"Osećaji mržnje, koji se često pojavljuju već i u detinjstvu, dostižu ponekad izvanredno visoke stepene koji se mogu da utvrde u provalama gneva ili onda kad se pojavljuju u blažem obliku kao naknadne pojave. Time je veoma oštro obeležem stav jednog čoveka, i za njegovo ocenjivanje veoma je mnogo dobijeno ako se zna do kog je stepena on sposoban za takva osećanja. Ona mu daju individualnu karakterističnu boju.
Osećanja mržnje možemo da osuđujemo sa različitih gledišta. Mržnja se može odnositi na zadatke koje čovek ima da reši, na pojedina lica, na pojedini narod ili na pojedinu klasu, na drugi pol ili na pojedinu rasu. Ne treba zaboraviti ni to da se osećanja mržnje katkad veoma dobro maskiraju, tako da ona mogu, na primer, da uzmu finiji oblik kritičkog ponašanja. Ona mogu i da potpuno izbiju na vidik u tome što neko odbacuje svaki pokušaj da se nekome pridruži. Ponekad vidimo kao pod bleskom munje, za kakva je osećanja mržnje neko sposoban. Takav je, na primer, slučaj jednog pacijenta koji je pripovedao sa kakvom je radošću, kad je oslobođen ratne službe, čitao vesti o golemim gubicima i svirepim sakaćenjima.
Mnoge strane tih pojava mogu da se nađu u sferi zločinstva. Ali kad se nalaze u slabijoj meri, mogu te stvari da igraju veliku ulogu u društvu i da se pri tom pojavljuju u oblicima koji ne moraju da vređaju i da odbijaju. To naročito važi i za onaj oblik koji odaje jedan od najvećih stepena mržnje, a to je neprijateljstvo prema ljudima. Štaviše, ima filozofskih pravaca koji prosto toliko besne neprijateljstvom protiv ljudi i mržnjom da se mogu neporedo mogu staviti sa mnogo grubljim i otvoreno neprijateljskim aktima surovosti i svireposti. U biografijama znamenitih ljudi, ponekad je na nekom mestu skinut veo, i kad Grilpracer kaže da se u pesništvu iživljuje svirepost čovekova, u jednom umetniku, koji pak mora da bude blizak čovečestvu, ako hoće da bude sposoban za umetničko stvaranje. Umesto toga, postoje svirepost i osećanje mržnje."
Razgranjavanja osećanja mržnje neobično su mnogobrojna. Lako se može dokazati da se naročito određeni pozivi ne mogu da postignu bez izvesnog neprijateljstva, a to nema jednako značenje sa tvrđenjem da se oni ne bi mogli da vrše bez izvesnog neprijateljstva.
Pojavni oblik pod kojim su osećanja neprijateljstva izvanredno dobro skrivena, jeste nemarnost. Činilac je odbacio sve obzire koje mu nameće osećanje zajednice. U pravnoj nauci se vodi rasprava o tom pravcu. Nemarna radnja se ne sme ocenjivati kao zločistvo. U oba slučaja reč je o čoveku koji pokazuje odsustvo osećanja zajednice. Kad posmatramo decu kako se igraju, možemo opaziti da neka manje paze na drugu i možda je opravdan zaključak da ona nisu najbolji čovekovi prijatelji. Doduše, treba sačekati da i sa druge strane ne dobijemo potvrdu za svoje pretpostavke. Ali ako se svaki put utvrdi da se kad god jedno od dece uzme učešće u igri, desi nesreća, onda se mora kazati da takvo biće nema osećanje spremnog za druge o da nije naviklo da pazi na dobro i zlo bližnjih.
Radnje u privrednom životu ne pokazuju često ni trag obzira prema bližnjima. Za mnoge postupke nisu predviđene nikakve kazne čak i kad im je uzrok svesna zla nemera.
Nemarnost je u porodici, školi i u životu veoma raširena. Neprestano se u prve redove gura tip koji nikakvih obzira nema. Takav postupak, ne ostaje nekažnjen i bezobzirna čoveka sustižu posledice kojima se on ne raduje. Ponekad to traje dugo - božji mlinovi melju polagano. Iako nemarne radnje ponekad nalaze svoje prividno opravdanje, u njima se opet, kad se izbliza osmotre, mora naći čitavo obilje neprijateljstva prema drugima. To se dešava, naprimer, kad šofer koji je vozio brzo i tom prilikom nekog pregazio, sebe brani time što je bio vezan nekom pogodbom. U takvom ponašanju možemo da vidimo samo to kako ima ljudi koji svoje lične sitne zahteve toliko stavljaju iznad dobra i zla drugih da prevđaju opasnosti. U razlici između svojih sopstvenih zahteva i dobra celine može da se razgovetno upozna stepen njhovog neprijateljstva"
-----
* Šta je, po vašem mišljenju, mržnja i koje pojavne oblike mržnje prepoznajete??
* Kako razumete mržnju kao pojavu u Adlerovom najvišem stepenovanju mržnje kao Neprijateljstvu prema ljudima??
* Šta bi u filozofiji, književnosti ili drugim oblastima ispoljavanja ljudskog duha označili kao mesta gde ste prepoznali mržnju??
* Da li ste razmišljali o nemarnosti kao pokazatelju mržnje??
.....i ima logike.....mozda pocinje kao nezainteresovanost....ali sigurno zavrsava ili mrznjom ili totalnom indiferentnoscu.sto mu dodje opet na isto.mozda
