hvala,, evo pišem ih samo povedite računa da idu pravilno jedan za drugim
- - - - - - - - - -
MEDICINSKI OSVRT
MS je bolest nervnog sistema i imunog sistema. Medicina stoji na stanovištu da MS nastaje kada imuni sistem čoveka počinje da napada sopstvene nerve mozga i kičmene moždine i to belu moždanu masu, prepoznajući ih kao elemente od kojih treba da brani organizam. On dakle napada mozak kao bakterije ili viruse i bori se sa njim, uništava ga i izaziva velike probleme po zdravlje čoveka.
Zašto nasteje MS? – ne zna se tačan razlog nastanka ove bolesti iako je otkrivena još u 19 veku. Dugo se verovalo da je nasledna, danas postoji teorija da je genetika samo jedan od faktora, ne i glavni uzrok. Dakle ako imate MS ne znači da će ga imati i vaše date ili bilo ko od vaših naslednika ali je to nesumnjivo moguće ako se poklopi niz drugih faktora sa ovim. To su pre svega, nizak nivo vitamina D3 i B12 , život u stresnim uslovima, fizička neaktivnosti, slabo znojenje i loša probava (zatvor) , pušenje (posebno pasivno) , slabo konzumiranje ribe i slabo unošenje OMEGA 3 masnih kiselina, problemi sa cirkulacijom i krvnim sudovima . Postoji i teorija po kojoj MS kada postoje svi ovi faktori izaziva virus. Međutim taj virus nikada nije izolovan i objašnjen, tako da ta teorija nije potvrđena. Lično smatram da se bolest počinje razvijati kada postoje svi ovi faktori a stres i kontinuirana napetost se jave kao okidač, varnica koja zapali vatru. MS se javlja između 20 i 40 godine života u najvećem broju slučajeva, mada je moguće i ranije i kasnije ( upoznao sam momka koji je dobio MS sa 8 godina).
- - - - - - - - - -
Simptomi i dijagnostikovanje! – MS se među lekarima najčešće naziva najvećim folirantom među bolestima i to zato što daje šarolik spektar simptoma pa ga je često teško dijagnostikovati. Neretko to ne pođe za rukom neurolozima nekoliko godina. Bolest međutim simptomski imitira druge bolesti mozga i druge autoimune bolesti, npr. Encefalitis , ALS (Lugerigova bolest) , Epilepsija , Lajamska bolest (kao posledica ujeda krpelja) itd. Međutim postoje neki tipični simptomi ove bolesti i ja ću ih navesti ovde. To su pre svega : 1. Trnjenje koje se može javiti bilo gde na telu a najčešće na prstima ruku i nogu 2. Mravinjanje (kao da ste legli u mravinjak , osećate strašan svrab po koži a ne možete da se počešete) 3. Slabost u rukama i nogama i vid kao kod pijanog čoveka. Nešto ređe javlja se i gubitak vida. Pa ipak čak i kada imate sve ove simptome ne znači da imate MS ali su zaista velike šanse pa se odmah treba obratiti neurologu. Dobar neurolog će sa vama odraditi tzv. Neurološki test i ako padnete na njemu gotovo sigurno imate MS a ako ga prođete to ne znači da ne bolujete od ove bolesti. Simptomi dolaze i prolaze, nekada može i da prođe godinu dana do njihove nove pojave , to ne znači ništa osim da morate na magnetnu rezonancu. Snimak glave i kičmene moždine. Ako na snimku ne bude promena na beloj moždanoj masi – nemate MS i vaš problem je nešto drugo ali ako imate promene , tzv. PLAKOVE , onda je velika verovatnoća da imate MS, pa čak ni tada se ne može biti pouzdano siguran. Može biti da imate Lajamsku bolest npr. Ipak dobar neurolog u tom slučaju će vas uputiti na kliničko ispitivanje koje traje 7 do 10 dana. Napominjem da je bitno i da snimanje na Magnetnoj rezonanci uradite uz upotrebu kontrasta, jer se uz pomoć njega može uočiti da li su neki od tih plakova upaljeni, ili je bolest na predelu tog plaka prestala da deluje. Kada odete na kliničko lečenje između ostalog radiće vam analizu antitela, evocirane potencijale, nivo vitamina D3 i B12 i najvažnije od svega , izvadiće vam likvor iz kičmene moždine. Ove analize daće pouzdan odgovor na to da li bolujete od MS. Najbitnije je da vam nalaz u likvoru uz upotrebu oligoklonalnih traka bude negativan. U suprotnom imate MS. Kada vam dijagnostikuju MS tek ste na početku odgovora od čega bolujete jer je ova bolest izuzetno složena i ima nebrojeno mnogo oblika. Svaki slučaj MS je novi izazov za medicinu i dejstvujućeg neurologa.
- - - - - - - - - -
Vrste MS-a i posledice! Kao što rekoh, ova bolest ima nebrojeno mnogo oblika, međutim medicinska nauka je uspela da ih svrsta u tri grupe . 1. RELAPSNO –REMITENTNI oblik 2. SEKUNDARNO-PROGRESIVNI oblik 3.PRIMARNO-PROGRESIVNI oblik. Lečenje i vaše šanse u borbi protiv MS, zavise od toga o kom obliku se radi!
1. RELAPSNO-REMITENTNI – Najveći broj pacijenata, njih gotovo 90% na početku ima ovaj oblik bolesti, i to je dobro jer je ovo najlakši vid bolesti. 30% ovih pacijenata uz odgovarajuću terapiju nikada ne prelazi u SEKUNDARNO-PROGRESIVNI oblik i živi sasvim normalno. Na žalost čak 70% i pored odgovarajuće terapije pređe u sekundarno progresivni oblik. Među pacijentima koji se ne leče adekvatno, čak 90% prelazi u SEKUNDARNO-Progresivni oblik. Međutim uz adekvatno lečene u ovom relapsno remitentnom obliku može se biti decenijama, što je odlično jer ovaj oblik ne podrazumeva trajni invaliditet niti veće probleme po celokupno zdravlje pacijenta. Relapsno remitentni oblik karakterišu akutni napadi bolesti –relapsi u kojima dolazi do privremenog otežanog kretanja, gubitka vida ili nekog drugog trenutnog invaliditeta, npr. Oduzimanje ruku ili nogu! Akcenat je na reči privremeno, jer se nakon bolničke terapije kortikosteroidima oštećena vitalna funkcija vraća i čovek nastavlja da živi normalno u periodima između 2 relapsa. Cilj je lečenjem , te akutne napade učiniti što ređim i sa što manje oštećenja.
2. SEKUNDARNO-PROGRESIVNI oblik – Za ovaj oblik je karakteristično da nikada ga nemate na početku. U njega prelazite iz relapsno-remitentnog oblika nakon određenog vremena. Oštećenja vitalnih funkcija koja nastaju prilikom relapsa u ovoj fazi ostaju trajna. U tom smislu ovaj oblik je gori od relapsno-remitentnog, al svakako bolji od primarno-progresivnog jer oštećenja nisu ni izbliza tako ozbiljna i ne nastaju tako brzo.
3. PRIMARNO-PROGRESIVNI oblik – se kao i relapsno-remitentni javlja na početku bolesti, srećom, deset puta je ređi. Tu je čovek stalno u nekoj vrsti relapsa, smenjuju se oštećenja vitalnih funkcija i na žalost čovek vrlo brzo postaje biljka, zakovana za invalidska kolica.
Posledice su dakle, u zavisnosti od oblika, trajni ili privremeni invaliditet ( oduzimanje ruku i nogu, gubitak ili oštećenje vida, nemogućnost kontrolisanja bešike, problemi sa potencijom, isprekidan govor usred grčenja mišića vilice i vrata)
- - - - - - - - - -
Lečenje – kao i kod svih retkih , neizlečivih i dovoljno neispitanih bolesti pribegava se zvaničnom medicinskom i alternativnom lečenju. Zvanična medicina proizvela je nekoliko lekova za relapsno-remitentni i sekundarno-progresivni tip bolesti i niti jedan za primarno-progresivni oblik bolesti. Međutim proizvedeni lekovi imaju niz mana. Prvo oni ne leče, već samo usporavaju razvoj bolesti. To svakako nije beznačajno jer čoveku ne može biti isto da li će postati invalid u 45 ili 65 godina. Priznaćete velika je razlika. Drugo ovi lekovi su izuzetno skupi i praktično ih je nemoguće nabaviti bez pomoći države. Država nabavlja lek za SVEGA 10% pacijenata, i treće , neželjena dejstva su značajna pa zbog njih mnogi pacijeti nisu u mogućnosti da primaju lek. Oni koji dođu do leka i koji na njega dobro reaguju imaju u tom leku značajnu pomoć. Znam devojku koja je imala relapse 4 puta godišnje dok je nisu stavili na INTERFRON BETA a od tada su prošle 2 godine i nije imala ni jedan relaps. Teba li bolji dokaz da lek pomaže? Interferon beta je zvaničan lek u našoj zemlji i košta 10 000 evra na godišnjem nivou pa ga je praktično nemoguće nabaviti ako niste na listi RFZO-a za ovaj lek, a kažem svega je 10% obolelih. Pored ovog leka postoje tzv. STUDIJSKI LEKOVI. To su neispitani lekovi u fazi ispitivanja i nikada ne znate kada primate placebo a kada lek jer se lek praktično ispituje na vama. On se dobija džabe ali nikada na duže od dve godine. Mnogi ga uzimaju jer im nije dostupan INTERFERON BETA. Lično sam protivnik ovih lekova kao i moj neurolog , mada mnogi neurolozi imaju drugačije mišljenje. Protiv sam jer su to neispitani lekovi i ko zna koliko štete nanose ukupnom zdravlju pacijenta. Uostalom nisu trajno rešenje. Kažem primaju se dve godine, pa onda opet ako ima potrebe za ispitivanjem ako ne ništa. Mnogi neurolozi ih ipak preporučuju i tvrde da su bolji od INTERFERONA BETA. Ja sam skeptik!
- - - - - - - - - -
Nezvanična medicina –
Postoji teorija po kojoj je lečenje moguće pčelinjim ujedom. Ni jedan lekar je ne preporučuje ali ćete na nizu internet stranica naći svedočanstva ljudi kojima je takvo lečenje navodno pomoglo. Međutim radi se o desetinama ujeda u roku od nekoliko meseci. Navodno pčelinji otrov vrši imunomodulaciju i tako pomaže bolesnicima. Nisam probao i ne mogu da kažem ništa. Ne mogu da zamislim da me ujede jedna pčela a kamoli desetine. Uostalom ima ljudi koji su alergični i samo jedan ujed pčele može da izazove smrtni slučaj. Druga alternativa je naravno čuveno – ULJE OD KANABISA! Treba prvo reći da se ne radi o ulju koje i kod nas možete kupiti u zdravoj htani ili marketima. To ulje ne sadrži veoma bitan sastojak THC i ono iako zdravo svakako nije lek. Postavlja se pitanje da li je ulje sa THC-om lekovito. THC je sastojak koji je omamljujući i zbog kog je upotreba kanabisa i proizvodnja zabranjena. Međutim ljudi širom sveta se sa više ili manje uspeha leče kanabisom od niza onkoloških i neuroloških bolesti. Jedan od promotera lečenja putem ove biljke je Antonije Kovačević , novinar koji se prema sopstvenom svedočanstvu od teške bolesti REUMATIDNOG ARTRITISA izlečio koristeći ulje od kanabisa sa THC-om.
