‚‚Opasnost leži u tome što je kod svakog čoveka porasla mogućnost snage duha, uveliko je porasla moć delovanja na svet koji nas okružuje I na ljude. Ako je pre 2000 hiljade godina srednja vrednost sile delovanja bila 10 jedinica, u doba Renesanse 23 jedinice, krajem 19 veka 33 jedinice, to je sada dostiglo 88 jedinica I nastavlja se povećavati. Zato bilo koje negativno delovanje izaziva teške posledice.
Među parametrima taktičkih struktura veoma veliki značaj ima nivo agresije, svesne I podsvesne.
Svesnu agresiju mi trenutno osećamo I reagujemo na nju, a opasnost od podsvesne agresije se sastoji u odsustvu mogućnosti njene kontrole na fizičkom nivou. Ali biopolje na nju reaguje trenutnim agresivnim odgovorom I pri povećanoj mogućnosti delovanja, mi sad sudelujemo u nevidljivim borbama, ne znajući o tome I znajući samo njihove posledice.
Podsvesna agresija je parametar u sistemu parametara biopolja čoveka, koji mora imati negativno značenje, I što je veći po apsolutnoj veličini, to gore. Istinska ljudska dobrota je osnovna vrednost I ona je ujedno zaštita od tuđe agresije.
Vrlo važna karakteristika biopolja je nivo uključenja u Univerzum. Njegova veličina zavisi od ljudske etike, od moralnosti njegovih predaka. Najveći prekršaj koji ruši te strukture je ubistvo ljubavi.
Osećaj ljubavi je višestruk, a najveće mesto u njemu treba biti odvojeno za ljubav prema Bogu I Svemiru, prema božanskim osećanjima; zahvaljujući tome postižemo sjedinjenje sa Svemirom, s roditeljima, decom, voljenom osobom, sa sobom. Ni jedno živo ili neživo stvorenje na svetu ne treba biti lišeno naše ljubavi. Kad to shvatimo u svakodnevnici, kad svakosatnim trudom budemo stremili tome, pravedno I časno ocenjujući sebe, svoje postupke, vlastita osećanja I misli, naš život će postati mnogo srećniji.
Mehanizam karme reguliše jedinstvo I uzajamne odnose čoveka I Svemira. Što bolje to znamo to će biti kraći put u savladavanju današnje krize. Po svemu sudeći, čovečanstvo odavno ima svu neophodnu informaciju o zakonima uzajamnog delovanja u svetu, lakonski I blistavo izloženu u religioznim zapovestima. Ali mi, poput nevernog Tome, stalno udaramo glavom o jedne te iste prepreke, rušeći svet I sebe, I ne izvodeći pravilne zaključke.
Danas postoji mogućnost da se ‘’opipa’’ svojim rukama pravednost zakona iznesenih u Zapovestima, da se ujedini nauka I religija, da se brojčano odredi stanje do kojeg smo doveli svet I da se pokuša pronalaženje puta ka Harmoniji Sveta.‚‚
Lazarev
