- Poruka
- 95.553
Remi La Barre
-
- Popularno:
- Klimtova slika prodata za rekordnih 236...
- Kintsugi – Japanska umetnost
- Da li se probudite kada vam se digne...
- Rusi pristali da prodaju svoj deo...
- Burno na sastanku sa poslanikom...
- Kakvo misljenje imate o najvećem...
- Da li je Rusija bitniji deo srpstva od...
- Da li je ovo policajac koji je čupao i...
- Zatvaranje fabrika u Srbiji
- Biće više od 300 kamiona, čeka se moj...
Muzika na platnu slikara
- Začetnik teme Poli46
- Datum pokretanja
Remi La Barre
- Poruka
- 95.553
Remi La Barre
- Poruka
- 95.553
Dancers (1896)
Franz Von Stuck
- Poruka
- 94.860
Konstantin Razumov- Arte Y Musica,
- Poruka
- 95.553
Ana Razumovskaja
- Poruka
- 94.860
Pazi na rezoluciju slike.
- Poruka
- 95.553
Edgar Dega i balerine
Edgar Dega (1834-1917) veliki francuski slikar ostavio je stotine slika, crteža i skulptura na kojima se bavio temom baleta i balerina.
U svom dnevniku 1874. pariski pisac Edmon de Gonkur o Degau je zapisao: „Od svih mogućih tema iz modernog života, on je odabrao pralje i balerine… to je svet ružičastog i belog… najbolji razlog da se koriste svetli i meki tonovi”.
Dega tada ima 39 godina i slikaće balerine dok mu slepilo ne ugasi vid, a o sebi će reći:
„Smatraju me slikarem balerina. A nikad im nije palo na pamet da me kod slikanja balerina najviše zanima da zabeležim pokret i naslikam lepu odeću.”
Opčinjavale su ga mogućnosti koje je i unutrašnjost operske kuće nudila posmatraču – mogućnosti da istu scenu vidi iz neobičnih uglova, sa balkona, partera, iz vizure orkestra ili iz dubine scene. Voleo je da posmatra kontraste između svetlosti i senke, iluzije i realnih slika, lepote i banalnosti… Zanimali su ga efekti veštačkog svetla isto onoliko koliko i impresioniste prirodno svetlo. Voleo je da slika unutra upravo onoliko koliko i impresionisti napolju.
Ne postoje dokazi koji bi nas naveli da je Dega bio možda u vezi sa nekom posebnom balerinom koja ga je očarala, iako je u to vreme bilo prilično uobičajeno da ljudi njegove klase imaju ljubavnice koje često dolaze upravo iz baletskih voda. Smatrao je sve balerine podjednako čarobnim, opravdavao je sve što one rade i smejao se svemu što bi rekle. Voleo je balet, a u balerinama je pronašao jedan poseban svet vizuelnog uživanja. Sa druge strane, po nekim svedočenjima, erotizam koji je Dega unosio u slike bila je ljubav suviše enigmatična da bi imala ime. Eduar Mane je tvrdio da Dega nije sposoban da voli neku ženu.
Balerine koje nam je na svojim slikama i pastelima ostavio Edgar Dega, ostaju među najpopularnijim slikama iz 19. veka. One govore o posebnom majstorstvu koje je Dega preneo na svoja dela, na kojima se skoro fotografski .
Kako mu je vid sve više slabio. Edgar Dega nije više mogao da slika, pa je počeo da pravi male skulpture balerina od voska.
Prva od tih skulptura, „Mala četrnaestogodišnja igračica” bila je obučena u pravu baletsku odeću i sa perikom na glavi i tako je izložena na Šestoj izložbi impresionista. Izazvala je opšti skandal jer je za mnoge posmatrače naprosto bila suviše realistična i Dega više nikad za života nije izložio nijednu od oko četrdeset skulptura koje je napravio. Posle Degaove smrti, mnoge njegove skulpture su odlivene u bronzi kako bi se spasile od propadanja i svoje su mesto našle u mnogim muzejima i kolekcijama sveta.
Stotinak godina posle smrti, Dega ostaje jedan od najznačajnijih slikara svoje epohe, a lepota i čarolija koju je na svojim delima ostavio svedoče o tome da nije mrzeo žene kako se često čuje u komentarima na njegov život, već da ih je voleo jednom apstraktnom ljubavlju koja prevazilazi fizičko i ljudsko...
Dega je ostavio enigmu o sebi, koju možemo tumačiti na razne načine, ali kad stanemo ispred nekog od njegovih dela, zaboravićemo sve i samo ćemo uživati u tim pomerenim, neobičnim, ponekad okrutnim i tužnim scenama iz života mladih balerina s kraja 19. veka. I osetićemo tu nežnost koju je Dega preneo zapisujući i stvarajući jedan poseban svet, za koji je i sam potvrdio da „samo želi da ga ovekoveči”.
Four Dancers(1899)
Two Dancers (1905)
Na času plesa (1873)
Edgar Dega (1834-1917) veliki francuski slikar ostavio je stotine slika, crteža i skulptura na kojima se bavio temom baleta i balerina.
U svom dnevniku 1874. pariski pisac Edmon de Gonkur o Degau je zapisao: „Od svih mogućih tema iz modernog života, on je odabrao pralje i balerine… to je svet ružičastog i belog… najbolji razlog da se koriste svetli i meki tonovi”.
Dega tada ima 39 godina i slikaće balerine dok mu slepilo ne ugasi vid, a o sebi će reći:
„Smatraju me slikarem balerina. A nikad im nije palo na pamet da me kod slikanja balerina najviše zanima da zabeležim pokret i naslikam lepu odeću.”
Opčinjavale su ga mogućnosti koje je i unutrašnjost operske kuće nudila posmatraču – mogućnosti da istu scenu vidi iz neobičnih uglova, sa balkona, partera, iz vizure orkestra ili iz dubine scene. Voleo je da posmatra kontraste između svetlosti i senke, iluzije i realnih slika, lepote i banalnosti… Zanimali su ga efekti veštačkog svetla isto onoliko koliko i impresioniste prirodno svetlo. Voleo je da slika unutra upravo onoliko koliko i impresionisti napolju.
Ne postoje dokazi koji bi nas naveli da je Dega bio možda u vezi sa nekom posebnom balerinom koja ga je očarala, iako je u to vreme bilo prilično uobičajeno da ljudi njegove klase imaju ljubavnice koje često dolaze upravo iz baletskih voda. Smatrao je sve balerine podjednako čarobnim, opravdavao je sve što one rade i smejao se svemu što bi rekle. Voleo je balet, a u balerinama je pronašao jedan poseban svet vizuelnog uživanja. Sa druge strane, po nekim svedočenjima, erotizam koji je Dega unosio u slike bila je ljubav suviše enigmatična da bi imala ime. Eduar Mane je tvrdio da Dega nije sposoban da voli neku ženu.
Balerine koje nam je na svojim slikama i pastelima ostavio Edgar Dega, ostaju među najpopularnijim slikama iz 19. veka. One govore o posebnom majstorstvu koje je Dega preneo na svoja dela, na kojima se skoro fotografski .
Kako mu je vid sve više slabio. Edgar Dega nije više mogao da slika, pa je počeo da pravi male skulpture balerina od voska.
Prva od tih skulptura, „Mala četrnaestogodišnja igračica” bila je obučena u pravu baletsku odeću i sa perikom na glavi i tako je izložena na Šestoj izložbi impresionista. Izazvala je opšti skandal jer je za mnoge posmatrače naprosto bila suviše realistična i Dega više nikad za života nije izložio nijednu od oko četrdeset skulptura koje je napravio. Posle Degaove smrti, mnoge njegove skulpture su odlivene u bronzi kako bi se spasile od propadanja i svoje su mesto našle u mnogim muzejima i kolekcijama sveta.
Stotinak godina posle smrti, Dega ostaje jedan od najznačajnijih slikara svoje epohe, a lepota i čarolija koju je na svojim delima ostavio svedoče o tome da nije mrzeo žene kako se često čuje u komentarima na njegov život, već da ih je voleo jednom apstraktnom ljubavlju koja prevazilazi fizičko i ljudsko...
Dega je ostavio enigmu o sebi, koju možemo tumačiti na razne načine, ali kad stanemo ispred nekog od njegovih dela, zaboravićemo sve i samo ćemo uživati u tim pomerenim, neobičnim, ponekad okrutnim i tužnim scenama iz života mladih balerina s kraja 19. veka. I osetićemo tu nežnost koju je Dega preneo zapisujući i stvarajući jedan poseban svet, za koji je i sam potvrdio da „samo želi da ga ovekoveči”.
Four Dancers(1899)
Two Dancers (1905)
Na času plesa (1873)
- Poruka
- 95.553
Mala četrnaestogodišnja balerina (1879.1881)
Edgar Dega
Skulptura "Mala četrnaestogodišnja balerina" u muzeju Orsej je visoka 98 cm, široka 35.2 cm, prečnika 24.5 cm i nalazi se na drvenoj osnovi.
Ona je patinirana različitim bojama.
Model za skulpturu bila je mlada Belgijanka Mari van Getem, učenica baleta.
Edgar Dega je prvo napravio nagu crvenkasto-braon voštanu skulpturu, a da bi stvorio prirodni efekat obukao ju je u odeću od pravih tkanina.
Ona je nosila prsluk, kratku baletsku suknju od krutog tila i baletanke, a na glavi periku od prave kose sa ružičastom satenskom trakom.
Sve osim trake za kosu i kratke baletske suknje je bilo pokriveno voskom.
Stav male balerine na vrhu drvene podloge je bio sličan baletskim standardima, ali daleko od opuštenog.
Desna noga je postavljena daleko napred i ispružena je za 90 stepeni, ruke se neugodno ispružuju iza leđa, prsti se prepliću na obe ruke.
Sa ramenima zabačenim unazad i glavom koju drži visoko i blago presavijena, ona ima stav koji je pokoran i dostojanstven, čak i nadahnut, a držanje je naglašeno u baletskom vežbanju.
Edgar Dega
Skulptura "Mala četrnaestogodišnja balerina" u muzeju Orsej je visoka 98 cm, široka 35.2 cm, prečnika 24.5 cm i nalazi se na drvenoj osnovi.
Ona je patinirana različitim bojama.
Model za skulpturu bila je mlada Belgijanka Mari van Getem, učenica baleta.
Edgar Dega je prvo napravio nagu crvenkasto-braon voštanu skulpturu, a da bi stvorio prirodni efekat obukao ju je u odeću od pravih tkanina.
Ona je nosila prsluk, kratku baletsku suknju od krutog tila i baletanke, a na glavi periku od prave kose sa ružičastom satenskom trakom.
Sve osim trake za kosu i kratke baletske suknje je bilo pokriveno voskom.
Stav male balerine na vrhu drvene podloge je bio sličan baletskim standardima, ali daleko od opuštenog.
Desna noga je postavljena daleko napred i ispružena je za 90 stepeni, ruke se neugodno ispružuju iza leđa, prsti se prepliću na obe ruke.
Sa ramenima zabačenim unazad i glavom koju drži visoko i blago presavijena, ona ima stav koji je pokoran i dostojanstven, čak i nadahnut, a držanje je naglašeno u baletskom vežbanju.
- Poruka
- 94.860
Edward Okun - Artemis Dreaming Sacred Music
- Poruka
- 95.553
George Sheridan Knowles
- Poruka
- 95.553
St.Cecilia (1606)
Guido Reni
- Poruka
- 95.553
Young Woman With Mandolin
Edauard Vimont
- Poruka
- 95.553
Dancer
Fabian Perez
- Poruka
- 95.553
Girl At Piano (1887)
Theodore Robinson
- Poruka
- 94.860
Henry Harewood Robinson
- Poruka
- 95.553
Dance In The City (1883)
Pierre A.Renoir
- Poruka
- 95.553
Le Chahut (1889)
Georfes Seurat
- Poruka
- 95.553
Sanchis Cortes
- Poruka
- 94.860
Nathan Brutsky - artist
- Poruka
- 95.553
Daniel Gerhartz
- Poruka
- 95.553
The Love Song (1717)
Jean Antoine Watteau
- Poruka
- 94.860
Frank Morrison
- Poruka
- 95.553
Painter When Painting A Portrait Of A Lute Player (oko 1803)
Marguerite Gerard
- Poruka
- 94.860
Angel Ramiro SANCHEZ, 1974
- Poruka
- 95.553
Russian Music (1881)
James Ensor
