Zrtva.
Jos jedno od opravdanja.
Nema zrtve kad si to nesto zeleo. Samo preuzimanje odgovornosti za svoje postupke.
O tome je bogi pisala kad je napisala uzivanje u odgajanju svog deteta(samostalno).
Preuzela je odgovornost, i obrnula situaciju u svoju korist. Prednost u prici je vreme, jer se zaborave napori.
I to je ispravno.
Odgajanje deteta jeste uzivanje ali ume da bude naporno. Naravno da taj napor zaboravimo za sekundu ali je tu. Postoji. I mnogo je lakse kad ga delis sa nekim.
Problem je sto sve vise njih igra puj pike ne vazi. Napravili smo dete, rodilo se, e pa ja vise necu. Mislim hocu ali vidjacu ga "kvalitetno" vikendom aha kako da ne. Tu dolazi do propustanja momenata upravo ono o cemu je freja pricala. Otudjuje se. Kao i rodbina. Neke vidim jednom godisnje i idalje su mi jako dragi ali realno komsija Dane mi je mnogo blizi, jer s njim popricam svaki dan, pomognemo se, smejemo se, caskamo.
A deciji odnos prema razvodu je u vecini slucajeva(sem kod odrasle dece 18+) ono sto roditelj koji ostaje sa detetom njemu kaze.
Ako majka kaze detetu "Ne volim vise tvog oca. Razvescemo se."
A dete odgovori:"Nemojte. Ja zelim da budete zajedno. Oboje vas volim."
Sta roditelj radi?
Objasnjava dalje detetu kako mu je njegova sreca preca i jedino ce tako moci da ga usreci.
Po meni, tu nema niceg dobrog za dete.
Ovde naravno izuzimam slucajeve nasilja.
Sve u svemu ako nisi spreman da narednih 20 godina provedes s nekim i zajedno podizete decu, ako znas da nesto ne valja, ako se nadas da ce se nesto promeniti, ako imas i tracak sumnje, ne ulazi u pricu zvanu Roditeljstvo.
Naravno, nema garancija. Daleko bilo, desi se i smrtni slucaj.
Ali ipak treba dobro razmisliti s kime se upustamo u tu pricu upravo zbog dece.
