni gubici tokom Bregalničke bitke, na obe strane, bili su ogromni. Više od 16.000 srpskih vojnika izbačeno je iz stroja. Procene o bugarskim gibicima se razlikuju, zvanična Sofija priznaje da ih je bilo više od 20.000.U boju su se, sa srpske strane nalazile 1. i 3. armija, sa ukupno oko 191.000 vojnika. Na suprotnoj strani, bugarska 4. armija sa dopunama raspolaga je sa oko 184.000 vojnika.

Pošto se po okončanju Prvog balkanskog rata otvorilo pitanje raspodele novooslobođenih teritorija, koje je do tada držala Turska, a zbog činjenice da je Austrougarska, uz saglasnost Italije, osporila realizaciju prethodno dogovorene teritorijalne podele, kako bi bio onemogućen izlaz Srbije na more, očekivala se arbitraža Rusije u sporu oko razgraničenja.Vlasti u Sofiji međutim, nesumnjivo i na podsticaj Austrougarske, odučile su se na munjevit napad na Srbe i Grke, verujući da će vojničkom pobedom staviti druge pred svršen čin.

Tako je napadom u prvim jutarnjim satima, pod okriljem noći 29. na 30. jun 1913, bugarska započela Drugi balkanski rat. Prostor Bregalničke bitke uglavnom je obuhvatao rejon Osogovske planine, prema jugu i jugozapadu.
Osim sa Srbijom Bugarska je ratna dejstva odmah započela i protiv Grka (2. bugarska armija). Zvanična Sofija bila je nazadovoljna činjenicom da su Grci tokom Prvog balkanskog rata oslobodili Solun.
Bugarski generalštab, još tokom trajanja Prvog balkanskog rata, započeo koncentraciju trupa prema Srbima, počev od sredine maja, povlačeći snage sa prostora Trakije. General Stilijan Kovačev je tako već 20. juna naredio pripremu za napad, koji je započeo deset dana kasnije.

Novoimenovani zapovednik bugarskih trupa general Ratko Dimitrijev, pošto je poraženi general Mihail Savov smenjen, odlučuje se na promenu taktike. Bugari tada napadaju Srbe na Timoku, put Knjaževca i južnije Pirota. Bugarske trupe su uspele da uđu u nebranjeni Knjaževac 7. jula, da bi se ubrzo povukle.

Paralelno, Rumunija je 10. jula objavila rat Bugarskoj.
Pošto su bugarske trupe bile koncentrisane prema Srbima ispostavilo se da su Rumuni bez otpora nastupali prema Sofiji. Njihovo dalje napredovanje obustavio je nemački car.

Na jugoistoku, turske snage pod komandom Enver paše napale su Bugare 13. jula, prešavši crtu Enos Midija koja je predviđena kao linija razgraničenja po okončanju Prvog balkanskog rata između Turske i Bugarske. Turci su tako povratili Jedrene 22. jula.

Bugarska je, poražena na svim frontovim, molila za primirje. Vojne operacije su obustavljene poslednjeg dana jula. Mirovni ugovor je konačno potpisan 10. avgusta u Bukureštu.

Pobedom u Balkanskim ratovima Srbija je oslobodila Staru i Južnu Srbiju, odnosno prostor današnjeg Kosova, dela Metohije, Raške oblasti,
kao i današnju Severnu Makedoniju...piše euronews

 

[Nina]

Datum i bitka važni u našoj istoriji za pomenuti i podsetiti .

 

[Лекизан]

Наравно све је дошло на своје.

 

[qvey]

Takodje da se ne zaboravi u I Balkanskom ratu Bugari nikad a mozda ni tada nebi zauzeli Hadrianopolj-Jedrene da nije bilo Srpske II Armije njenih boraca i teske artiljerije koju tada Bugari nisu imali..Turski zapovednik Jedrena Shukri Pasha se predao upravo Srbima chiju je armiju smatrao junackom dostojnom i viteskom a Bugare je smatrao sve suprotno od toga..I onda su Bugari kukavicki napali i dobili po nosu od Srba i Grka a i citavog Balkana..pa su ko uvek plakali za mir..

 

[Casual Observer]

Prvi zarobljeni bugarski vojnici u borbi sa Srbima u Drugom balkanskom ratu prevezeni su vozom u Beograd 21. juna 1913. godine.

Prva grupa od 17 zarobljenih oficira i 1200 vojnika pripadnika Rilske divizije je sprovedena beogradskim ulicama do Kalemegdanske tvrđave. Oficiri su bili smešteni u Pešadijskoj podoficirskoj školi u Gornjem gradu, a vojnici u Donjem gradu na Kalemegdanu.

Za vreme zarobljeništva vojnici su se hranili iz vojničkog kazana, dok su oficiri primali novčanu nadoknadu. U sledećim mesecima do oslobađanja na Kalemegdanu je bilo smešteno nekoliko hiljada bugarskih oficira i vojnika.

Uporediti tretman bugarskih ratnih zarobljenika u Srbiji sa užasima bugarskih logora za internirane srpske civile i ratne zarobljenike, kao što je bila prava fabrika smrti pre Hitlera i Pavelića, bugarski logor u Slivenu.

 

[Boris T]

Жалосно је што се српска јавност и даље храни претерано романтичним сећањима на брегалничку битку. Као што сам већ довољно образложено написао у другим темама, Брегалница није једна битка већ низ битака са променљивим успехом. Генерално, српске трупе су одржале дефанзивну победу углавном зато што је бугарско политичко руководство направило озбиљне грешке у преговарачком процесу, а Румунија је несметано ушла на 10 км од Софије.
Друга ствар, зашто бисмо стално спомињали датуме контроверзних војних операција и битака везаних за губитак људских живота?
Чиме форумаш има да се поноси у овој бици на Брегалници, која је последица политичких игара и манипулација које ће Бугарску и Србију учинити непријатељима у наредним деценијама? Какву перспективу за будућност ово ствара?

 

[Casual Observer]

Жалосно је што се српска јавност и даље храни претерано романтичним сећањима на брегалничку битку. Као што сам већ довољно образложено написао у другим темама, Брегалница није једна битка већ низ битака са променљивим успехом. Генерално, српске трупе су одржале дефанзивну победу углавном зато што је бугарско политичко руководство направило озбиљне грешке у преговарачком процесу, а Румунија је несметано ушла на 10 км од Софије.
Друга ствар, зашто бисмо стално спомињали датуме контроверзних војних операција и битака везаних за губитак људских живота?
Чиме форумаш има да се поноси у овој бици на Брегалници, која је последица политичких игара и манипулација које ће Бугарску и Србију учинити непријатељима у наредним деценијама? Какву перспективу за будућност ово ствара?

Susedi, čemu tolika briga za srpsku javnost i briga oko tih“romantičnih sećanja”? Napali ste očekujući potpuni slom Srbije, i stvaranje velike Bugarske od četvrt milliona kilometara kvadratnih, a onda potpuni slom.

Da te podsetim da ste tada zahvaljujući suludim odlukama Nikolaja II i ruskih velikobugara kao što je bio Ignjatojev imali kolosalnu brojčanu nadmoć nad Srbima koje ste planirali da potpuno uništite radi stvaranja “trećeg bugarskog carstva”. Tolikog dispariteta bar više nema. Mi nismo mogli da izbegnemo ništa.

 

[Boris T]

Susedi, čemu tolika briga za srpsku javnost i briga oko tih“romantičnih sećanja”? Napali ste očekujući potpuni slom Srbije, i stvaranje velike Bugarske od četvrt milliona kilometara kvadratnih, a onda potpuni slom.

Da te podsetim da ste tada zahvaljujući suludim odlukama Nikolaja II i ruskih velikobugara kao što je bio Ignjatojev imali kolosalnu brojčanu nadmoć nad Srbima koje ste planirali da potpuno uništite radi stvaranja “trećeg bugarskog carstva”.

Можете бити поносни када браниш своју част и породицу на својој земљи, а не када освајаш туђу земљу на штету суседног народа.

 

[Frontiersman]

Pa Bugarska je napala Srbiju u Drugom balkanskom ratu. Ne obratno. Bugarska je bila zemlja agresor.

 

[Boris T]

Pa Bugarska je napala Srbiju u Drugom balkanskom ratu. Ne obratno. Bugarska je bila zemlja agresor.

Ово је тачно и то нико не спори. Само сам питао чиме се форумаш овде има да се поноси са брегалничком битком, која је део експанзионистичке политике Србије према македонским земљама и последица је јасног кршења уговора са Бугарском из 1912. године.

 

[Пилипенда]

Ово је тачно и то нико не спори. Само сам питао чиме се форумаш овде има да се поноси са брегалничком битком, која је део експанзионистичке политике Србије према македонским земљама и последица је јасног кршења уговора са Бугарском из 1912. године.

Кршење уговора, а? Је л’ у том уговору из 1912. уговорен и бугарски напад на Србију 1913?

 

[Casual Observer]

Ово је тачно и то нико не спори. Само сам питао чиме се форумаш овде има да се поноси са брегалничком битком, која је део експанзионистичке политике Србије према македонским земљама и последица је јасног кршења уговора са Бугарском из 1912. године.

Kakvog crnog “kršenja ugovora” kad je Bugarska napala Srbiju iako je Pašić unapred pristao na svaku odluku koju bi doneo ruski car čija je arbitraža bila ptedviđena ugovorom u slučaju bilo kakvog teritorijalnog sporenja?

O kakvim se to “tuđim teritorijama radi”? Srbija je odatle proterala Otomansku imperiju a NE Bugarsku. U Srednjem veku je država Nemanjića oslobodila Makedoniju od Vizantije, nije je osvojila ili otela od Bugarske.

Zvanična otomanska “pravoslavna”, tj bugarska ekstremna nacionalistička organizacija Egzarhija (valjda jedina crkva na svetu koja je i u XIX veku imala i svoje oružano krilo) je imala svoj program asimilacije nebugarskih naroda pod turskom vlašću, po ugledu na Fanar i grčku Megali Idea, tj plan za obnovu Vizantijske imperije, ali ni slučajno u granicama u kojima je pala pod Turke, nego u maksimalno mogućim. Plan za stvaranje velike bugarske i samo i jedino i isključivo bugarske jednonacionalne države je predviđao i potpunu prisilnu asimilaciju naroda sa neprekinutim kontinuitetom nacionalne svesti od srednjeg veka - Srba.

 

[Casual Observer]

Ово је тачно и то нико не спори. Само сам питао чиме се форумаш овде има да се поноси са брегалничком битком, која је део експанзионистичке политике Србије према македонским земљама и последица је јасног кршења уговора са Бугарском из 1912. године.

Odgovori nam na jedno prosto pitanje: koji je razlog što je skoro nemoguće na bugarskom jeziku naći nešto o Ćele Kuli, da li ne zbog toga što se svaki pomen Čegarske bitke kosi sa bugarskim iracionalnim verovanjem da i u Nišu “žive Bugari” koji “govore bugarskim jezikom”? Istu logiku primeniti i na Makedoniju….

 

[Boris T]

Кршење уговора, а? Је л’ у том уговору из 1912. уговорен и бугарски напад на Србију 1913?

Наравно да није.. То није поента мог коментара. Криве су обе стране, а то је већ фиксирано у извештају Карнегијеве комисије из 1914. Питање, ево поновићу, шта има ко овде да се поноси брегалничком битком која отвара пут за окупацију Македоније ? да ли је ово борба за свој народ? против турског зулума?

 

[Casual Observer]

Наравно да није.. То није поента мог коментара. Криве су обе стране, а то је већ фиксирано у извештају Карнегијеве комисије из 1914. Питање, ево поновићу, шта има ко овде да се поноси брегалничком битком која отвара пут за окупацију Македоније ? да ли је ово борба за свој народ? против турског зулума?

“Okupaciju” Makedonije? Ili ti nikako da prežališ što vam nekako nije poklonjena, kao uostalom i kompletna Bugarska?

 

[Пилипенда]

Наравно да није.. То није поента мог коментара. Криве су обе стране, а то је већ фиксирано у извештају Карнегијеве комисије из 1914. Питање, ево поновићу, шта има ко овде да се поноси брегалничком битком која отвара пут за окупацију Македоније ? да ли је ово борба за свој народ? против турског зулума?

За сваки рат су криве обе стране, једна зато што је напала, а друга зато што се бранила.
Него, што потомци кримских Татара брину о Македонији?

 

[Boris T]

Kakvog crnog “kršenja ugovora” kad je Bugarska napala Srbiju iako je Pašić unapred pristao na svaku odluku koju bi doneo ruski car čija je arbitraža bila ptedviđena ugovorom u slučaju bilo kakvog teritorijalnog sporenja?

O kakvim se to “tuđim teritorijama radi”? Srbija je odatle proterala Otomansku imperiju a NE Bugarsku. U Srednjem veku je država Nemanjića oslobodila Makedoniju od Vizantije, nije je osvojila ili otela od Bugarske.

Zvanična otomanska “pravoslavna”, tj bugarska ekstremna nacionalistička organizacija Egzarhija (valjda jedina crkva na svetu koja je i u XIX veku imala i svoje oružano krilo) je imala svoj program asimilacije nebugarskih naroda pod turskom vlašću, po ugledu na Fanar i grčku Megali Idea, tj plan za obnovu Vizantijske imperije, ali ni slučajno u granicama u kojima je pala pod Turke, nego u maksimalno mogućim. Plan za stvaranje velike bugarske i samo i jedino i isključivo bugarske jednonacionalne države je predviđao i potpunu prisilnu asimilaciju naroda sa neprekinutim kontinuitetom nacionalne svesti od srednjeg veka - Srba.

Заборављаш да су у овом рату Србија и Бугарска у савез. Одговорности сваке земље су утврђене уговором. Хронологија догађаја је таква да је Србија после марта 1913 одбила да се повуче изнад линије Велес – Крива Паланка што је одређено уговором.. Она такође одбијла заједничку контролу над Македонијом са бугарским трупама. Пашић и Данев су овде главне особе заједно са руским министром Сазонов.
И једни и други крију и избегавају арбитражу пред Николајем II. Ово је у мемоарима Сазонова и у руском дипломатском архиву из 1914. То што је Пашић учинио све да се појави на арбитражи је блага будалаштина, као и за Данева, који је обећао Сазонову да дође у Одеси на путу за Санкт Петербург, али наравно то није се десило.. Тако да уверавам све да сам прочитао све што постоји о овим догађајима. Па да се вратимо на моје питање.

 

[Boris T]

За сваки рат су криве обе стране, једна зато што је напала, а друга зато што се бранила.
Него, што потомци кримских Татара брину о Македонији?

За овако неписмен коментар не заслужујеш ни одговор

 

[Casual Observer]

Заборављаш да су у овом рату Србија и Бугарска у савез. Одговорности сваке земље су утврђене уговором. Хронологија догађаја је таква да је Србија после марта 1913 одбила да се повуче изнад линије Велес – Крива Паланка што је одређено уговором.. Она такође одбијла заједничку контролу над Македонијом са бугарским трупама. Пашић и Данев су овде главне особе заједно са руским министром Сазонов.
И једни и други крију и избегавају арбитражу пред Николајем II. Ово је у мемоарима Сазонова и у руском дипломатском архиву из 1914. То што је Пашић учинио све да се појави на арбитражи је блага будалаштина, као и за Данева, који је обећао Сазонову да дође у Одеси на путу за Санкт Петербург, али наравно то није се десило.. Тако да уверавам све да сам прочитао све што постоји о овим догађајима. Па да се вратимо на моје питање.

A šta je ono malo pre toga Ferdinand I izjavio ausurugarskom poslaniku u Sofiji? Pominjalo se ojačavanje Bugarske Makedonijim i pridavljivanje Srbije. Trebalo je da Srbija sama stavi glavu na panj zato što se tako vama htelo?

 

[ZabranjeniLegenda]

Dje je ta Bregalnica? U Bugarskoj ili u Srbiju

 

[Boris T]

A šta je ono malo pre toga Ferdinand I izjavio ausurugarskom poslaniku u Sofiji? Pominjalo se ojačavanje Bugarske Makedonijim i pridavljivanje Srbije. Trebalo je da Srbija sama stavi glavu na panj zato što se tako vama htelo?

Фердинанд је почетком јула 1913 сазвао све посланике пошто су Турци заузели Једрене. Нико није нудио помоћ, наравно, Бугарска је агресор, само Сазонов, који такође играо главну улогу у заустављању Турака и Румуна од даљег распарчавања Бугарске.

 

[Пилипенда]

Dje je ta Bregalnica? U Bugarskoj ili u Srbiju

Вјеровао или не, ни тамо ни ’вамо, засад.

 

[Boris T]

“Okupaciju” Makedonije? Ili ti nikako da prežališ što vam nekako nije poklonjena, kao uostalom i kompletna Bugarska?

Дакле, како назвати српску управу у Македонији која би, по основу уговора између Србије и Бугарске, прво требало да добије широку аутономију, уместо тога постала је Јужна Србија па Вардарска бановина, све бугарске школе затворене, књиге уништене и свештенство протерано? Културна асимилација?

 

[Пилипенда]

Дакле, како назвати српску управу у Македонији која би, по основу уговора између Србије и Бугарске, прво требало да добије широку аутономију, уместо тога постала је Јужна Србија па Вардарска бановина, све бугарске школе затворене, књиге уништене и свештенство протерано? Културна асимилација?

То се назива изгубљени рат, а кривица Србије је утолико што је тај рат добила. Да није, било би све по предратном уговору, па и штошта приде за Бугарску. Овако, кјорак.

 

[Boris T]

Odgovori nam na jedno prosto pitanje: koji je razlog što je skoro nemoguće na bugarskom jeziku naći nešto o Ćele Kuli, da li ne zbog toga što se svaki pomen Čegarske bitke kosi sa bugarskim iracionalnim verovanjem da i u Nišu “žive Bugari” koji “govore bugarskim jezikom”? Istu logiku primeniti i na Makedoniju….

Има, али ти се неће свидети...