Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
- избрисано -
„Аркона, на острву Ругену, где се некада уздизао храм посвећен врховном словенском богу Световиду, данас је простор мистично-идиличне лепоте, за коју се ни по чему не може претпоставити да је пре много векова био поприште драматичних историјских догађаја. Аркона представља крајњу тачку на острву: налази се на хридини, то је пропланак који се са четрдесет метара висине обрушава у море. Место је обрасло растињем, вода непрекидно гризе, откида и обурвава литицу клифа и он губи сваке треће године по метар земље. То је уједно и најсевернија тачка Немачке. Још увек се виде трагови темеља бедема храма у којем се све до Видовдана 1168. или 1169. године налазио храм посвећен Световиду, који су срушили Данци, под вођством бискупа Абсалона и краља Валдемара, и њихови савезници Саксонци, под вођством краља Хенрика.“
Растко Костић, Пад Арконе или сумрак словенског паганизма
Дакле, на Видовдан 1168. године Абсалон и Валдемар су, спроводећи тадашњу верзију „евроатланских интеграција“ уништили последње утврђење Срба (Словена) на Балтику, те тако утрли пут германизацији целе области. Сматрам да се име нашег народа сасвим легитимно може користити из најмање два разлога – Лужички Срби и данас живе на територији Немачке, истина доста јужније од те области; постоје веома јаке индиције да је српско име старије од имена словенског.
Пре него пређем на неке занимљивости у вези Арконе и балтичких Словена, пренећу пар импресија изнетих приликом представљања књиге Растка Костића. Прва је мој утисак како је практично цела бивша ДДР била словенска (или српска?) земља. Узгред, одавно има Немаца који су свесни својих корена, говори се чак о „Славокелтогерманима“ као прецима данашњих Немаца.
Друго је моје питање постављено Растку. Питао сам га шта мисли, да ли би ти Словени сачували барем свој језик, и део идентитета, да су „на време“ прешли на католицизам, као рецимо Пољаци. Он је одговори кратко – НЕ. После мало размишљања сложио сам се са њим. Реч је о невероватној вољи за освајањем и асимилацијом која је долазила од некадашњих Франака, односно наследница те државе – Француске и Немачке. До данас је остало у траговима Бретонаца или Лужичких Срба, нека друга племена нестадоше буквално без трага. Промена религије не би ту играла превасходну улогу.
А сада неки подаци до којих сам дошао из књиге Растка Костића, или даљим проучавањем на интернету.
- Рујан се повезује и са митским острвом Бујан, код Руса. Легендарно острво, обрасло моћним растињем. Алатир, „бели камен на Бујану“ представља Сунце. На њему седи Зора-девојка, то је „отац свих каменова“ и „центар магичних координата света“
- За словенску метрополу Јумну, на обали Балтика, говорило се да је већа од свих градова, и Константинопоља... Атлантида Севера, нестала у мору. Претпоставља се да је била на данашњем острву Волин. Основао је митски краљ Венда, Борислав. Од 960. до 1043. је под именом Јомсбург седиште Јомсвикинга. Уништио је норвешки краљ Магнус 1043.
- Арапски путописац Ал-Масуди: Словени се сећају чудних храмова на највишој планини на свету (Хималаји). Словени су имали четвроглава божанства, као и у Индији.
- Према Растку Костићу најлепши део острва је Јасмунд где је био култ бога Пизамара. Место се и данас зове Света Гора, испод храстова су словенске заједничке гробнице.
- Више глава словенских богова означавали су да бог све види. Универзална визија је особина Сунца, па сви словенски богови представљају једно врховно божанство соларног типа.
- У Берлину (некада Брлин) је био жртвеник Триглаву, на брду Мугелберг (од могила). У XII веку уништење храмова. И данас постоји Триглавштрасе и Триглавски мост преко реке Шпреје. Гвоздена конструкција је обојена у зелено, около шума.
- Пагански кнез Никлот је био вођа Оборита и предак куће Мекленбурга. 30 година се опирао немачким освајањима и христијанизацији. Оборити су 983. са краљем Мистивојем разорили Хамбург. До XV века се говорио полабски дијалекат.
„Аркона, на острву Ругену, где се некада уздизао храм посвећен врховном словенском богу Световиду, данас је простор мистично-идиличне лепоте, за коју се ни по чему не може претпоставити да је пре много векова био поприште драматичних историјских догађаја. Аркона представља крајњу тачку на острву: налази се на хридини, то је пропланак који се са четрдесет метара висине обрушава у море. Место је обрасло растињем, вода непрекидно гризе, откида и обурвава литицу клифа и он губи сваке треће године по метар земље. То је уједно и најсевернија тачка Немачке. Још увек се виде трагови темеља бедема храма у којем се све до Видовдана 1168. или 1169. године налазио храм посвећен Световиду, који су срушили Данци, под вођством бискупа Абсалона и краља Валдемара, и њихови савезници Саксонци, под вођством краља Хенрика.“
Растко Костић, Пад Арконе или сумрак словенског паганизма
Дакле, на Видовдан 1168. године Абсалон и Валдемар су, спроводећи тадашњу верзију „евроатланских интеграција“ уништили последње утврђење Срба (Словена) на Балтику, те тако утрли пут германизацији целе области. Сматрам да се име нашег народа сасвим легитимно може користити из најмање два разлога – Лужички Срби и данас живе на територији Немачке, истина доста јужније од те области; постоје веома јаке индиције да је српско име старије од имена словенског.
Пре него пређем на неке занимљивости у вези Арконе и балтичких Словена, пренећу пар импресија изнетих приликом представљања књиге Растка Костића. Прва је мој утисак како је практично цела бивша ДДР била словенска (или српска?) земља. Узгред, одавно има Немаца који су свесни својих корена, говори се чак о „Славокелтогерманима“ као прецима данашњих Немаца.
Друго је моје питање постављено Растку. Питао сам га шта мисли, да ли би ти Словени сачували барем свој језик, и део идентитета, да су „на време“ прешли на католицизам, као рецимо Пољаци. Он је одговори кратко – НЕ. После мало размишљања сложио сам се са њим. Реч је о невероватној вољи за освајањем и асимилацијом која је долазила од некадашњих Франака, односно наследница те државе – Француске и Немачке. До данас је остало у траговима Бретонаца или Лужичких Срба, нека друга племена нестадоше буквално без трага. Промена религије не би ту играла превасходну улогу.
А сада неки подаци до којих сам дошао из књиге Растка Костића, или даљим проучавањем на интернету.
- Рујан се повезује и са митским острвом Бујан, код Руса. Легендарно острво, обрасло моћним растињем. Алатир, „бели камен на Бујану“ представља Сунце. На њему седи Зора-девојка, то је „отац свих каменова“ и „центар магичних координата света“
- За словенску метрополу Јумну, на обали Балтика, говорило се да је већа од свих градова, и Константинопоља... Атлантида Севера, нестала у мору. Претпоставља се да је била на данашњем острву Волин. Основао је митски краљ Венда, Борислав. Од 960. до 1043. је под именом Јомсбург седиште Јомсвикинга. Уништио је норвешки краљ Магнус 1043.
- Арапски путописац Ал-Масуди: Словени се сећају чудних храмова на највишој планини на свету (Хималаји). Словени су имали четвроглава божанства, као и у Индији.
- Према Растку Костићу најлепши део острва је Јасмунд где је био култ бога Пизамара. Место се и данас зове Света Гора, испод храстова су словенске заједничке гробнице.
- Више глава словенских богова означавали су да бог све види. Универзална визија је особина Сунца, па сви словенски богови представљају једно врховно божанство соларног типа.
- У Берлину (некада Брлин) је био жртвеник Триглаву, на брду Мугелберг (од могила). У XII веку уништење храмова. И данас постоји Триглавштрасе и Триглавски мост преко реке Шпреје. Гвоздена конструкција је обојена у зелено, около шума.
- Пагански кнез Никлот је био вођа Оборита и предак куће Мекленбурга. 30 година се опирао немачким освајањима и христијанизацији. Оборити су 983. са краљем Мистивојем разорили Хамбург. До XV века се говорио полабски дијалекат.
Poslednja izmena od moderatora:
