Muskarcu - divljenje, Zeni - razuveravanje

[zadovoljavajuc]

Naprotiv, one su sebična stvorenja.
Samo si omanuo u potrebama...

Ma ne, nemoguce.
Nisam omanuo. Prepoznavanje iziskuje posedovanje u sebi.

Stručan u kojoj oblasti?
Eto, vidiš, nisu ni sve žene iste, ja se uvek predstavim onakvom kakva jesam, a to što mi niko ne veruje, već misle da možda nije toliko loše koliko na prvi pogled izgleda, ih najčešće skupo košta.
Al' to nije moj problem.

Strucan u oblasti psihologije. Zapravo strucniji od voditeljke i neke tamo emancipovane spisateljice koje su pokusale panicno da dokazu kako on nema pojma i da treba da mu bude cast sto je u takvom isfoliranom drustvu.
Verovala ti, ili ne, ovo sto si izjavila te upravo cini identicnom sa svim zenama.
I to koliko kosta, i koga kosta, obicno samo covek moze sam sa sobom da proceni. Neverovatno je to kako retko koja zena ima problem sa sobom. Ali ne bih dalje razuveravao.

Ne divljenje osobi, već analizu situacije, ali realnu.

E, vidis, ovde se upravo pokazuje zasto zene ne poimaju kakvu vrstu odnosa muskarci iziskuju. Ne neku pragmaticnu u kojoj je racunica jedino sto je relevantno, nego sadejstvo bica. To je realna situacija. Osobe nisu situacija.

Žene koje koriste igrice i testiranje su nesigurne, isto važi za muškarce. Potreba za manipulacijom i kontrolom.
E, i ovde grešiš... omalovažavanje sleduje slabićima, muškarcima koji su to samo po vokaciji. Mada, i to može da izostane, ako je već takav, nemam želju da se bavim njim ič, pa ni da ga "spuštam". To može bilo koja iskompleksirana, ili ogorčena žena da mu priredi.

To sto neko zamisli da igra neku igricu koja nije igrica i da svoje testiranje smatra objektivnim, dok tudja ne vidi takvima, govori samo o uskom gledanju. Sto se tice kontrole, verovatno zastupas zensku logiku odnosa prema kontoli - ako nemam kontrolu, idem tamo gde mozda mogu da je steknem.
I da ti odam jednu tajnu. Ne postoje muskarci samo po vokaciji, vec samo oni koji ne vide zensku vrednost tolikom da bi joj pokazali koliko su muskarci.
Vidim, fali ti razuveravanja.

Nemate pojma šta nam treba, samo nagađate.
Niti mi imamo pojma šta vama treba, to je tačno.

Znamo i te kako, kao sto i vi znate, samo iz upravo razloga straha i nesigurnosti se upada u vrzino kolo oduzimanja onoga sto se instiktivno zna.

Nema velike razlike između ženskih i muških potreba, razlikuju se možda u načinu ispoljavanja, ženu nije sramota da traži šta joj treba, za muškarca njegova potreba ponekad može da ga asocira na slabost. I to je njegov subjektivni doživljaj, žene ne misle da su muškarci koji imaju potrebi za pažnjom i nežnostima njanjavi, naprotiv.

Hajd' da se uhvatim za upravo ovu situaciju. Zena kad trazi, uvek trazi nesto opipljivo - pravi trenutak da je muskarac razuveri da joj to nije potrebno. Muskarac kad dodje to toga, dodje u trenutku slabosti u kojem mu je potrebno divljenje, a ne neko realno sagledavanje situacije, za sta zene nemaju sluha nikako, naprotiv. Zato muskarci ne dolaze; ne zato sto to smatraju slaboscu, nego sto znaju da ce im se napasti slabost, krvnicki. Jedan moj drugar je to meastralno definisao (parafraziracu): "Nakon 23h55m sto sam radio sve i sto treba i sto ne treba dodjem i ocekujem da me se na 5m zagrli i utesi da ce sve biti u redu... i nema." To jeste tako, i sto je koja zena uverenija u to da upravo ona nije takva (ako joj je uopste stalo i da pomisli da je to vredno necega), to je veca verovatnoca da je upravo takva.

Da odemo u krajost, poželjno je ponekad biti i životinja.

Zapravo, to je najpre jezik koji zene razumeju, nego se mi zanosimo da ste ista bolje od toga.

A divljenje može da se pokaže na mnoge načine.

A samo jedan je pravi, i to nikad nije bas taj. Otud divljanje.

 

[zadovoljavajuc]

Ju, sto mi iskasapi post
Potpuno se spetljam sa odgovorom, i razgovor se iscepka do mere gde gubi smisao.

Hasan seckati!
Ne gubi se smisao nigde, samo se prosiruje.

Zene polazu mnogo paznje svom izgledu jer im to omogucava izvesnu moc

Znam, isto kao sto muskarcu moc daje pamet, i zato zene ne vole pametne muskarce. Jesu im izazov, ali s obzirom da ne mogu da im prodaju povrsnu pricu, nisu upotrebljivi kao neki muflon na testosteronu.

Kakva je ovo uvrnuta obrnuta psihologija? Nista nisam shvatila.
Reakcija muskarca na fizicki izgled zene je intenzivnija, nego sto je to reakcija zene na fizicki izgled muskarca.

Da li? Nisam cuo da striptizeta biva izgrebana i jedva da izvuce zivu glavu.
Niti sam cuo da po koncertima muskarci vriste i padaju u nesvest. Znas li ti sta je intenzitet?
Obrnuta psihologija je jedina prava psihologija.

Hm..ovo je veoma zanimljivo.
Dal se onda slazes da muskarac treba da zastiti zenu od briga pa i odgovornosti, kako ne bi prezrela?
(istina je da zene cene odredjene kvalitete koje potvrdjuju sigurnost, istrajnost i sposobnost muskarca, ali zbog cega razuveravanje? to bi onda bilo samodokazivanje, zar ne?)

Da, treba da je zastiti, i razuveri da sve te brige koje ona zamisli nisu postojece.
(Ovo sto zene cene su cista povrsna manifestacija koja se trenira. Toliko o nekoj dubokoumnosti koju bi zene volele da imaju.)

Mhm...pa onda taj muskarac zeli apsolutno prihvatanje i podrzavanje.Cak i kada zbrlja, cak i kada povrsno uradi nesto..(ovde bi ipak trebalo da se navede primer sta je to uradjeno..nije isto ako se popravlja uticnica pa je uradjena traljavo, ili ako je u pitanju traljav odabir mesta za izlazak...sta to muskarac uradi)

A ste je lose u tome? Zar nisu zene prve koje zapomazu da ih se voli takve kakve jesu? Sto to ne bi muskarac takodje dobio?
Ovo sa uticinicom je primer gde ga se treba obodriti, a ne odmah zvati drugog muskarca (sem ako se ne zeli u konacnom zbiru doci do toga da kad ona ne bude zelela seks da on pozove drugu zenu) - elektricara, da to uradi. Tek ovo za izlazak je vrhuinac zenske povrsnosti. Si izasla da se provedes sa voljenim bicem, ili da ocenjujes performans koji je pripremio? Da li te uopste zanima on kao osoba, ili sebe samo gledas?

Vidi, divljenje je emocija koju zena zeli da oseti prema muskarcu, ali nikako je ona sama ne moze vestacki proizvesti-to je ipak do kvaliteta muskarca.

Mozete vi stosta da proizvedete ako vam ide u korist. Kao i pokusaje boljeg izgleda radi uspostavljanja moci, kao sto si rekla.

Onda da preinacimo da je samo nesigurnim zenama koje ne rade na sebi neophodno razuveravanje.
A ostalim...zadivljenost

Zena nije sigurna bez muskarca, a za one koje fingiraju sopstvenu sigurnost time sto znaju da ce uvek biti neki muskarac od kojeg ce dobiti sta joj treba u tom trenutku takodje imamo izraz, koji nije za divljenje.

Eh sada, ovo je tako apstraktno...kakav nacin, za sta?

Nacin. Zene zanima nacin kako je ista uradjeno.
I stvarno ne umem da nadjem primer za ovo sveobuhvatno sto sam rekao.
Mozda onaj primer iznad sto si sama dala; utikac i izlazak.
Uradjeno i jedno i drugo, ali opet ne valja.
Cist bezobrazluk.

 

[gost 170870]

Ne spamuj.

nedostaje samo smajli:

Muskarac kad dodje to toga, dodje u trenutku slabosti u kojem mu je potrebno divljenje, a ne neko realno sagledavanje situacije, za sta zene nemaju sluha nikako, naprotiv. Zato muskarci ne dolaze; ne zato sto to smatraju slaboscu, nego sto znaju da ce im se napasti slabost, krvnicki. Jedan moj drugar je to meastralno definisao (parafraziracu): "Nakon 23h55m sto sam radio sve i sto treba i sto ne treba dodjem i ocekujem da me se na 5m zagrli i utesi da ce sve biti u redu... i nema." To jeste tako, i sto je koja zena uverenija u to da upravo ona nije takva (ako joj je uopste stalo i da pomisli da je to vredno necega), to je veca verovatnoca da je upravo takva.
.

Pa dobro dal na bilo koji nacin izrazite zelju da vas se zagrli?
Mislis da zene generalno ne mogu da prepoznaju takvu potrebu, ili se muskarci otvaraju teze od ostriga?
Podvuceno, bas je slatko Pazi-emotivan muskarac

Edit:nije istina da zene ne vole pametne muskarce, naprotiv

 

[Karlito Brigante]

nedostaje samo smajli:

nedostaje samo smajli

 

[gost 271475]

Ma ne, nemoguce.
Nisam omanuo. Prepoznavanje iziskuje posedovanje u sebi.

Prepoznavanje čega?

Strucan u oblasti psihologije. Zapravo strucniji od voditeljke i neke tamo emancipovane spisateljice koje su pokusale panicno da dokazu kako on nema pojma i da treba da mu bude cast sto je u takvom isfoliranom drustvu.
Verovala ti, ili ne, ovo sto si izjavila te upravo cini identicnom sa svim zenama.
I to koliko kosta, i koga kosta, obicno samo covek moze sam sa sobom da proceni. Neverovatno je to kako retko koja zena ima problem sa sobom. Ali ne bih dalje razuveravao.

Koje sad voditeljke i spisateljice?
Jedina stručnost koju priznajem je iskustvo... teorija me ič ne zanima.
Ja ti pričam da najveći problem imam sa sobom, ne pratiš na času... drugi su kolateralna šteta. Teško mi je sa sobom, teško je drugima sa mnom, svima nam je teško. Zato ne krijem, da ne bi bilo još teže.

E, vidis, ovde se upravo pokazuje zasto zene ne poimaju kakvu vrstu odnosa muskarci iziskuju. Ne neku pragmaticnu u kojoj je racunica jedino sto je relevantno, nego sadejstvo bica. To je realna situacija. Osobe nisu situacija.

Taj prolaznik ne mora da bude muškarac. Šta ćeš sad?

To sto neko zamisli da igra neku igricu koja nije igrica i da svoje testiranje smatra objektivnim, dok tudja ne vidi takvima, govori samo o uskom gledanju. Sto se tice kontrole, verovatno zastupas zensku logiku odnosa prema kontoli - ako nemam kontrolu, idem tamo gde mozda mogu da je steknem.
I da ti odam jednu tajnu. Ne postoje muskarci samo po vokaciji, vec samo oni koji ne vide zensku vrednost tolikom da bi joj pokazali koliko su muskarci.
Vidim, fali ti razuveravanja.

Ne volim igrice tako da se ne bih mnogo obazirala i lupala glavu šta si hteo reći u prvoj rečenici.
Nisam znala da postoji logika o kontroli. Aj iz ličnog primera: ne posedujem zavidan nivo samokontrole, prag tolerancije jako nizak, tako da ono što nemam ne tražim u vidu nadogradnje kroz drugu osobu, već da ostane njegovo, a bude primenjeno na meni. Ne želim da je steknem, već da je osetim.

Veruj mi da postoje... valjda ja znam...
Ako ih vrednost ženske osobe motiviše da budu muškarci, ili ne motiviše, onda ti muškarci nisu puno radno vreme i u svakoj prilici muškarci. Pravi su uvek pravi, jedina je razlika u tome što ne vrednuju istim merilima žene, kao lažnjaci.
Džaba, ja ne slušam nikoga, pa ni sebe, sve radim kontra i zinat.

Znamo i te kako, kao sto i vi znate, samo iz upravo razloga straha i nesigurnosti se upada u vrzino kolo oduzimanja onoga sto se instiktivno zna.

Možda se previše bavimo marginalnim stvarima, pa nam suština često izmiče, ne bih ti znala reći...

Hajd' da se uhvatim za upravo ovu situaciju. Zena kad trazi, uvek trazi nesto opipljivo - pravi trenutak da je muskarac razuveri da joj to nije potrebno. Muskarac kad dodje to toga, dodje u trenutku slabosti u kojem mu je potrebno divljenje, a ne neko realno sagledavanje situacije, za sta zene nemaju sluha nikako, naprotiv. Zato muskarci ne dolaze; ne zato sto to smatraju slaboscu, nego sto znaju da ce im se napasti slabost, krvnicki. Jedan moj drugar je to meastralno definisao (parafraziracu): "Nakon 23h55m sto sam radio sve i sto treba i sto ne treba dodjem i ocekujem da me se na 5m zagrli i utesi da ce sve biti u redu... i nema." To jeste tako, i sto je koja zena uverenija u to da upravo ona nije takva (ako joj je uopste stalo i da pomisli da je to vredno necega), to je veca verovatnoca da je upravo takva.

Razuveravanje u ovom kontextu bi značilo nepoštovanje ženinih potreba. Ili daješ, ili ne daješ, čemu razuveravanje?
Ne umem da se divim nerealno, to mi je falinka, izgleda.
Dalje... ovo o čemu pričaš nije divlejnje, već uteha... to umem. Neću reći da će sve biti u redu ako neće biti, ali neću ni otežavati, pokušaću da olakšam, ili nađem rešenje. Ako ga nema, utešiću ga sexom.

Zapravo, to je najpre jezik koji zene razumeju, nego se mi zanosimo da ste ista bolje od toga.

Tu smo mi u prednosti, ne zanosimo se da ste išta drugo.

A samo jedan je pravi, i to nikad nije bas taj. Otud divljanje.

Divljanje, ili divljenje?

 

[zadovoljavajuc]

Jok bre

Hoćeš na ličnom planu šta meni treba?
Ili šta mislim da treba žena koju želim da poseduje?

Pa, ono, mozes da formulises kako hoces. Grupno, pojedinacno; svako ce znati da je to licni stav.

Kao prvo postoji jedna stvar kad se postavi ovako, da se ne ljuti postavljač, malo glupo pitanje. Postoje razni tipovi žena i muškaraca ali uvek moramo poći od ličnog zato sam i postavio stvar na tu osnovu. Razumevanje dvoje ljudi suprotnog pola može biti na nekoliko osnova a najvažniji je emocionalni. Svi ostali samo nadgradjuju tu osnovu. Ako se emocionalnost potiskuje onda ne znamo apsolutno ništa o našoj suštini. Znamo naravno da bitišemo, egzstiramo, jedemo, pijemo, družimo se, tucamo, pravimo decu, razvijamo se u profesiiji i šta onda? Dodjemo u 40-te i desi se kuršlus. To je pravilo. Emotivni kuršlus traganja za sobom.

Jeste glupo postavljeno, slazem se. Bio sam postavio pametnije, pa sam onda prosto ostavio tako integralno, uzdajuci se da ce makar kao takvo podstaci, kao, gistro, neku kontraverzu.
Naravno, slazem se, svi smo polomljeni na svoje nacine, Ali ja jednostavno uzivam u definicijama, generalizacijama, tipizacijama. Volim da nabodem ponesto crno i belo, cisto, plutajuci u sivilu sveobuhvatnog pristanka na to.
I slazem se da ovo sustastveno koje potice iz emotivnog, a do toga se ne stize tim prostim bitisanjem gde niko nikog ne uznemirava, vec zverskim nasrtajima u zelji da se dopre do kraja; a ljudi su uglavnom slabi za to. Cak kapiram i da se tak kurslus desava kao posledica izbegavanja kurslusa radi mirne koegzistencije, a potreba za kurslusima postoji u coveku, kao zivom bicu, naviklom na borbu (a nje ima znas koliko kad je 90% svega na dugme). Ljudi ne dozvole drugima da ih emotivno upoznaju, pa se uruse kad shvate da to moraju sami da urade.

Žene su prve koje varniče na tu senzaciju kod sebe a muški ih ko kerovi prate. Žene su po prirodi svoje psihosomatske strukture uvek podložne svakakavim vrstama sumnji ali najgora od svih je sumnja u sebe i svoju emocionalnost. Ako se ona javi, a javi se ne sama od sebe već im to šapne na uvce neki mali sendmen sa belom kapicom, onda počinje preispitivanje. Zašto, pa kako, što nisam ranije, možda sam mogla, hoću slobodu, ne znam, želim i ne želim, ubiću se, neću da završim kao moja majka, da mi nije dece znala bih šta da radim... i sve u tom tripu... samo zato što su zaboravile da u sazrevanju ne smeju iz svakodnevnog obroka izbaciti emocionalni začin. Postaju kokoške ili drčne matorke koje samo traže q za razliku od prvih koje završe kao kuvarice nekoj otromboljenoj mešini od muža, ili u krajnosti zastrane sa istim polom što je danas mnogo češći slučaj i tu je kraj.

Odlican scenario i tacan, cini mi se.
Al', realno, vecina zena sama uzrokuje to time sto naklonost tumace kroz postovanje, a postovanje je ispunjavanje njenih zahteva, i to na nacin na koji je zahtevala. I sta dobije, muskarca koji je potpuno nezainteresovan za nju, te sledi resenje koje si naveo - potraga za klipanom koji ce da je slomi i polomi da se oseti zivom.

Muškarci su slični ali benigniji jer imaju veliki nedostatak a to je q koji ih goni na kreativno razmišljanje. Zašto nisam onu natako, kako onaj ima dobru ribu, da sam bogat kao ovaj digo bi sve 4 uvis i pio ceo dan pivcugu, jedva čekam petak, ybm ti ovu ludaču koji mi q bio da je oženim, volim decu ali nek ih ona gaji nemam više živaca...i sve u sličnom tripu. Znači genetski modus muškarčeve emocije je kontrolisan pobudno izključivo iz jaja ako ih još u tom dobu ima oba. Kad su puna voli sve žene, onako estetski kreativno i divljački do ludila, a kad su prazna bavi se hobijem obično uz pivo. Njemu je kraj vidjen još mnogo ranije. Kako sad taj muškarac da razuveri svoju ženu koju poznaje a kamoli neku nepoznatu u njenim paranoičnim hipohondarskim zabludama? Nema teorije. Kako tako shebana i možda naprasno kao nikad pre ekstrovertno osećajna žena koja preživljava najteži period svog života razmišljajući o svojoj štitnoj žlezdi, da se divi tom muškarcu? Nema šanse.

A i on je sonja sto je odustao od toga da je rasklapa i sklapa ako je preuzeo na sebe obavezu toga, koliko je i ona vuna sto mu nije dozvoljavala to razuveravanje, nego je ocajnicki trazila dokaze u tome da on popusti pred svim njenim naletima, i to prihvatala kao jedino validno u dokazivanju toga sto ni ona sama ne zna sta je zelela da joj se dokazuje, usput ne shvatajuci da verovatno ima neke greske u tome sto i nakon svih njenih ispunjenih zahteva ostaje rupa koju sama ne dozvoljava da se popuni.

Verovatno to ima malo veze i sa srecom oboje koju su imali kad su se spandjali, ali ima i sa radom koji su ulozili u sopstveni odnos (rad podrazumeva pravi rad, potrebni, a ne samo rintanje radi rintanja).

Ovo je samo mali uvod za nastavak. Nastavak će biti sa pravim nikom marlon ako se sete da ga uplave. A ako se ne sete zabole me ono levo a i ono desno jaje jer me q tolko boli da ne mogu ni da mu se divim a i da me razuvere da li je elfantitis u pitanju ili užasna nekontrolisana požuda

Na ovo apelujem i sam.
Deckonja ima britak jezik, al' ima i kliker. Mislim, podseca me na mene kad sam bio ja.

 

[gost 271475]

Možeš da pljuješ po ženama koliko hoćeš, ali bez njih ne možeš.
Napraviste čitavu filozofiju oko muško ženskih potreba, samo komplikujete i udaljavate se od suštine... Naklonost, preispitivanje, poštovanje, divljenje, razuveravanje... aman, ljudi, pa da niste načeli ovu temu ne bih ni znala kakva sam u suštini... i šta mi treba. Sada verovatno cepaš moj post... ako ti bude dosadno, možeš i ovaj na slogove, a ja ću ti sutra odgovoriti...

 

[zadovoljavajuc]

Strpljenje, zeno, ce de ga cepnem kad dodje red na nj'

Ako se ovo desi pametnoj ženi, neće tražiti razuveravanje, već drugog muškarca.

Ono sto razlikuje coveka od majmuna je to sto je stao u vesanju s lijane na lijanu, od drveta do drveta, i izgradio kucicu na drvetu.
(u kasnijem razvoju je isekao drvo i od drveta napravio kucicu )

Pamtnoj zeni se ovo ne moze desiti, a solucija koju si iznela je iskljucivo resenje glupe zene.

Pre uplasene, i nepodlozne razuveravanju, kao posledicu toga.

Nisi pratio... ne dešava se ženi, već muškarcu.
Solucija je neminovan sled događaja, svidelo se to vama, ili ne, tako uglavnom biva...

Desava se oboma, s tim da je zena neopravdano sigurna da je ucinila sve sto je mogla time sto je na muskarca prebacila da on nije ucinio sve sto je mogao.
Mada sam uveren da u mraku svoje sobe, kada niko ne gleda, zna i ona sama da to nije bas tako kako bi volela da jeste.

Ta glupava psihologija po kojoj svoje frustracije zena leci jedinim ultimativnim nacinom je nastala zato sto je vecina razmazenih nesposobnih zena koje nemaju drugi nacin da urede svoj zivot. Voleo bih kada bi tako pametna curica znala da mi odgovori : Zasto bi ostavila nekoga koga si izabrala izmedju mnogih, da ne pominjem reci koje uz to idu? A da ne bih spamovao temu reci cu da se slazem s pretpostavkom u uvodu.
I da je tacno da je muskarcu potrebno da bude veliki u ocima svoje izabranice, a da je njoj potrebno da je uveri koliko mu znaci.Recimo tvoj primer kao zagovornika nacina resavanja odnosa , ti ces da ostavis muskarca, kada? kada nisi sigurna da mozes da ga zadrzis, a svojim ponasanjem si vec izazvala da on razmislja da li tebe da zadrzava i obicno si ti brza jer je on pazljiviji, pa bira vreme, mesto i nacin, a ti ne.

Tema je tako presiroko postavljena da tesko da ista moze da se podvede pod spam, sem ako nije neko bezvezno trabunjanje o necem desetom.
Ovo je odlicna postavka. Razmazenost. Apsolutno nema nikakvog valjanog argumenta da i muskarci ne budu razmazeni. Pretpostavka sopstvene savrsenosti koje zene imaju (a znamo svi da nije tako, niti realno, niti da misle da je to tako - naprotiv (iz cega i sledi potreba za razuveravanjem (a ima i onaj neki tekst gde se nesto silno hvali zena, pa na kraju se kao navede jedina (gistro) mana - da gubi svest o svojoj vrednosti - koji utvrdjuje tu potrebu))). Zapravo, zena zbog sopstvene zabrane sebi da iskazuje slabost i muskarcu osporava to (i nemoj da mi neko ovo ospori, posto je ocigledno koliko se upirete da objasnite kako vam nista ne treba, sem ispunjenja zahteva, a to ocigledno nije put, posto opet nesto fali - zar ne?)

Frustracije se ne leče menjanjem partnera, u tom slučaju nije problem u njima, već u meni.
Ako je to što sam izabrala mutiralo u nešto što više ne poznajem, idem dalje, neću mučiti ni sebe, ni njega... daću mu šansu, jednu... od mene i više nego dovoljno. Ako je ne iskoristi, čemu gubljenje vremena, živaca, principa?
Nije on jedini muškarac na svetu.

Ok. Frustracije se lece podelom frustracije.
E, sad. Da li tebe plasi to sto ne prepoznajes? I kakvo je to davanje sansi? Su to neki ugovorni odnosi sa klauzulama? Covece, pa to je tako usko. Gde je tu sirina odnosa/veze (nazovi kako istes)? Ako nista, davanje sebi prostora da se rasiris na ono sto nisi bila do tada.
Niko nije jedini, ali je svako jedinstven, i niko nam nije identican i kompatibilan do kraja. Da li se moze izgubiti ista sto covek jeste, ili se samo prosto izbrusi i doda nesto novo?
I naravno, u svakom od nas lezi dilema - da li sklapati nesto iz mnostva, ili otkriti mnostvo u necemu (ili - da li iz mnogo muskaraca/zena sklapati jednog/u kojem stalno nesto fali, ili sve o jednom/oj saznati, te uzivati u iznenadjenjima nepoznatog, naizgled mutiranog, a u stvari samo do tada neotkrivenog).

E tako je. Drugo je pitanje koji je razlog sto si uopste s njim?Problem koji si navela, mutiranje, je l? Koliko bi trebalo vremena da se bilo ko pa i ti promenis toliko da bi mogla da kazes to sto kazes i na kraju , ali ne najmanje vazno, da li ti menjas muskarca ili coveka?

I sto je najlepse, menja se samo predstava o osobi, koja i samu sebe upoznaje celog zivota, kroz situacije. Stvar prihvatanja je koliko u prihvatanju sopstvenih promena (koje neretko nisu bas ocekivane i prijatne), toliko i u pristanku pracenja promena te neke osobe. A zene teze sigurnosti, i svakako da ih prestravi kad se desi neka nagla promena iz neke situacije. I tada cak ni muskarac verovatno nije spreman i jak da je razuverava u takvim situacijama. Onda on postaje slab u njenim ocima i ona instiktivno leti nekom naizgled jakom, makar u tom trenutku; do trenutka kad i on posustane.

Moguće, nesvesno... nikada nisam imala želju da ga promenim, jer to ne bi bilo ono što sam zavolela kod njega.
Ako je nemar jednosmeran, žena će 100% tvrdim potražiti ono što joj treba na drugoj strani... ako je dvosmeran, mutirali smo oboje, nismo se dovoljno trudili, krivica podeljena.

Verovatno samo prosto ne zelis da se lisis blazenog osecaja zaljubljenosti, a to nije ljubav. Zavoleti znaci osecati se prijatno u prisustvu mutanta (ala sam ti mazn'o izraz ). Malo manje egocentrizma, i divi se cak i kad te nespretno razuverava, a ne da ispostavljas odma' racun koji ides da naplatis gde god da hoce da ti prime cek.
(Naravno, znam da sve ovo ovako na papiru (monitoru ) deluje daleko grublje nego sto zaista jeste, u bilo cijem izrazu, i da ne skaces odma' k'o svaka zena kada pomisli da joj se govori sta da radi kad "ona zna najbolje sta ce da radi i ako treba uradice tako bas za inat tek da bude da je ona sama smislila, makar bila sigurna da ce sve naopako biti" ali ce posle da se ljuti na onoga ko joj je rekao da ne treba tako jer "ne bi ona tako da joj on nije rekao posto je sama znala, ali nije trebalo da joj se kaze" - iliti, odbrana od razuveravanja - nepotreban defanzivni stav).

~~~

Nastavljam soljenje pameti sve dok mi se ne budete divile.

 

[gost 271475]

Nastavljam soljenje pameti sve dok mi se ne budete divile.

Našo si s kim ćeš da se inatiš...

 

[gost 271475]

Strpljenje, zeno, ce de ga cepnem kad dodje red na nj'

Zaostaješ...

Ono sto razlikuje coveka od majmuna je to sto je stao u vesanju s lijane na lijanu, od drveta do drveta, i izgradio kucicu na drvetu.
(u kasnijem razvoju je isekao drvo i od drveta napravio kucicu )

Kasnije i objasnih... tako da ova tvoja metafora o lijanama nije adekvatan odgovor... al dok stigneš do ovog citiranog, verovatno i skontaš u međuvremenu šta sam htela reći...
A možda i previše očekujem od tebe, videćemo...

Desava se oboma, s tim da je zena neopravdano sigurna da je ucinila sve sto je mogla time sto je na muskarca prebacila da on nije ucinio sve sto je mogao.
Mada sam uveren da u mraku svoje sobe, kada niko ne gleda, zna i ona sama da to nije bas tako kako bi volela da jeste.

De, pojasni bold.
Već karikiraš i etiketiraš ženu kao jedinog krivca, po definiciji pretpostavke da će svu krivicu prebaciti na muškarca. A ja to nigde nisam rekla.

A ja sam uverena da čitaš samo svoje odgovore... i nadovezuješ se na njih, ne uzimaš u obzir objašnjenja...

Ok. Frustracije se lece podelom frustracije.
E, sad. Da li tebe plasi to sto ne prepoznajes? I kakvo je to davanje sansi? Su to neki ugovorni odnosi sa klauzulama? Covece, pa to je tako usko. Gde je tu sirina odnosa/veze (nazovi kako istes)? Ako nista, davanje sebi prostora da se rasiris na ono sto nisi bila do tada.

Kako može da me plaši nešto što ne prepoznajem? Plaši me činjenica da ću možda biti svesna, a neću reagovati, negiranje ma plaši, pasivnost.
Opet aludiraš na nešto što nisam rekla, ubacuješ mi reči u usta, tako da možeš o širini i sam sebi da odgovoriš. U stvari, celu temu možeš da vodiš tako što ćeš pretpostavljati nešto što niko nije rekao i što nema veze sa istinom. Al to nije moj problem... nastavi i uživaj čitajući sam sebe...

Niko nije jedini, ali je svako jedinstven, i niko nam nije identican i kompatibilan do kraja. Da li se moze izgubiti ista sto covek jeste, ili se samo prosto izbrusi i doda nesto novo?

Da, svako jeste jedinstven, ali ne vidim čemu poređenje u jedini i jedinstven, kada u jednom/oj svakako ne možeš naći sve što ti je potrebno, bar ja ne mogu, možda manje, ili više kompatibilnog.
Ako dozvoliš da te neko brusi po svojoj želji i meri, izgubićeš i deo sebe, druga je stvar ako sam sebe koriguješ i oblikuješ prema VAŠIM potrebama... vezu ne čini samo jedan, ali je jedan dovoljan daje rasturi. Po ovom pitanju se alažemo, ali je upitno da li ćeš to i shvatiti na pravi način...

I naravno, u svakom od nas lezi dilema - da li sklapati nesto iz mnostva, ili otkriti mnostvo u necemu (ili - da li iz mnogo muskaraca/zena sklapati jednog/u kojem stalno nesto fali, ili sve o jednom/oj saznati, te uzivati u iznenadjenjima nepoznatog, naizgled mutiranog, a u stvari samo do tada neotkrivenog).

Ne podržavam teoriju da se od mnoštva mrvica hraniš... radije jedan, pa prihvatiti i ono što će eventualno nedostajati.
Mutacije na koje sam ja mislila nemaju veze sa kontextom tvoje priče... mislila sam na negativne mutacije...

Verovatno samo prosto ne zelis da se lisis blazenog osecaja zaljubljenosti, a to nije ljubav.

Ma nije valjda? Neka si mi otvorio oči.
Baš naprotiv...

Zavoleti znaci osecati se prijatno u prisustvu mutanta (ala sam ti mazn'o izraz ).

Opet, ne pričamo o istim vrstama mutacije... niti o nečemu što je zaljubljenost previdela kao nečiju manu.

Malo manje egocentrizma, i divi se cak i kad te nespretno razuverava, a ne da ispostavljas odma' racun koji ides da naplatis gde god da hoce da ti prime cek.
(Naravno, znam da sve ovo ovako na papiru (monitoru ) deluje daleko grublje nego sto zaista jeste, u bilo cijem izrazu, i da ne skaces odma' k'o svaka zena kada pomisli da joj se govori sta da radi kad "ona zna najbolje sta ce da radi i ako treba uradice tako bas za inat tek da bude da je ona sama smislila, makar bila sigurna da ce sve naopako biti" ali ce posle da se ljuti na onoga ko joj je rekao da ne treba tako jer "ne bi ona tako da joj on nije rekao posto je sama znala, ali nije trebalo da joj se kaze" - iliti, odbrana od razuveravanja - nepotreban defanzivni stav).

To i radim... odakle ti da ne radim?
Nema razloga da "skačem", mogu samo da poslušam, ili ne poslušam.
Daleko od toga da mislim da ja znam najbolje, naprotiv, dosta često grešim... ali isto tako neću slušati nekoga ko nema uvid u sitauaciju, nekoga sa strane, sve što ima da se reši, ili koriguje je interna stvar dvoje ljudi, zavisno i od prirode odnosa... pa i od toga koliko vredi, i šta stavljaš na kocku, ovo u slučaju kada kompromisi preuzmu inicijativu, i kada ništa više sem njih ne ostaje... Čemu ih uopšte i praviti... kompromis radi kompromisa? Radiej dižem ruke.. a nisam neko ko lako odustaje... samo neko ko ima običaj da radikalnim potezima rešava probleme.
Ako trebam na nekoga da se ljutim, ljutiću se na sebe, opet me pogrešno analiziraš, malo manje idi po šablonu, nije svaki čovek isti... A defanzivni stav stoji uvek, opreza radi... bar ništa ne može da me iznenadi.
I da, inatim se... i uglavnom samoj sebi inatim... Ali ako me inspirišeš, mogu ja ovako do besvesti i sa tobom. Kritikuješ moje mane, koje i sam poseduješ, jel samo zato što sam ženski nosilac istih, ili sam nešto previdela u tvojim savetodavnim odgovorima?

 

[zadovoljavajuc]

Pa dobro dal na bilo koji nacin izrazite zelju da vas se zagrli?

Da, naravno, samo sto je zenama mahom u tom trenutku bas najbitnije da one budu vazne i da neke poente postignu.

Mislis da zene generalno ne mogu da prepoznaju takvu potrebu, ili se muskarci otvaraju teze od ostriga?

Zene nemaju ni trun empatije na koju se pozivaju i u koju su uverene. Ali zato ocekuju neiscrpan izvor toga za sebe.

Podvuceno, bas je slatko Pazi-emotivan muskarac

Naravno da emotivan muskarac impresionira zene, zgodan je za mazanje ociju na putu ostvarivanja zenskih ciljeva. Znas, u staroj engleskoj je romantican muskarac u zenskom zargonu znacio lagan za manipulaciju.

Edit:nije istina da zene ne vole pametne muskarce, naprotiv

Zapravo vole one koji su spremni da tu neku pamet stave na uslugu njima, ali, na njihovu zalost, to je i prepreka da muljaju nesto, te s mrznjom razmazene devojcice kojoj tata nije dokazao da je voli time sto joj je popustio se kasnije namiri nekim podloznijim.

 

[zadovoljavajuc]

Prepoznavanje čega?

Bilo cega. Hardkor apstrakcija. Projekcija sveznanja iz sebe.
(Na primer, tako nesto.)

Koje sad voditeljke i spisateljice?
Jedina stručnost koju priznajem je iskustvo... teorija me ič ne zanima.
Ja ti pričam da najveći problem imam sa sobom, ne pratiš na času... drugi su kolateralna šteta. Teško mi je sa sobom, teško je drugima sa mnom, svima nam je teško. Zato ne krijem, da ne bi bilo još teže.

Ma znas ove tupave emisije sto ima nekoliko zena, i jedan muskarac, tek da se ispuni forma nediskriminacije.
Razumem ovo za teoriju. Uvek sam govorio da mozda pametan uci na tudjim greskama, ali budala zna o cemu prica.
(zapravo sam shvatio sta toliko zene nervira kod mene, to sto ne razuveravam upravo ich lik mi teoretski objasni nesto tako kratko da sam mu se zadivio, iako nisam zensko )
Nisam razumeo, al' to je pohvalno. Iskrenost se isplati na duze staze, uvek.

Taj prolaznik ne mora da bude muškarac. Šta ćeš sad?

Promenicu pol, naravno.

Ne volim igrice tako da se ne bih mnogo obazirala i lupala glavu šta si hteo reći u prvoj rečenici.
Nisam znala da postoji logika o kontroli. Aj iz ličnog primera: ne posedujem zavidan nivo samokontrole, prag tolerancije jako nizak, tako da ono što nemam ne tražim u vidu nadogradnje kroz drugu osobu, već da ostane njegovo, a bude primenjeno na meni. Ne želim da je steknem, već da je osetim.

Igrica, igra, postoje nivoi u svemu. Providnost je ono sto je cini (ne)zanimljivom.
Postoji logika svega. Samo treba pohvatati pravilnosti. A za to ni ne treba truda; samo se kaze kada sazri.
Evo, poverovacu ovo za samokontrolu i toleranciju, ali cu, nadovezavsi se svojim primerom, dodati pretpostavku da postoji odrednica - u zavisnosti od situacije, zato sto sam uveren da nisi ('ladno sam prvo napisao "si" ) bas totalno sumanuta.

Veruj mi da postoje... valjda ja znam...
Ako ih vrednost ženske osobe motiviše da budu muškarci, ili ne motiviše, onda ti muškarci nisu puno radno vreme i u svakoj prilici muškarci. Pravi su uvek pravi, jedina je razlika u tome što ne vrednuju istim merilima žene, kao lažnjaci.
Džaba, ja ne slušam nikoga, pa ni sebe, sve radim kontra i zinat.

Ma dobro, znam da su laznjaci oni neprimenjivi, a pravi su oni koji idu na aport i preko sebe. Boooring...
Kad teras inat, uvek prvo sebi teras inat (provereno, magistriano i doktorirano )

Možda se previše bavimo marginalnim stvarima, pa nam suština često izmiče, ne bih ti znala reći...

To sigurno. Naravno da je resenje uvek najjednostavnije, ali, zasto traciti vreme na banalnosti.

Razuveravanje u ovom kontextu bi značilo nepoštovanje ženinih potreba. Ili daješ, ili ne daješ, čemu razuveravanje?
Ne umem da se divim nerealno, to mi je falinka, izgleda.
Dalje... ovo o čemu pričaš nije divlejnje, već uteha... to umem. Neću reći da će sve biti u redu ako neće biti, ali neću ni otežavati, pokušaću da olakšam, ili nađem rešenje. Ako ga nema, utešiću ga sexom.

Ne znam, i ja se to pitam. Moj je moto - idi gde ti je bolje, i ne smaraj.
Ali, da napomenem, taj kontekst nije uopste u pitanju, nego ne znam kako zeni na nematerijalnom primeru da objasnim. (Kazem, slab sam sa razuveravanjem )
E, pa vidis, to rasclanjivanje je ono sto te onemogucuje. Mislim, nije nista novo da zena ume da zgazi kad treba da podigne, i da trazi izvinjenje sto joj se neko nasao pod nogama da je saplete.
I, sta, kao seksom se sve resava? Ma daj... mozes ti to bolje.

Tu smo mi u prednosti, ne zanosimo se da ste išta drugo.

Tu vi degradirate sebe posto vas ne zanima pun spektar muskarca, i to samo zato sto ne mozete da pojmite, a ne prevazilazi vam se vase postojanje koje je prilicno komotno tako uskogrudo i sebicno. Veliki gubitak za vas.

Divljanje, ili divljenje?

Nameran lapsus plasiran kako treba.

 

[zadovoljavajuc]

Možeš da pljuješ po ženama koliko hoćeš, ali bez njih ne možeš.

Korekcija. One ne mogu bez mene. Imam nesto demonsko u sebi sto im deluje kao nesto sto bi mogle da dobro iskoriste, ali ih to naposletku izludi, i ne mogu da izdrze.
Zato sam se opredelio da budem onaj lowlife, neki oblik polumuskarca koji posluzi kao odskocna daska, budem tu dok dobro ne ide...
Kako da ti objasnim. Ja volim plemenite zene. A Ducic je davno jos rekao da ste takve samo kad vam je lose. Negde mi i prija ta nekakva kavaljerska uloga, ali u trenutku kada se oporavite i ego vam se popravi postajete ono sto sustinski jeste.
I za mene trenutak kada nakon ko zna koliko svojeg muklog podizanja nje, u trenutku kad pokusam da napokon kazem nesto sto mene muci, i naletim na bilo kakav oblik "a sta ti mislis kako je meni", znam da je oporavljena i spremna da bude isporucena nekom ko ce biti kadar da cutke trpi ta s*nja, i da donese dobra koja su potrebna. (Sto bih ja ocekivao ista manje za sebe. Ako sam ja bio u stanju da citam misli i osluskujem sta treba iz sitnica, a doceka me djon kad sam najranjiviji, ocekujem makar pokusaj toga.)
I par mehanizama koje pobudim obave sta treba. Meni je cak negde i viteski to (zavaravao se i zabludjivao tim razmisljanjem, ili imalo veze sa stvarnoscu).

Napraviste čitavu filozofiju oko muško ženskih potreba, samo komplikujete i udaljavate se od suštine... Naklonost, preispitivanje, poštovanje, divljenje, razuveravanje... aman, ljudi, pa da niste načeli ovu temu ne bih ni znala kakva sam u suštini... i šta mi treba. Sada verovatno cepaš moj post... ako ti bude dosadno, možeš i ovaj na slogove, a ja ću ti sutra odgovoriti...

Vidis, jednom mi je upravo zena rekla da zene poznavanje njih tumace kao prezir (meni je to tuzno ako je tako, a ocigledno jeste).
U redu. Sta je sustina?
Da zena bira i da su muskarci podlozni promeni ako izostane materijalizacija njenih haoticnih sklonosti?

Našo si s kim ćeš da se inatiš...

Pa ti se inati slobodno.

 

[zadovoljavajuc]

Strpljen-spasen

Zaostaješ...

Uvek. Bolji je pogled odatle. Generalski.

Kasnije i objasnih... tako da ova tvoja metafora o lijanama nije adekvatan odgovor... al dok stigneš do ovog citiranog, verovatno i skontaš u međuvremenu šta sam htela reći...
A možda i previše očekujem od tebe, videćemo...

Shavatam konkretno, ali za dugorocna resenja je potrebno nesto apstraktnije posmatranje svega. A za to je potrebno, sta? Muskarac koji razuverava zenu da su kratkorocna resenja i kaprici ono sto sprema lavinu za kasnije i da bi mogla malo da se dozove razumu, naravno, i da se nema pravo da se ljuti na lijane koje su pukle, nego da malo povede racuna o svojoj tezini.

De, pojasni bold.
Već karikiraš i etiketiraš ženu kao jedinog krivca, po definiciji pretpostavke da će svu krivicu prebaciti na muškarca. A ja to nigde nisam rekla.

A ja sam uverena da čitaš samo svoje odgovore... i nadovezuješ se na njih, ne uzimaš u obzir objašnjenja...

Samo govorim zamerke koje su svakako pravilnost. I nisam nigde rekao da ne uzimam u obzir pojasnjenja. Zapitaj se ko ne uzima u obzir objasnjenja. Meni ne treba razuveravanje, nego divljenje, tako da tesko da mi je potrebno objasnjenje.
Elem. poenta je, kao, da se u nekakvom odnosu obostrano utice na napredak oboje ponaosob i celinu, teoretski. A za to je potrebno da svako prevazilazi sebe neprekidno. I sad, opet teoretski, ako je muskarac tu potreban da prevazilazi zenine zahteve i ocekivanja, a ona da prevazidje sebe u istom tome, to samo dovodi do toga da se jedno prevazilazi u bezobrazluku.
Znaci, samokontrola. Naravno, agresije. Ako su muskarci toliko uljudni da ne biju zene, isto tako i zene treba da smanje svoju verbalnu agresiju. Kao sto najslabiji muskarac moze da bije najjacu zenu, isto tako i najgluplja zena moze da nadgovori najpametnijeg muskarca. Tu je kljuc.

Kako može da me plaši nešto što ne prepoznajem? Plaši me činjenica da ću možda biti svesna, a neću reagovati, negiranje ma plaši, pasivnost.
Opet aludiraš na nešto što nisam rekla, ubacuješ mi reči u usta, tako da možeš o širini i sam sebi da odgovoriš. U stvari, celu temu možeš da vodiš tako što ćeš pretpostavljati nešto što niko nije rekao i što nema veze sa istinom. Al to nije moj problem... nastavi i uživaj čitajući sam sebe...

E, super. Onda je tu muskarac potreban da te razuveri da plahovito skakanje pred rudu ne mora (a i nije) da bude resenje.
Nisam to radio, ali ti tipicno zenski, u potrazi (zahtevu?) za razumevanjem, sebe stavljas u centar, ne uzivajuci u citanju sebe posto nema ocekivanog divljenja (ponavljam, jos jednom, nisam rekao da nije potrebno i obratno, nego da je za nesto deseto potrebno ovako kako je postavljeno).
Zapravo, i sama si objasnila zasto tako mislis. Plasis se da te negiram.

Da, svako jeste jedinstven, ali ne vidim čemu poređenje u jedini i jedinstven, kada u jednom/oj svakako ne možeš naći sve što ti je potrebno, bar ja ne mogu, možda manje, ili više kompatibilnog.
Ako dozvoliš da te neko brusi po svojoj želji i meri, izgubićeš i deo sebe, druga je stvar ako sam sebe koriguješ i oblikuješ prema VAŠIM potrebama... vezu ne čini samo jedan, ali je jedan dovoljan daje rasturi. Po ovom pitanju se alažemo, ali je upitno da li ćeš to i shvatiti na pravi način...

E, vidis, ovde se ne slazem. Kako covek moze da izgubi sebe. Moze svoju pojavnost negde da koriguje, ali je sve to samo nadogradnja. Svako samo dodaje sebe na sebe, i lepo je biti sve sto moze da se bude.
Sad, druga je stvar koliko je ko oprezan i prema sebi i prema drugima, i spreman je da proceprka sta sve tu ima. A za to je potrebno strpljenja, i nekriticko gledanje.
Rec koju si trazila nije "pravi", nego "moj" nacin. I da, shvaticu na moj nacin.

Ne podržavam teoriju da se od mnoštva mrvica hraniš... radije jedan, pa prihvatiti i ono što će eventualno nedostajati.
Mutacije na koje sam ja mislila nemaju veze sa kontextom tvoje priče... mislila sam na negativne mutacije...

Mislim da nisam bio jasan. Mislio sam na put od mrvica, ne na hrpu mrvica. Hrpa mrvica dolazi u obzir u smislu istrazivanja tog jednog hleba koji se trenutno nalazi na stolu.
Negativno, pozitivno, sta je to? Postoji samo sopstveni stav o necemu, a stavovi su podlozni promenama. Sama promena pogleda na mutaciju je cini ovakvom, ili onakvom. Ali razumem u kontekstu "izgubicu sebe" na ustrb "nadogradicu sebe" stava.

Ma nije valjda? Neka si mi otvorio oči.
Baš naprotiv...

Opet, ne pričamo o istim vrstama mutacije... niti o nečemu što je zaljubljenost previdela kao nečiju manu.

Ma znam o cemu pricas. Pretpostavljam makar.
Mislis na mutaciju nekog, da nazovem tako, ugovorenog za sta pretpostavljas da je za vjek vjekova zavareno tako. I onda se uzentas kada si ti pasivni deo mutacije, i ne prepoznajes sta se tu desava, i defanziva, i tako dalje...

To i radim... odakle ti da ne radim?
Nema razloga da "skačem", mogu samo da poslušam, ili ne poslušam.
Daleko od toga da mislim da ja znam najbolje, naprotiv, dosta često grešim... ali isto tako neću slušati nekoga ko nema uvid u sitauaciju, nekoga sa strane, sve što ima da se reši, ili koriguje je interna stvar dvoje ljudi, zavisno i od prirode odnosa... pa i od toga koliko vredi, i šta stavljaš na kocku, ovo u slučaju kada kompromisi preuzmu inicijativu, i kada ništa više sem njih ne ostaje... Čemu ih uopšte i praviti... kompromis radi kompromisa? Radiej dižem ruke.. a nisam neko ko lako odustaje... samo neko ko ima običaj da radikalnim potezima rešava probleme.

Pa, kad sam rekao da ne radis?
Relativizacija situacije je samo izgovor za ostajanje u istoj. Al' ne brigaj, ljudi su skloni da ignorisu resenja kojih se sami nisu setili. Kao i ovi radikalni potezi, prosta posledica resenja kriznih situacija - pojednostavljenje (takodje prirodno). I ovo za kocku se slazem; s tim da to nazivam verovatnocom (ako s povecanjem uloga pada kvota, to je super). Sama pojava osecaja kompromisa (ugrozavanja) zaustavlja prirodni tok.
A i pravilnost je da oni koji tesko odustaju naizgled najlakse odustaju.

Ako trebam na nekoga da se ljutim, ljutiću se na sebe, opet me pogrešno analiziraš, malo manje idi po šablonu, nije svaki čovek isti... A defanzivni stav stoji uvek, opreza radi... bar ništa ne može da me iznenadi.

Za'eb je sto nista ne moze ni da obraduje ako se eliminise neprijatnost.
I ne analiziram tebe, nego pricam na temu. Analiziram svoje misli.
(Ma kakav sablon; jedino ne ignorisem ocigledne pravilnosti zato sto to moze da mi ne prija.
Uostalom, i ti si u sablonu opreza. Koliko zaista mozes da vidis ljudsku razlicitost iz te pretpostavke?)

I da, inatim se... i uglavnom samoj sebi inatim... Ali ako me inspirišeš, mogu ja ovako do besvesti i sa tobom. Kritikuješ moje mane, koje i sam poseduješ, jel samo zato što sam ženski nosilac istih, ili sam nešto previdela u tvojim savetodavnim odgovorima?

Previdela si to da nisu savetodavni ali mi je drago sto vidis takvu njihovu primenu
Nemoj da se trosis na inat (ipak savetodavni ); al' ok, razumem da nagon ka opustanju suprostavljen osecaju opreza radja inat.

~~~

Nego, da malo redefinisem postavku teme.
Ako se pogleda kako se muskarac sam prema sebi postavlja, i zena prema samoj sebi, vrlo je izvesno da je tacno ovo sto je pretpostavljeno temi.
Muskarac za svoje postupke zeli da kaze sebi: "To, care!" (divljenje), dok zena o svojim postupcima razmislja i zeli da cuje: "Ne, nisi pogresila." (razuveravanje).

 

[wihor]

muskarcu zena-zeni muskarac

 

[gost 271475]

Bilo cega. Hardkor apstrakcija. Projekcija sveznanja iz sebe.
(Na primer, tako nesto.)

Moraš sa mnom konkretno i određeno, "tako nešto" je mnogo širok pojam.

Ma znas ove tupave emisije sto ima nekoliko zena, i jedan muskarac, tek da se ispuni forma nediskriminacije.
Razumem ovo za teoriju. Uvek sam govorio da mozda pametan uci na tudjim greskama, ali budala zna o cemu prica.
(zapravo sam shvatio sta toliko zene nervira kod mene, to sto ne razuveravam upravo ich lik mi teoretski objasni nesto tako kratko da sam mu se zadivio, iako nisam zensko )
Nisam razumeo, al' to je pohvalno. Iskrenost se isplati na duze staze, uvek.

Žene, pa žene... mene ič ne bi nerviralo nerazuveravanje, već upravo razuveravanje.
Tako sam i ja mislila za iskrenosst, mislim još uvek i pridržavam se te teorije... ali me praxa više puta šibnula po nosu.
Al nema veze, ja sam uporna.

Promenicu pol, naravno.

Na sve imaš odgovor...

Igrica, igra, postoje nivoi u svemu. Providnost je ono sto je cini (ne)zanimljivom.
Postoji logika svega. Samo treba pohvatati pravilnosti. A za to ni ne treba truda; samo se kaze kada sazri.
Evo, poverovacu ovo za samokontrolu i toleranciju, ali cu, nadovezavsi se svojim primerom, dodati pretpostavku da postoji odrednica - u zavisnosti od situacije, zato sto sam uveren da nisi ('ladno sam prvo napisao "si" ) bas totalno sumanuta.

Ne razumem se u igrice, ali uvek znam kad dođem do čekpointa.
Nisam sumanuta, umem ja kad hoću i da se kontrolišem... ali je pitanje da li i koliko hoću...
Desi se i da padne roletna, usled nedostatka razmišljanja i kontam da bi kontraudarac bio mnogo efektniji da sam umela da se iskontrolišem. Skontam kasno.

Ma dobro, znam da su laznjaci oni neprimenjivi, a pravi su oni koji idu na aport i preko sebe. Boooring...
Kad teras inat, uvek prvo sebi teras inat (provereno, magistriano i doktorirano )

Bold: naprotiv.
Znam, ali ne primenjujem uvek...

To sigurno. Naravno da je resenje uvek najjednostavnije, ali, zasto traciti vreme na banalnosti.

Zaxebavaj...

Ne znam, i ja se to pitam. Moj je moto - idi gde ti je bolje, i ne smaraj.
Ali, da napomenem, taj kontekst nije uopste u pitanju, nego ne znam kako zeni na nematerijalnom primeru da objasnim. (Kazem, slab sam sa razuveravanjem )
E, pa vidis, to rasclanjivanje je ono sto te onemogucuje. Mislim, nije nista novo da zena ume da zgazi kad treba da podigne, i da trazi izvinjenje sto joj se neko nasao pod nogama da je saplete.
I, sta, kao seksom se sve resava? Ma daj... mozes ti to bolje.

I meni je najlakše materijalizovati osećanja... ili izvinjenja, ili sve što ne umem, a htela bih...
Nije ništa novo da se iste stvari dese i muškarcu...
Ne rešava se ništa, ali se trenutno potisne... Mogu, ali je pitanje da li i koliko hoću da se potrudim.

Tu vi degradirate sebe posto vas ne zanima pun spektar muskarca, i to samo zato sto ne mozete da pojmite, a ne prevazilazi vam se vase postojanje koje je prilicno komotno tako uskogrudo i sebicno. Veliki gubitak za vas.

Omašio si poentu... dala sam vam kompliment.
Evo, mene zanima pun spektar... nauči me kak da pojmim i vidim sve boje duge.

Nameran lapsus plasiran kako treba.

Pa dobro, i tu si u pravu...

 

[gost 271475]

Korekcija. One ne mogu bez mene. Imam nesto demonsko u sebi sto im deluje kao nesto sto bi mogle da dobro iskoriste, ali ih to naposletku izludi, i ne mogu da izdrze.
Zato sam se opredelio da budem onaj lowlife, neki oblik polumuskarca koji posluzi kao odskocna daska, budem tu dok dobro ne ide...
Kako da ti objasnim. Ja volim plemenite zene. A Ducic je davno jos rekao da ste takve samo kad vam je lose. Negde mi i prija ta nekakva kavaljerska uloga, ali u trenutku kada se oporavite i ego vam se popravi postajete ono sto sustinski jeste.
I za mene trenutak kada nakon ko zna koliko svojeg muklog podizanja nje, u trenutku kad pokusam da napokon kazem nesto sto mene muci, i naletim na bilo kakav oblik "a sta ti mislis kako je meni", znam da je oporavljena i spremna da bude isporucena nekom ko ce biti kadar da cutke trpi ta s*nja, i da donese dobra koja su potrebna. (Sto bih ja ocekivao ista manje za sebe. Ako sam ja bio u stanju da citam misli i osluskujem sta treba iz sitnica, a doceka me djon kad sam najranjiviji, ocekujem makar pokusaj toga.)
I par mehanizama koje pobudim obave sta treba. Meni je cak negde i viteski to (zavaravao se i zabludjivao tim razmisljanjem, ili imalo veze sa stvarnoscu).

Bold... za ovo demonsko znam, intuicija mi je jedino merilo kada su procene u pitanju i obično ne grešim.
Možda je problem u pogrešnoj percepciji... ta osobina nije nešto što može da se koristi, iskoristi, kamoli da njom manipuliše... jer se obično opeče onaj koji se igra sa vatrom, ma koliko bezazleno delovala na prvi pogled.
Drugi pasus je tačan... Mislim da grešiš što prilaziš takvim ženama, u takvom stanju... pomozi joj da se digne, i prvi ćeš biti pod njenom štiklom... tako obično biva.
Ma sve razumem šta mi pričaš, i ja sam to radila, još uvek radim, ali jedno je nesvesno, kako je bilo neposredno posle mog ličnog sranja, druga je priča sada, kada se stvarno trudim da to ne radim.. Ne uspeva mi svaki put, ali se makar trudim i to treba ceniti.
Pazi sad... to što ti u nekom trenutku prezentuješ, drugoj strani deluje kao slabost, jer ti si taj koji čita misli, ti si taj koji je realan, ti si podrška i oslonac... ako se uloge zamene, nećeš moći bići shvaćen, ili će te u najgorem slučaju smatrati za slabića. Što ne mora da bude tako, ja to znam, ali prezirem slabosti, ovo se odnosi na muškarce satkane od te građe, ne delimično, ili povremeno, kao što je sa tobom slučaj. I svaki put, bez izuzetka, samo ako nanjušim da je slabiji od mene, a većina jeste, postajem sadista... Ne volim to kod sebe, ali ne mogu ni da volim, ni da poštujem slabiće, hoću ja jednom u životu da budem slabija, ne samo po polu. Bre!

Vidis, jednom mi je upravo zena rekla da zene poznavanje njih tumace kao prezir (meni je to tuzno ako je tako, a ocigledno jeste).
U redu. Sta je sustina?
Da zena bira i da su muskarci podlozni promeni ako izostane materijalizacija njenih haoticnih sklonosti?

Svi smo podložni promenama, žena jeste ta koja bira, ali isto tako voli da misli da je izabrana... što je kod vas suprotno.
Ne razumem o kakvoj materijalizaciji pričaš, još manje o kakvim se haotičnim sklonostima radi.

Pa ti se inati slobodno.

Jok, čekaću tvoje odobrenje...

 

[gost 271475]

Strpljen-spasen

Tako kažu...

Uvek. Bolji je pogled odatle. Generalski.

Ne valja kad ti pređe u naviku...

Shavatam konkretno, ali za dugorocna resenja je potrebno nesto apstraktnije posmatranje svega. A za to je potrebno, sta? Muskarac koji razuverava zenu da su kratkorocna resenja i kaprici ono sto sprema lavinu za kasnije i da bi mogla malo da se dozove razumu, naravno, i da se nema pravo da se ljuti na lijane koje su pukle, nego da malo povede racuna o svojoj tezini.

Ne možeš da donosiš rešenja na dugoročnom planu, obično ti neko, ili nešto uzyebe koncepciju... Ostalo, opet generalizuješ, smatram da za sve što mi se desilo samo ja snosim punu krivicu i odgovornost.

Samo govorim zamerke koje su svakako pravilnost. I nisam nigde rekao da ne uzimam u obzir pojasnjenja. Zapitaj se ko ne uzima u obzir objasnjenja. Meni ne treba razuveravanje, nego divljenje, tako da tesko da mi je potrebno objasnjenje.
Elem. poenta je, kao, da se u nekakvom odnosu obostrano utice na napredak oboje ponaosob i celinu, teoretski. A za to je potrebno da svako prevazilazi sebe neprekidno. I sad, opet teoretski, ako je muskarac tu potreban da prevazilazi zenine zahteve i ocekivanja, a ona da prevazidje sebe u istom tome, to samo dovodi do toga da se jedno prevazilazi u bezobrazluku.
Znaci, samokontrola. Naravno, agresije. Ako su muskarci toliko uljudni da ne biju zene, isto tako i zene treba da smanje svoju verbalnu agresiju. Kao sto najslabiji muskarac moze da bije najjacu zenu, isto tako i najgluplja zena moze da nadgovori najpametnijeg muskarca. Tu je kljuc.

Slažem se sa poslednjim delom.
Ali ne shvatam zašto odnos muškarca i žene svodiš na prizemne potrebe, kao što su recimo razuveravanje, ili divljenje... mislim da odnos čini mnogo više od toga, isto tako, to nije nešto na čemu bi trebalo da se zasniva... ne kontam te ič.

E, super. Onda je tu muskarac potreban da te razuveri da plahovito skakanje pred rudu ne mora (a i nije) da bude resenje.
Nisam to radio, ali ti tipicno zenski, u potrazi (zahtevu?) za razumevanjem, sebe stavljas u centar, ne uzivajuci u citanju sebe posto nema ocekivanog divljenja (ponavljam, jos jednom, nisam rekao da nije potrebno i obratno, nego da je za nesto deseto potrebno ovako kako je postavljeno).
Zapravo, i sama si objasnila zasto tako mislis. Plasis se da te negiram.

Meni je muškarac potreban za neka druge stvari... o tome ti sve vreme pričam.

E, vidis, ovde se ne slazem. Kako covek moze da izgubi sebe. Moze svoju pojavnost negde da koriguje, ali je sve to samo nadogradnja. Svako samo dodaje sebe na sebe, i lepo je biti sve sto moze da se bude.
Sad, druga je stvar koliko je ko oprezan i prema sebi i prema drugima, i spreman je da proceprka sta sve tu ima. A za to je potrebno strpljenja, i nekriticko gledanje.
Rec koju si trazila nije "pravi", nego "moj" nacin. I da, shvaticu na moj nacin.

Pričaš o stvarima koje namju jasne granice...

Mislim da nisam bio jasan. Mislio sam na put od mrvica, ne na hrpu mrvica. Hrpa mrvica dolazi u obzir u smislu istrazivanja tog jednog hleba koji se trenutno nalazi na stolu.
Negativno, pozitivno, sta je to? Postoji samo sopstveni stav o necemu, a stavovi su podlozni promenama. Sama promena pogleda na mutaciju je cini ovakvom, ili onakvom. Ali razumem u kontekstu "izgubicu sebe" na ustrb "nadogradicu sebe" stava.

Ok...

Ma znam o cemu pricas. Pretpostavljam makar.
Mislis na mutaciju nekog, da nazovem tako, ugovorenog za sta pretpostavljas da je za vjek vjekova zavareno tako. I onda se uzentas kada si ti pasivni deo mutacije, i ne prepoznajes sta se tu desava, i defanziva, i tako dalje...

Takoe...

Pa, kad sam rekao da ne radis?
Relativizacija situacije je samo izgovor za ostajanje u istoj. Al' ne brigaj, ljudi su skloni da ignorisu resenja kojih se sami nisu setili. Kao i ovi radikalni potezi, prosta posledica resenja kriznih situacija - pojednostavljenje (takodje prirodno). I ovo za kocku se slazem; s tim da to nazivam verovatnocom (ako s povecanjem uloga pada kvota, to je super). Sama pojava osecaja kompromisa (ugrozavanja) zaustavlja prirodni tok.
A i pravilnost je da oni koji tesko odustaju naizgled najlakse odustaju.

Takoe...

Za'eb je sto nista ne moze ni da obraduje ako se eliminise neprijatnost.
I ne analiziram tebe, nego pricam na temu. Analiziram svoje misli.
(Ma kakav sablon; jedino ne ignorisem ocigledne pravilnosti zato sto to moze da mi ne prija.
Uostalom, i ti si u sablonu opreza. Koliko zaista mozes da vidis ljudsku razlicitost iz te pretpostavke?)

U pravu si, ne umem da se opustim... to je cena.
A koliko zaista možeš da vidiš i budeš svestan opasnosti, uopšte... bez takve postavke?

Previdela si to da nisu savetodavni ali mi je drago sto vidis takvu njihovu primenu
Nemoj da se trosis na inat (ipak savetodavni ); al' ok, razumem da nagon ka opustanju suprostavljen osecaju opreza radja inat.

Ne volim da primam savete koje nisam tražila...
Grešiš, inat potiče iz nekih drugih osećanja.

Nego, da malo redefinisem postavku teme.
Ako se pogleda kako se muskarac sam prema sebi postavlja, i zena prema samoj sebi, vrlo je izvesno da je tacno ovo sto je pretpostavljeno temi.
Muskarac za svoje postupke zeli da kaze sebi: "To, care!" (divljenje), dok zena o svojim postupcima razmislja i zeli da cuje: "Ne, nisi pogresila." (razuveravanje).

Ja više ne znam o čemu pričamo...

 

[gost 271475]

Moram još da ti kažem da je nik u suprotnosti sa onim što jesi, bar sa onim što ja mislim da jesi... i kako se neko može uopšte zadovoljiti da bude "samo" zadovoljavajuć... Valjda nema veze sa temom...

 

[zadovoljavajuc]

A sad, naravno, dupke okrenuti sve u procesu odgovaranja (da ne kazem - razuveravanja )

Moram još da ti kažem da je nik u suprotnosti sa onim što jesi, bar sa onim što ja mislim da jesi... i kako se neko može uopšte zadovoljiti da bude "samo" zadovoljavajuć... Valjda nema veze sa temom...

Nick je moj veciti problem da objasnim. Recimo da je zapravo ispao bolji nego sto sam uopste ocekivao da cu ga smisliti (iz nekih stvari koje sam primetio u tumacenju njega), tako da sam se bolje udao nego sto sam se nadao kad sam ga iznedrio (sto bi rekli, prezadovoljan sam njime ). Drugo sto bih rekao, zapravo pitao, je - koliko ljudi znas koji nisu ni "cak", a kamo li "samo"?

I na kraju da demonstriram zasto je toooliiikooo dobar primenjivanjem na temu. Mozda sam ga stavio da bih nakon nekog vremena dobijao divljenje usled premasivanja pojma koji predstavlja za tumaca znacenja.

~~~

Ize's ga, tanka je linija izmedju on i off topica na bilo kakvu temu

 

[gost 271475]

A sad, naravno, dupke okrenuti sve u procesu odgovaranja (da ne kazem - razuveravanja )

Nick je moj veciti problem da objasnim. Recimo da je zapravo ispao bolji nego sto sam uopste ocekivao da cu ga smisliti (iz nekih stvari koje sam primetio u tumacenju njega), tako da sam se bolje udao nego sto sam se nadao kad sam ga iznedrio (sto bi rekli, prezadovoljan sam njime ). Drugo sto bih rekao, zapravo pitao, je - koliko ljudi znas koji nisu ni "cak", a kamo li "samo"?

I na kraju da demonstriram zasto je toooliiikooo dobar primenjivanjem na temu. Mozda sam ga stavio da bih nakon nekog vremena dobijao divljenje usled premasivanja pojma koji predstavlja za tumaca znacenja.

~~~

Ize's ga, tanka je linija izmedju on i off topica na bilo kakvu temu

Nema premašivanja pojma, jer se na radi o nečemu što zahteva cepanje na slogove, niti je potrebna neka dublja analiza, ili ideš logikom, ili se spotakneš o logiku. Znači, beži od logike u svakom slučaju.Zato garantujem da si oličenje kontradiktornosti... nik i ti.
Što se mene tiče, ne treba objašnjenje, savršeno se uklapa u neku "moju" logiku.