gost 358859
Poznat
- Poruka
- 7.403
Mrzela sam muskarce strasno i glasno... nisam mogla da shvatim, nikako, da od necega sto nosi dva testisa i jedan penis, moze doci ista dobro.
Svi su mi bili isti, odvratni i nakaradni. Svi su imali dosta inferiornu psihicku podlogu, fiziologiju i sisteme razmisljanja.
Svi su bili ili frustrirani nehebicari ili svastohebi.
Sve u svemu gadne spodobe...
Kazem mrzela..
Sta se u medjuvremenu dogodilo?
U medjuvremenu sam upoznala neke muskarce. Muskarce koji su bili moji.
Tada sam shvatila da oni nisu pokretni testisi zeljni oplodnje... da im priroda mozda jeste tako uredila, ali da oni predstavljaju i nesto vise.
Tada sam shvatila da oni nisu sematski prikazane karikature vec ljudi, sa prosloscu, sa stavovima i misljenjima... nekad cak boljima i od mojih ( a koliko me znate drage zene moje, shvatile ste do sad da niko nema ni bolji ni vispreniji, ni ostriji um od mog).
Shvatila sam da svodjenje drugog pola moje vrste na hormonski disbalans predstavlja cistu automrznju i nipodostavanje samoga sebe. Shvatila sam gomilu stvari...
Shvatila sam i da muskarca mozes upoznati tek kad je tvoj, istinski tvoj... shvatila sam da nisu svi muskarci moj otac, ni moj deda, ni moj cukundeda... isla bih tako do askurdjela...
Shvatila sam jednu bitnu stvar... da je vrlo moguce da je jedan od njih moja druga polovina ili cetvrtina ili jednostavno.. da je jedan od njih ja. Cak mi se i dogodilo, slusao me je i dok cutim i dok pricam i razumeo je... razumeo je da u tom trenutku zelim casu vode i sta me je zabolelo kod sasvim normalne recenice upucene meni od strane jednog autoriteta... shvatao je, da je mene bolela konstrukcija recenice i sav onaj tihi prezir koji takva konstrukcija moze nositi sa sobom. Shvatio je nesto sto niko drugi nije shvatio kada sam mu pricala.
I od tog trenutka, kada sam upoznala te moje muskarce, ja nikada vise nisam bila sposobna da ih mrzim.
Elem sta je tema.
Tema je da napisemo zasto volimo muskarce generalno, osim sexa, naravno...
Zasto su muskarci vazni i zasto su divni...
Da okajemo svoje grehe za poneku sovinisticku recenicu ili kakav preki sud.
Zasto smo volele svog muskarca. Zasto cemo voleti buduceg.
Zasto su nam tako vazni...
Vrlo je bitno da ovo napisemo, da ne zaboravimo ko smo i sta smo. Da ne zaboravimo da smo mozda druga polovina jabuke ili da smo nekada bili ili da cemo mozda biti. Nebitno je sad. Sadasnjica je za sitne duse i slabe duhove... zivot je vise od sadasnjice i vrlo cesto manje od trenutka....
Svi su mi bili isti, odvratni i nakaradni. Svi su imali dosta inferiornu psihicku podlogu, fiziologiju i sisteme razmisljanja.
Svi su bili ili frustrirani nehebicari ili svastohebi.
Sve u svemu gadne spodobe...
Kazem mrzela..
Sta se u medjuvremenu dogodilo?
U medjuvremenu sam upoznala neke muskarce. Muskarce koji su bili moji.
Tada sam shvatila da oni nisu pokretni testisi zeljni oplodnje... da im priroda mozda jeste tako uredila, ali da oni predstavljaju i nesto vise.
Tada sam shvatila da oni nisu sematski prikazane karikature vec ljudi, sa prosloscu, sa stavovima i misljenjima... nekad cak boljima i od mojih ( a koliko me znate drage zene moje, shvatile ste do sad da niko nema ni bolji ni vispreniji, ni ostriji um od mog).
Shvatila sam da svodjenje drugog pola moje vrste na hormonski disbalans predstavlja cistu automrznju i nipodostavanje samoga sebe. Shvatila sam gomilu stvari...
Shvatila sam i da muskarca mozes upoznati tek kad je tvoj, istinski tvoj... shvatila sam da nisu svi muskarci moj otac, ni moj deda, ni moj cukundeda... isla bih tako do askurdjela...
Shvatila sam jednu bitnu stvar... da je vrlo moguce da je jedan od njih moja druga polovina ili cetvrtina ili jednostavno.. da je jedan od njih ja. Cak mi se i dogodilo, slusao me je i dok cutim i dok pricam i razumeo je... razumeo je da u tom trenutku zelim casu vode i sta me je zabolelo kod sasvim normalne recenice upucene meni od strane jednog autoriteta... shvatao je, da je mene bolela konstrukcija recenice i sav onaj tihi prezir koji takva konstrukcija moze nositi sa sobom. Shvatio je nesto sto niko drugi nije shvatio kada sam mu pricala.
I od tog trenutka, kada sam upoznala te moje muskarce, ja nikada vise nisam bila sposobna da ih mrzim.
Elem sta je tema.
Tema je da napisemo zasto volimo muskarce generalno, osim sexa, naravno...
Zasto su muskarci vazni i zasto su divni...
Da okajemo svoje grehe za poneku sovinisticku recenicu ili kakav preki sud.
Zasto smo volele svog muskarca. Zasto cemo voleti buduceg.
Zasto su nam tako vazni...
Vrlo je bitno da ovo napisemo, da ne zaboravimo ko smo i sta smo. Da ne zaboravimo da smo mozda druga polovina jabuke ili da smo nekada bili ili da cemo mozda biti. Nebitno je sad. Sadasnjica je za sitne duse i slabe duhove... zivot je vise od sadasnjice i vrlo cesto manje od trenutka....
Poslednja izmena:
) 
