Mrznja

Mozda je dosla jesen. Novembarska magla. Tempo se promenio. Cak su se i imena promenila.
Tako nagla promena nikada ne znaci nesto dobro. Samo se nadam da je promena privremena.
I slucajna.
:heart:
 
"Kada ti se želje pretvore u grudvicu peska,shvatićeš koliko je teško zadržati je u stisnutom dlanu.
I shvatićeš,napokon,kako je malo potrebno za Sreću...a čak i to malo ne možeš da dosegneš.
I shvatićeš da nemaš drugog puta,osim da nastaviš dalje.."
 
U ovim cudnim vremenima razmisljam o prijatelju.
Govorili su da je veliki covek
Sve je vreme bio u borbi izmedju tame i svetla.
Da, i ja sam, prijatelju moj, sreo djavola pokusavajuci da uradim stvari koje ne zelim
I sada sam uhvatio sebe da govorim:
Bog je nigde! Bog je nigde!

U ovim cudnim vremenima gledam u svoje srce
i vidim tamu, ne svetlo.
I tugu zbog zelje da volim.
Pogledam u nebo i zaplacem:
Bog je nigde! Bog je nigde!

A to je pakao,
biti u procepu izmedju tame i svetla.
Tata, cekaj, Bog je sada ovde!
Bog je sada ovde!!

U ovim cudnim vremenima i ja imam snove
cudesne stvari.
Hodam po liniji kao da umirem sam
pokusavam da nadjem put do kuce
tamo gde bog pretvara tamu u svetlo
Da, zaplakao sam: Bog je sada ovde!
Bog je sada ovde gde je bio pakao
u procepu izmedju tame i svetla
izmedju tame i svetla.

U ovim cudnim vremenima gledam u svoje srce
koliko je tuge i zelje u ljubavi.
Gledam u nebo i placem:
Bog je sada ovde! Bog je sada ovde!
Moj prijatelju, ja zelim da volim
zelja je u ljubavi.
Volim te.

 
Poslednja izmena:
''Kako ćeš znati da mrziš?

To je onaj trenutak kada ne osećaš ljubav, a nije ti praznina.. i teško ti je, neki grč i sve te boli.
Ja bih tada najviše volela da si se samo prejeo i da će do sutra sve već proći.
Onda se opet možemo igrati i sanjati isti san.
Tako nikada zaista nećemo naučiti da se mrštimo''

...deo pokidanih misli.
 
Kada bi svako povremeno citao svoje reci, znao bi kako da koriguje pravac, kada u zivotu da stane a kada da ubrza.
Jer, nema nikoga ko nas poznaje bolje od nas. Nas iz proslosti.
U tudjim recima mozemo pronaci mudrost, ali se samo u nasim recima nalazi mudrost koju cemo ispravno razumeti.
U tome je vrednost bloga. Tu su deponovane nase stare misli i ideje.
Ideje koje smo odbacili, i neke koje smo zaboravili.
Blog je susret sa samim sobom. Susret sa prijateljem iz proslosti.
Na njega se mozemo ljutiti, ali ga nikad ne smemo ni odbaciti ni povrediti.

Mnogi ljudi misle slicno, ali slicno nikada ne moze biti isto.
Kada na necijem blogu, blogu nekoga koga stvarno ne poznajemo, pronadjemo svoje reci, osetimo uzbudjenje tuarega koji pronalazi vodu.
Naci deo sebe u drugome, svoje misli u necijem umu, je dokaz bozanske iskre, stvaranja od jedne reci.
Naci drugog sebe, nedostajucu polovinu, daje nadu da cemo nekada pronaci i sebe i svoje mesto.
Sveto mesto.
Sa slicnim emocijama citam ocemunekoneznazboriti. Hvala ti.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top