Posto je muzika u direktnoj vezi sa psihologijom, mozemo reci da svaki pravac muzike privlaci odredjenu subkulturu, ili specificnu "psihologiju" ljudi.
Za modernu elektro muziku (techno, house itd) se zna da imaju ponavljajuce melodije i taktove koji uz odredjenu glasnocu izazivaju zvucno stimulisane elektricne efekte u misicnim vlaknima, kao i povremene osecaje uzbudjenja.
Navodno, postoji veza izmedju agresivnije muzike i anksiozne sklonosti, kao i mirnije muzike i neuroticnije sklonosti.
Sta vi mislite o vezi muzike i psihologije? Koji je vas pravac muzike koji vas pokrece i ako mozete objasniti zasto bas taj?
Da li tebe zanima (nisi napisao da te zanima, ali ta misao se nuzno namece citaocu) to kako da odnos nota u kompoziciji moze biti psihoaktivan iako nije supstanca? Posto ne postoji nijedna poznata knjiga o tome, oni koji to znaju ce umesto da to pisu na mestu gde neko to moze procitati besplatno, napisati (i staviti na nju vrlo veliku cenu) knjigu o tome, na najkvalitetnjem papiru i sa sve koznim koricama gravurama u kozi, uz zlatna slova...
Ali ja, koji proucavam to i zelim da o tome nesto napisem, mogu samo da ti dam savet kako da otrkijes to sam: shvati notu kao kombinaciju stvari koje sam nabrojao u "SASTAV NOTE ili: od ceg se sastoji nota ako se gleda u okviru kompozicije", i procitaj nesto o taktovima sto sam napisao u "TAKTOVI (Dinamika)".
T A K T O V I (Dinamika)
Dacu ti primere sta znace dva takta koji daju totalno razlicite vrste "osecaja": 1/4, koji daje osecaj "klasike", i 7/8 koji nosi "etno" osecaj.
Takt 4/4 se odlikuje ovim:
jacine sviranja nota pri svakoj cetvrtini takta, gde sam brojem oznacio redosled delova takta koji traju jednu cetvrtinu takta.
1. JAKO, VISE NEGO "NE MNOGO JAKO" & MENJE "NEGO PUNO JAKO"
2. SLABO ("SREDNJE")
3. JAKO, ALI NE VISE "NE MNOGO JAKO", NEGO SAMO JAKO (DAKLE, JAKO, ALI SLABIJE OD 1.)
4. SLABO (KAO 2.)
Takt 7/8 ("Makedonski takt"):
jacine sviranja nota pri svakoj osnimi takta, gde sam brojem oznacio redosled delova takta traju jednu osminu takta:
1. JAKO, VISE NEGO "NE MNOGO JAKO" & MENJE "NEGO PUNO JAKO"
2. SLABO ("SREDNJE")
3. ISTO KAO 2.
4. JAKO, JAKO, ALI NE VISE "NE MNOGO JAKO", NEGO SAMO JAKO (DAKLE, JAKO, ALI SLABIJE OD 1.)
5. ISTO KAO 2.
6. JAKO, ALI NE VISE "NE MNOGO JAKO", NEGO SAMO JAKO (DAKLE, JAKO, ALI SLABIJE OD 1.)
7 ISTO KAO 5.
S A S T A V _NOTE ili: od ceg se sastoji nota ako se gleda u okviru kompozicije.
Svaku stvar koju nabrojim shvati kao vezanu za to kakve su po tim stavkama druge note koje su u istoji kao i ona kompoziciji (melodiji):
0 (tj. glavno) njene pozicije u melodiji (kompoziciji)
a) njene visine
a) njene jacine (jacine tona, ne misli se na glasnocu, nego zestinu udara zice na zicanom instrumentu), a to je ono fff, ff, f, mf, p, pp, ppp
c) njenog trajanja (to ti je ono: 1/4, 1/2, "cela nota" (1/1), itd.)
d) toga da li je njeno trajanje i trajanje drugih nota u melodiji (kompoziciji) imaju, kada se dele trajanja duze neke note i nje, rezultat koji je ceo broj, a ne broj sa razlomkom. Vidi malo sto su "triole" itd., da bi to shvatio
e) toga da li je i koliko glasna (na gitari se ortanjem jednog tocka moze menjati glasnoca u toku sviranja a i trajanja iste note, vrlo brozo)
f) toga da li je ona ustvari ostvarena sa nekim od ovih efekata, od kojih su svi zajedno moguci valjda samo na gitari i verovatno crkvenim orguljama, a na drugim instrumentima samo pojedini (vibrato, stacatto, palm mute, slide in/out, legato slide, shift slide, hammer on/pull off, bend, dead note (to je ton koji se moze izvesti na gitari, ali nema odlike tonova koji nisu izvedeni na bubnjevima ili drugim udaraljkama), grace note (cak ne znam ni da li je to moguce: nota koja se sastoji odjednom iz amplitude note druge visine a frekvencije note svoje visine, koja se mesa sa frekvencijom druge note), ghtost note (nota koja se izvodi tako sto se trzalica nasloni na zicu pa se samo povuce pud gore, bez trzanja, da bi nota bila skoro necujna, pri cemu zbog necujnosti gitarist povecava "volume" ondosno glasnocu gitare, elektricne ili akusticne ili klasicne koja se moze vezati za pojacalo), fade in (to malo ko zna da izvede, imam cast da se pohvalim, i stid da izjavim kako necu da ucim nikoga kako se to radi iz ekonomske koristi, cak i ako budem drzao skolu gitare nekada za 20 godina, posto sada nisam dovoljno napredan da budem ucitelj), tapping (nesto najlakse sto nekom ko ne zna kako se to zapaljenje brzine izvodi izgleda kao nesto najteze), feedback (fidbek) (moguce samo na buzikijima vezanim za pojacalo, koji imaju magnete, akusticnim gitarama koje su kao taj buzuki "magnetonaelektrisane", i elektricnim, ali i klasicnim ako se stave metalne zice i budu "magnetonaelektrisane" kao onaj buzuki (sto se obicno ne radi na klasicne gitare)), mikrofonija (microphony) ("magnetonalektrisane" klasicne, akusticne i buzuki, i elektricne), "distorzivno trzanje" (nesto sto zvanicno ne postoji kao tehnika, ali to rade mnogi: Bregovic, Vlatko, Tocak), tzanje gitare o trzalicu, bojenje tona specificnim pomeranjem prsta na vratu gitare koji je drzi pricvrscenu za prag, kombinovanje vise ovih tehnika odjednom, itd. its.)
I za tebe, dokaz da tehno muzika ne menja samo misice i uzbudjenje, nego i stanje psihe, tehno obrada jedne od jako dobrih rock stvari, "California Dreamin'" u izvodjenju na nacin izvodjenja grupe "The Mamma's and Papps'" 1965: (Samo sto je on umesto "Dreamin'" napisao "Dreaming".)
Mora biti da na nesto vise reagujes.
