Ni on više nije isti. Opet ga, po ko zna koji put obuzima nemir, opet je nesiguran.. Ujutru kad ustane nema više običaj da pogleda kroz prozor i da pozravi nov dan. Umesto toga, sedi, zamišljen i posmatra iskljucivo jedan jedini tmurni oblačić na vedrom nebu. Uvek je neraspoložen, i ne piča ni sa kim ujutru. U podne uključi tv, gleda "Doctor Hausa" razležavajući se po krevetu. Uveče, ako je neke bolje volje, izadje sa društvom da se vidi. Obavezno slušalice mora da ima i sluša neke pesme kako bi mu "ulepšale" dan.
Ima običaj da se seća. Da razmilja, da putuje duboko u prošlost i da se seća i lepih i loših stvari. Da se seća društva. Da se seća svih nestašluka koje je radio.. Seća se jednog srca, nemirnog, koje je skakalo željno kad bi god video svoju srodnu dušu. Jedan jedini dodir koji bi mu značio sve. Koji ga je grejao kao sunce I one oči koje kad bi god pogledao otvorile bi mu sve tajne.
Kad bi mu god neko pruzio ruku, odbio bi. Zašto..?! ne znam još uvek.. Ali mislim da se plaši. Da! Jako se plaši. Plaši se koračanja u život. Mislila sam da je hrabar i da može to, ali izgleda sam dosta pogrešila. Ima dosta poznanika, dosta ljudi oko njega, a on nekako svakome nadje manu.. Pa zar je to moguće, mili Bože..?! Kako svakome da nadje manu..?! Znam da je svestan toga da ne postoji savršena osoba..
Bio je ubedjen da je naišao jednom na savršenu osobu.. U stvari, ne baš, ali ono još malo pa savršenu. I dalje veruje u nju, ali izgleda ta osoba ne veruje u njega. To ga dosta boli. Uprkos svemu, i dalje želi da samo tu osobu ima u životu, ali svestan je da je sve prolazno. Ili možda jos uvek nije.
Da li se rešenje nalazi u alkoholu..? Ja mislim da ne.. On i dalje tera nešto suprotno, i smatra da je tu rešenje.. Kako može rešenje da se nalazi u boci alkohola..?! Ne radi to više, ne svidjas se drugima zbog toga.. Ružno je da uvek budeš pijan. Ne! on neće i dalje da sluša.. Zašto je toliko tvrdoglav..?! kako ne posluša nekad.. Gde su mu ostali prijatelji. Ako mene, zašto bar njih ne posluša..?
Mnogo je ljubomoran.. Ljubomoran je pre svega na ljude koji imaju prijatelja. Zatim, ljubomoran je na ljude koji su našli svoju srodnu dušu.. Pričam mu da time ništa ne dobija, tj zna i on sam,ali nekako ne može to da kontroliše.
Rekao mi je jednom, da mu je otišao jedan prijatelj, jako dobar, mislim da je u stanju za njega sve mogao da uradi. To ga dosta boli. Predložila sam mu da proba da nadje druga prijateljstva, tj da proba bar koliko - toliko sa drugima da se sprijatelji. Jeste to uradio, ali i dalje ne može .. Ne razumem ga.. Trudim se, verujte mi i to mnogo da pokusam da ga razumem, ali mi je dosta teško.
Ima neke lude ideje. Ima neku maštu čudnu. Ne znam dal je ostvariva, ali on uporno tvrdi da to želi da ostvari. Mislim da pored mene još jedna osoba zna za te njegove mašte. Da, reko mi je da je par puta pričao svojim drugovima za te snove, a oni izgleda ga nisu ni slušali..Nije se naljutio. On samo pamti.
Znam, pričao mi je jednom da je jednoj osobi srce slomio, a sad smatra da se to njemu sve vraća. Voleo je tu osobu. Ma još je voli, sigurna sam. Niste svesni koliko samo o njoj prica. U stanju je da prica dano-noćno o njoj.. a i sigurno puno razmislja o njoj.. Verujem, po pricanju njegovom.. Mislim da bi hteo da se ta osoba vrati zauvek njemu, bar sam ja tako zaključila. Spomenuo mi je da ta osoba, osim toga što mu je lepa, nego ona ima prelepe oči.I da kad god gleda njegove oči, uvek se nekako izgubi u njima.. To mi je u početku bilo čudno, nisam ga razumela, ali mislim da mi je sada sve jasnije. Voli i njen osmeh. Reko mi je to u poverenju, uopšte ne znam zašto sam ovo podelila sa vama. Jedno par puta sam htela da odem kod te osobe i da joj u lice kažem šta sve on o njoj misli, ali nisam imala hrabrosti, a i mislim da bi se on naljutio mnogo. Nadam se da ću jednom sakupiti hrabrost i sve reći.
Planira da ode. Molim ga da ne ode, jer osim toga što će njegovim drugovima da nedostaje, nedostajaće i meni mnogo. Neće više ni da bude isti. On je reko kako je to najbolje. Kažem mu, da će taj njegov prijatelj da se vrati i da će opet biti neko uz njega, i da mu ta osoba možda nekad i oprosti i da sve bude lepo. Ne, on je pesimista.. Razočarao se. Želi svakog da zaboravi i da krene novim putem. "Grešiš! Poslušaj me samo jednom!" rekla sam mu, on mi je drsko uzvratio " Poslušao sam jednom tebe i izgubio sve, ostavi me! " ..
Moja standardna rečenica je " Šta sam ti ja uradila..? Za šta sam ti ja kriva..?" On se naljuti samo i kaže "Dobro! Ajde pusti me.." I rekao mi je više puta kako mislim samo na sebe. A ja što više hoću da skrenem pažnju na njega, tj da on malo o sebi priča on neće. Kako bi ga oraspoložila uglavnom počnem da mu prodajem priču kako je on mnogo lep, zgodan, vrlo popularan, druželjubiv.. Nekad to prodje kao priča, a nekad ne mogu to. Onda, imam običaj da mu spomenem tu osobu i on čim čuje njeno ime odmah se oraspoloži. Drago mi je zbog toga.
I dalje ne znam šta mene vezuje za njega toliko, i zašto mi je još uvek stalo do njega kad me ni ne poštuje, niti sluša, voli nekog drugog, ne poštuje roditelje, distancira se od prijatelja, samo znam da sam JA mrtvi deo njega.
Ima običaj da se seća. Da razmilja, da putuje duboko u prošlost i da se seća i lepih i loših stvari. Da se seća društva. Da se seća svih nestašluka koje je radio.. Seća se jednog srca, nemirnog, koje je skakalo željno kad bi god video svoju srodnu dušu. Jedan jedini dodir koji bi mu značio sve. Koji ga je grejao kao sunce I one oči koje kad bi god pogledao otvorile bi mu sve tajne.
Kad bi mu god neko pruzio ruku, odbio bi. Zašto..?! ne znam još uvek.. Ali mislim da se plaši. Da! Jako se plaši. Plaši se koračanja u život. Mislila sam da je hrabar i da može to, ali izgleda sam dosta pogrešila. Ima dosta poznanika, dosta ljudi oko njega, a on nekako svakome nadje manu.. Pa zar je to moguće, mili Bože..?! Kako svakome da nadje manu..?! Znam da je svestan toga da ne postoji savršena osoba..
Bio je ubedjen da je naišao jednom na savršenu osobu.. U stvari, ne baš, ali ono još malo pa savršenu. I dalje veruje u nju, ali izgleda ta osoba ne veruje u njega. To ga dosta boli. Uprkos svemu, i dalje želi da samo tu osobu ima u životu, ali svestan je da je sve prolazno. Ili možda jos uvek nije.
Da li se rešenje nalazi u alkoholu..? Ja mislim da ne.. On i dalje tera nešto suprotno, i smatra da je tu rešenje.. Kako može rešenje da se nalazi u boci alkohola..?! Ne radi to više, ne svidjas se drugima zbog toga.. Ružno je da uvek budeš pijan. Ne! on neće i dalje da sluša.. Zašto je toliko tvrdoglav..?! kako ne posluša nekad.. Gde su mu ostali prijatelji. Ako mene, zašto bar njih ne posluša..?
Mnogo je ljubomoran.. Ljubomoran je pre svega na ljude koji imaju prijatelja. Zatim, ljubomoran je na ljude koji su našli svoju srodnu dušu.. Pričam mu da time ništa ne dobija, tj zna i on sam,ali nekako ne može to da kontroliše.
Rekao mi je jednom, da mu je otišao jedan prijatelj, jako dobar, mislim da je u stanju za njega sve mogao da uradi. To ga dosta boli. Predložila sam mu da proba da nadje druga prijateljstva, tj da proba bar koliko - toliko sa drugima da se sprijatelji. Jeste to uradio, ali i dalje ne može .. Ne razumem ga.. Trudim se, verujte mi i to mnogo da pokusam da ga razumem, ali mi je dosta teško.
Ima neke lude ideje. Ima neku maštu čudnu. Ne znam dal je ostvariva, ali on uporno tvrdi da to želi da ostvari. Mislim da pored mene još jedna osoba zna za te njegove mašte. Da, reko mi je da je par puta pričao svojim drugovima za te snove, a oni izgleda ga nisu ni slušali..Nije se naljutio. On samo pamti.
Znam, pričao mi je jednom da je jednoj osobi srce slomio, a sad smatra da se to njemu sve vraća. Voleo je tu osobu. Ma još je voli, sigurna sam. Niste svesni koliko samo o njoj prica. U stanju je da prica dano-noćno o njoj.. a i sigurno puno razmislja o njoj.. Verujem, po pricanju njegovom.. Mislim da bi hteo da se ta osoba vrati zauvek njemu, bar sam ja tako zaključila. Spomenuo mi je da ta osoba, osim toga što mu je lepa, nego ona ima prelepe oči.I da kad god gleda njegove oči, uvek se nekako izgubi u njima.. To mi je u početku bilo čudno, nisam ga razumela, ali mislim da mi je sada sve jasnije. Voli i njen osmeh. Reko mi je to u poverenju, uopšte ne znam zašto sam ovo podelila sa vama. Jedno par puta sam htela da odem kod te osobe i da joj u lice kažem šta sve on o njoj misli, ali nisam imala hrabrosti, a i mislim da bi se on naljutio mnogo. Nadam se da ću jednom sakupiti hrabrost i sve reći.
Planira da ode. Molim ga da ne ode, jer osim toga što će njegovim drugovima da nedostaje, nedostajaće i meni mnogo. Neće više ni da bude isti. On je reko kako je to najbolje. Kažem mu, da će taj njegov prijatelj da se vrati i da će opet biti neko uz njega, i da mu ta osoba možda nekad i oprosti i da sve bude lepo. Ne, on je pesimista.. Razočarao se. Želi svakog da zaboravi i da krene novim putem. "Grešiš! Poslušaj me samo jednom!" rekla sam mu, on mi je drsko uzvratio " Poslušao sam jednom tebe i izgubio sve, ostavi me! " ..
Moja standardna rečenica je " Šta sam ti ja uradila..? Za šta sam ti ja kriva..?" On se naljuti samo i kaže "Dobro! Ajde pusti me.." I rekao mi je više puta kako mislim samo na sebe. A ja što više hoću da skrenem pažnju na njega, tj da on malo o sebi priča on neće. Kako bi ga oraspoložila uglavnom počnem da mu prodajem priču kako je on mnogo lep, zgodan, vrlo popularan, druželjubiv.. Nekad to prodje kao priča, a nekad ne mogu to. Onda, imam običaj da mu spomenem tu osobu i on čim čuje njeno ime odmah se oraspoloži. Drago mi je zbog toga.
I dalje ne znam šta mene vezuje za njega toliko, i zašto mi je još uvek stalo do njega kad me ni ne poštuje, niti sluša, voli nekog drugog, ne poštuje roditelje, distancira se od prijatelja, samo znam da sam JA mrtvi deo njega.
