I tako nam se podvuku pod kozu,polako,neprimetno...Tek kada odu postanemo svesne koliko su bili deo nas.Neodgovorni,svojeglavi,nezreli i detinjasti a opet neophodni...Za par trenutaka neznosti,malo ljubavi ili za dobar sex.Oni su nezamenjivi!
I ako kazemo da mozemo bez njih i ako ih pljujemo i bacamo drvlje i kamenje uvek im se vracamo kao starom poroku,koa narkomani po jos jedan smrk,ali ovog puta kao zadnji...Lazemo tako sebe i onda ponovo prelazimo preko svih guposti i vracamo im se kao pokisli macici.
To smo ti mi zene,vecito pateticne i dramaticne,bolesno romanticne a u sustini prakticne.A koliko smo puta obecale sebi da necemo vise nista ocekivati,da se necemo nadati i kao uspavane lepotice cekati svog princa na belom konju?!I uvek ona nasa stara dobro poznata sentimentalnost prevlada pa se kao ponadamo da je bas on drugaciji,da smo konacno srele pravog...a kad ono mucak-ponovo.I onda opet suze,pa umiljavanje,pa kao prastanje,pa opet suze,pa cvece i vecere,pa opet neko brljanje i na kraju obecanja-i to najcesce lazna.I ona dobra stara recenica sa kojom kao da su se svi muskarci rodili:"Pe trudim se!"
Da li se trude?!Ili mi jednostavno nikada necemo biti na istim talasnim duzinama?
Kako god,i preko toga cemo preci samo da se svijemo u taj topao muski zagrljaj i osetimo sigurnost na tim snaznim muskim grudima u kojima srce nikada nece kucati istim ritmom kao nase...
I ako kazemo da mozemo bez njih i ako ih pljujemo i bacamo drvlje i kamenje uvek im se vracamo kao starom poroku,koa narkomani po jos jedan smrk,ali ovog puta kao zadnji...Lazemo tako sebe i onda ponovo prelazimo preko svih guposti i vracamo im se kao pokisli macici.
To smo ti mi zene,vecito pateticne i dramaticne,bolesno romanticne a u sustini prakticne.A koliko smo puta obecale sebi da necemo vise nista ocekivati,da se necemo nadati i kao uspavane lepotice cekati svog princa na belom konju?!I uvek ona nasa stara dobro poznata sentimentalnost prevlada pa se kao ponadamo da je bas on drugaciji,da smo konacno srele pravog...a kad ono mucak-ponovo.I onda opet suze,pa umiljavanje,pa kao prastanje,pa opet suze,pa cvece i vecere,pa opet neko brljanje i na kraju obecanja-i to najcesce lazna.I ona dobra stara recenica sa kojom kao da su se svi muskarci rodili:"Pe trudim se!"
Da li se trude?!Ili mi jednostavno nikada necemo biti na istim talasnim duzinama?
Kako god,i preko toga cemo preci samo da se svijemo u taj topao muski zagrljaj i osetimo sigurnost na tim snaznim muskim grudima u kojima srce nikada nece kucati istim ritmom kao nase...
