Muke pisanja romana

[Celt]

Skoro sam dobila ideju kako da povežem naizgled nepovezane stvari i da ih sve ukalupim u jedan roman. S obzirom da ovde dolaze likovi koji se bave pisanjem ili čitanjem romana, zanima me kako vi izlazite na kraj sa mukotrpnim menjanjem stila, konstrukcije rečenice, ili povezanosti ideja. Koliko dugo pišete svoje romane, koliko dnevno napišete i koliko sve to korigujete...
Sad me sve to zanima, jer je pisanje totalno ludilo, bar meni....milion korekcija...i na kraju baciš papir u korpu....hm....

Kakva su vaša iskustva? :?

Neko je (zaboravio sam ko) jednom rekao kako pisanje nije umetnost stvaranja nego umetnost brisanja napisanog. Po njemu, pisanje je posao kao i svaki drugi, covek se lepo probudi u odredjeno vreme, sredi se, klopa i obuce i onda sedne za sto i pise. Sve do rucka, kad opet nesto pojede pa se onda vrati na pisanje. I kad odradi to pisanje uvece procita ono sto je napisao i visak prepravi ili baci u korpu. Mislim da je to vrlo blizu onome sto bi pisanje kao profesija trebalo da podrazumeva. Uostalom, na dramaturgiji i uce ljude kako da prepoznaju visak u svom tekstu i treniraju ih da taj visak bez zaljenja odbace.
Ne znam da li je istina, ali cuo sam negde da je Dostojevski tek sedmu ruku objavljivao, i to ne onom standardnom metodom, napises jednu pa onda gledas u tu prvu i prepisujes u drugu, nego je covek bukvalno bacao rukopise u vatru i pisao ih ispocetka. Tako je u novim verzijama teksta ostavljao samo ono sto je najbolje zapamtio i sto je, samim tim, za njega najvrednije.

Verujem da je to sa Dostojevskim živa istina. Inače, kako si ti završio svoje prvo delo, jel ti je bilo teško, ili lako?

Mreza nije moje prvo delo, ona je samo prva objavljena Ali svejedno, kapiram sta si mislila... Nije bilo lako, meni je to uvek mucan proces. Ne verujem da postoji ijedan pravi pisac koji stvarno voli da pise. Naravno, svako voli onaj osecaj kad pogleda nesto sto je napisao i kad vidi da je to dobro. To je super osecaj. Sve ono sto te dovodi do toga je muka. Pocevsi od same ideje koja te goni na pisanje. Malo je onih koji pisu iz radosti i takvi su dosadni. Tako je, mislim, i u muzici. Recimo, Cure su bili super bend dok su bili u bedaku. Onog trenutka kad se pevac sretno zaljubio i poceo da peva vesele pesmice, postali su dosadni. Sto rece Peca Popovic - 'Ne verujte debelim pevacima'. On je imao tu pricu, za koju mislim da stoji i za pisce, da su osamdesetih i ranije svi frontmeni bendova bili mrsavi, asketske gradje kod kojih vidis da ih je neka muka, bes u sebi naterao da uhvate mikrofon ili gitaru i posvete se muzici. Od devedesetih na ovamo... Mislim pogledaj danasnje bendove u Srbiji. Ako uspes da nabrojis petoricu mrsavih pevaca, to je super. Ja ne umem. Nema ih, svi su debeli i sretni. Kako mozes njima da verujes?

Odlutah od teme... Ako me pitas konkretno za 'Mrezu', pisao sam je oko godinu i po dana. Naravno, ne svakodnevno. U startu sam znao sta zelim da kazem, znao sam kako cu to da kazem i prvo sam napravio okvir cele price, naznacio sam sebi redosled desavanja u celoj prici. To je bio kao neki kalup u kojeg sam ubacivao tekst. Znaci, danas se ne osecam raspolozeno za pisanje i danas ne pisem. Sutradan mi se pise, ali ne osecam da treba da pisem neki deo iz pocetka romana, nego bas osetim da treba da pisem nesto sa kraja, pa onda tako i radim. Bitno je da znas gde sta ide i zbog cega ide bas tamo. I, malo po malo, nakon godinu i po dana, otkucam 'kraj' na poslednjoj stranici, prekucam tekst jos jednom i to je to

Pisanje je usamljenicki proces i ponekad je zamoran. Da je mene neko pitao, verovatno bih sebi odabrao talenat za slikanje ili komponovanje. Mnogo zanimljiviji posao... Ako zelis da pises, primi moje saucesce Zelim ti puno srece u tome. Mada, nije to lose, kad zavrsis taj posao stvarno jeste dobar osecaj.

Amen, brother ! Mislim da ni sam ne bih bolje rekao. Mislio sam da sam ja jedini koji mrzi proces pisanja, a ono...

 

[Celt]

Hvala na iskrenom saučešću povodom početka pisanja romana....hahahaha...
Ali, mislim da pisanje i nije toliko usamljenički poduhvat, koliko je to vreme uzaludno bačeno na loša iskazivanja započetih ideja, ili na uzaludno razvijanje mašte. Pisanje je uživanje u naletima pera, kad se jednostavno razvezuje priča iz pisca, netražena, još neprerađena, ali jedra i puna imaginativnog poleta...to su uspeli trenuci...sve ostalo je dorada i prerada rečenog...Bitan je momenat zamišljenosti nad knjigom...da se vidi gde nas ona može sve odvesti...

Pisaću, čisto da vidim kako bi sve to izgledalo, a da li će se to čitati ili ne, na to već ja ne mogu da utičem...zasad i ne razmišljam o tome...
Nisam još stigla da pročitam tvoj roman Mrežu, ali imam je u vidu...Trenutno iščitavam Tomasa Mana i nastojim da se malo više obrazujem za taj svoj budući poduhvat...Obožavam klasike...a u Manu vidim velikog učitelja opisa...i uživam u čitanju njegovog obimnog dela... 8)


p.s. i na kraju, da li imaš neku ratnu knjigu da mi preporučiš...pošto mi je rat jedna od tema romana, pa da se pripremim...

Znaci, jos uvek nisi bila u sopingu

E.M. Remark, bilo koja od njegovih ratnih. Citao sam ga u srednjoj skoli i opet bih, samo nikako da naletim na nesto njegovo...

Obelisk, Tri ratna druga, Na Zapadu nista novo... , obavezno !!! Samo pazi ! Koliko Remark (Kramer) moze da inspirise, toliko moze i da te zakoci. Govorim iz licnog iskustva. Bas pre nekoliko dana sam zavrsio obelisk po ko zna koji put i sada se osecam kao da kopiram ono procitano, kada pisem

 

[ms]

Imam na polici sva Remarkova dela, i već su mi spomenuta na jednom mestu u mom skoro započetom romanu. Dugo sam premišljala kako da opišem rat, činilo mi se da je svaka izjava o njemu suvišna, da ću se samo lagati, ali što više o toj temi razmišljam posmatram sebe kao pisca koji je rođen samo za to, za opisivanje rata i borbu protiv njega. Ne, ne plašim se pisanja ratnih romana i nijedan pisac ove zemlje se toga ne treba plašiti, jer to je minimalno što bih mogla preduzeti, skoro mizerni i bedni pokušaj menjanja toka stvari, u odnosu na surovost protivnika....

 

[Spektar16268]

Javno se izvinjavam mladoj knizevnici "ms".
Radi se o mojoj gresci.
Zelim vam puno uspeha.

 

[divlja-u-srcu]

Jel' ima zivih zainteresovanih da caskaju dalje na ovu temu?

 

[Groucho_Marx]

Jel' ima zivih zainteresovanih da caskaju dalje na ovu temu?

Nego Divlja, jel pišeš ti još one pesme?

 

[divlja-u-srcu]

Pisem , pisem svakakve nebuloze, al' nije to vise ona "paganska poezija!
Sto pitas?

 

[Groucho_Marx]

Pa pitam da bismo pričali Šta pišeš sad? I kako pišeš?

Shame about pagan poetry, though... 8) :?
nešto mi se priča na amerikanskom a nemam s kim ops:

 

[divlja u srcu]

Pisem svoj prvi roman! ops:
A paralelno pisem dnevnik o tome kako moj roman nastaje, tj. filozofiram o stvaralackom procesu, ali licno mom.
Vidis kako ja umem super da se zabavljam sama sa sobom.
Danas sam se zezala sa nadrealistickom i simbolistickom poetikom, i skapiram da ono sto ja trabunjam u tom dnevniku vec je neko skapirao pre mene! E tako!
Zayebo me Valeri... :?
Osim sto je taj moj dnevnik introspektivne prirode i nosi moju intimu.
Jedini mi je problem sto ne mogu samo tome da se posvetim, pa makar ne ispalo nista od svega toga.
Bar ce da me citaju ovi sto me voluckaju!

 

[Kairos]

Iz prikrajka cituckam opise vasih nedoumica i traganja za pravom formom i sadrzajem.
Zaista je steta da ne postoji ni virtuealna
" radionica ", bar za prozu. Ko zna koliko bi
tada novela i romana bilo dovrseno.

Tacno, treba ovladati i vestinom introspekcije,
ali bojim se da je to nekada stranputica i da
se tada potiskuje spontanost, pa bi vredelo
prokljuviti ( N.B. D-u-s ) svoje motive i asocijacije
tek naknadno, post festum, ne uz vino....

Priznajem da sam pisao najbolje u periodima " patnje"
ili nespokojstva, pa kao ilustraciju, nadjoh malopre
zaboravljene stihove ( stihoklepac, ne poricem ),
koji podsecaju :


Kad' se tesim pletem pripovesti,
O Zar-ptici i toku vremena,
Pitam proslost o necijoj strasti,
Dvobojima zbog belog satena.

Citam dnevnik davnih putovanja,
Osluskujem leut i flaute,
Zelim dasak tudjih sanjarenja,
Dok zamisljam barsun i sapate.

[ BB Dec 97 ]


Ako nekoga zanimaju tekstovi ( Workshop ),
na engleskom, sa naslovima - plot, characters
editing, format, setting goals etc,
e-adresa je last_robinson@yahoo.com

 

[mackica ns]

Ja ne pišem ništa, ali i kad nešto naškrabam, k'o što Divlja reče - vidim da je neko to već napisao pre mene :? Ali, onda sam happy što mislim da sam i sama skontala nešto pametno, bez da sam pre to pročitala
Ma, šta ću ja ovde uopšte
Pozdravljam vas pisce, divlju i Groucha i ostale
Ja ću da

 

[BlindMouse]

Skoro sam dobila ideju kako da povežem naizgled nepovezane stvari i da ih sve ukalupim u jedan roman. S obzirom da ovde dolaze likovi koji se bave pisanjem ili čitanjem romana, zanima me kako vi izlazite na kraj sa mukotrpnim menjanjem stila, konstrukcije rečenice, ili povezanosti ideja. Koliko dugo pišete svoje romane, koliko dnevno napišete i koliko sve to korigujete...
Sad me sve to zanima, jer je pisanje totalno ludilo, bar meni....milion korekcija...i na kraju baciš papir u korpu....hm....

Kakva su vaša iskustva? :?

vidim da uzvisheni proces knjizhevnog stvaranja dozhivljavash kao vrlo teshku fizichku i psihichku patnju, a to ne bi trebalo da bude tako, jer te takav dramatichan pristup kucanju uskoro mozhe odvesti u zagrljaj demencije ili suicida. nejasno mi je zashto toliko grchevito inisistirash na tom romanu. polako, daj sebi josh malo vremena, daj sebi josh nekoliko godina fore. poradi na svom stilu, iskristalishi ga i nemoj milion puta da ga menjash. svaki ozbiljan pisac odlikovao se jasno prepoznatljivim rechenichnim izrazom koji mozhesh da provalish i iz aviona. to je prava stvar, prvi kamen temeljac u palati besmrtnosti. zatim, prochitaj ponovo Selina, Knuta Hamsuna, papu Hemingveja, Kinaskog, Fantea, Siorana, Shervuda Andersona, Dilena Tomasa - to je, po meni, krem, neshto najbolje shto je novija svetska knjizhevnost iznedrila. i tako, klaj-klaj, dopusti da se chitava stvar oko romana josh malo krchka u tvojoj utrobi ili gde vecj. posle, kada dodje vreme za to, sve cje spontano da iskochi na svetlost dana i ti cjesh ga imati u rukama.

okej, jeste zeznut put od praznog word dokumenta do chitljivog romana i za njegovu realizaciju potrebno je, verujem, imati neshto vishe od dobre volje i instaliranog officea. roman chesto ume da bude nemogucja misija, narochito ako nemash urodjen talenat da zhvacjesh na sto strana, nego se trudish iz petnih zhila da po svaku cenu budesh romansijer. naravno da u tom sluchaju svaka pojedina rechenica predstavlja zaseban hod po vatri, a svaki pasus agoniju.

shto se ne bi okushala u nekim kracjim formama?
u srbiji danas ima vecj i previshe pisaca romana, tako da mislim da nam ne treba josh novih.

 

[divlja u srcu]

@ machkica

Nemoj mene u pisce, molicu lepo .
Rano je. :wink:


Nego obicno se kaze da postoje dva tipa umetnika, onaj koji toboze stvara bez svoje volje i onaj drugi koji toboze upravlja stvaralackim procesom. Hoce neko da caska na tu temu?

 

[Groucho_Marx]

Ej, to sam i ja hteo da kažem, samo nisam da neko ne pomisli da se femkam... Pisci su mnoooogo pametni za mene, oni nose leptir mašne, mnogo pametno govore u društvu i znaju sve one vujaklijske reči.

Ne verujem da neko može da u potpunosti upravlja stvaralačkim procesom. Ljudi misle da upravljaju a zapravo im se pisanja prosto dešavaju.

Divlja, šta se dešava u tvom romanu, o čemu pišeš?

 

[divlja-u-srcu]

Radi se o jednoj hiljadugodisnjoj ljubavi!
A o cemu bih ja!
Upoznali su se pre hiljadu godina, zavrsili nesrecno, a onda se traze kroz hiljadu godina, da bi opet zavrsili nesrecno.
Ima mnogo likova, prakticno se "roman" sastoji od kratkih prica i portreta. Igram se i sa fantastikom, snovima, nesvesnim i tako...
Postoji i paralelna prica o devojci divljeg srca koja onako bajkovita.
Medjutim, kad dobijem napad ideja, moram da iskuliram, jer odoh ja ko zna gde...
Ma meni je lepo, ja se igram!

 

[BlindMouse]

@ machkica

Nemoj mene u pisce, molicu lepo .
Rano je. :wink:


Nego obicno se kaze da postoje dva tipa umetnika, onaj koji toboze stvara bez svoje volje i onaj drugi koji toboze upravlja stvaralackim procesom. Hoce neko da caska na tu temu?

evo hocu ja. ali tek nakon shto mi objasnish shta tachno znachi to: stvaranje bez svoje volje. da li pod tim podrazumevash stvaranje u magnovenju?
mozhesh li da mi navedesh nekog autora koji je stvarao umetnichka dela bez upliva volje, tog osnovnog pokretacha svake smislene ljudske delatnosti.

 

[BlindMouse]

Ej, to sam i ja hteo da kažem, samo nisam da neko ne pomisli da se femkam... Pisci su mnoooogo pametni za mene, oni nose leptir mašne, mnogo pametno govore u društvu i znaju sve one vujaklijske reči.

mislim da ozbiljno greshish u pogledu kategorizacije pisaca: nema to puno veze sa leptir-mashnama i slichnim sraanjima, a ni sa nepoznatim rechima iz vujaklije. okej, pisci su vecjinom gomila naduvenih cjurana i odvratna ljudska bicja, ogrezla u najnizhim nivoima groznichave sujete. ipak, kapiram da je "biti pisac" prilichno ozbiljna igra rechi i svako ko iole pretenduje da na svoje "chedo" okachi adekvatno ozbiljnu spisateljsku nameru trebalo bi, mislim, prethodno da svoju guzicu uvali duboko u fotelju i propusti nekoliko novogodishnjih zhurki ne bi li erudiciju i baratanje lokalnim vokabularom doveo u neko prihvatljivo stanje. sve ostalo je puko vikend-pisanje. i vecjina onoga shto danas vidimo ovde je upravo to: vikend-pisanje, tipkanje shto traje od petka do nedelje u trenucima panichne kvaziinspiracije izmedju dva luda provoda u diskoteci. jeebesh takve sheme. i jeebesh takve "pisce". upravo iz tog razloga se srpska knjizhevnosti i nalazi danas toliko duboko u goovnima: zato shto niko nije spreman da zhrtvuje poneki koitus zarad napretka u pisanju.

Ne verujem da neko može da u potpunosti upravlja stvaralačkim procesom. Ljudi misle da upravljaju a zapravo im se pisanja prosto dešavaju.

divno. tako je govorio jedan svakodnevni srpski pisac. ovu tvoju besmrtnu misao istetoviracju na dupetu.

 

[Groucho_Marx]

Pa, jedno je sigurno - imaćeš ružno dupe.

 

[etotako]

jao što ste me slatko nasmejali
sjajni ste

 

[Cekam kuma]

Groucho_Marx ::

Ne verujem da neko može da u potpunosti upravlja stvaralačkim procesom. Ljudi misle da upravljaju a zapravo im se pisanja prosto dešavaju.

Ma mozes da upravljas, ali je pitanje gde ces da zavrsis.
Nije svaki stvaralacki proces plodotvoran, nesto mora i da se baci...pa iz pocetka :wink:
Inspiracija ne resava sve sama