Može li se stan od 60 kvadrata opremiti stolarijom za 750 evra?

[Lorelajn]

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila finansijsku pomoć domaćinstvima kako bi njihovi domovi bili energetski efikasniji. Primer koji je iznela bio je sledeći: "Ako neko hoće da promeni svoju stolariju na prosečnom stanu od 60 kvadrata, za šta je potrebno oko 1.500 evra, 25 procenata bi došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 procenata bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50 procenata od samog domaćinstva". To, dakle, znači da je na domaćinima da obezbede 750 evra za opremanje.

Pitali smo preduzeća koja se bave proizvodnjom i montažom PVC i ALU stolarije kakva je ponuda na domaćem tržištu i može li se cena radova uklopiti u pomenutu računicu.

"Cene zavise od mnogih faktora. Stan od 60 kvadratnih metara može imati različit broj prozora, raznih veličina, sve je vrlo individualno. Tu, naravno, veliku ulogu igra i izbor materijala, profila, okova... Ako se roba uzima sa 'sumnjivih' stovarišta možete da opremite stan i za 500 evra, a ako uzimate aluminijum-drvo stolariju vrhunskog kvaliteta može da vas košta 5.000 evra za 60 kvadrata", kažu za B92.net u PVC - ALU Stolariji Marcijuš.

Ipak, nije nemoguće zameniti prozore i balkonska vrata za pomenutih 1.500 evra, makar u onoj "osnovnoj verziji" - bez roletni, komarnika... To napominju i iz kompanije Beohram.

Kakve su cene?

Kada je PVC stolarija u pitanju, u Beohramu navode da bi jedan jednokrilni prozor dimenzija 100x120cm koštao oko 100 evra, a balkonska vrata (80x210cm) oko 135.

"Skidanje postojećih prozora doplaćuje se 1.500 dinara, a montaža 1.200 za jednokrilne i 1.800 dinara za dvokrilne prozore. Kada su balkonska vrata u pitanju, usluga košta još 3.500 dinara", kažu za naš portal.

Sa pomenutim komarnikom i roletnom, iz Marcijuša ističu da bi cena za navedeni jednokrilni (100x120cm) prozor bila oko 250 evra.

"Opet, naglašavamo da cene variraju. Dvokrilni PVC prozor (180x140cm) vas može koštati i 400 i 850 evra. Balkonska vrata (90x220cm), takođe sa roletnom i komarnikom, isto - od 320 do 650 evra. Raspon je, kao što vidite, veliki", ističu naši sagovornici.

Ako među prosečnim cenama uzmemo one niže i zamislimo dvosoban stan koji ima jedan manji jednokrilni prozor u kupatilu, jedan veći u kuhinji, jedan dvokrilni manjih dimenzija u jednoj sobi i jedan dvokrilni prozor većih dimenzija u drugoj, te dvoja vrata manjih dimenzija za izlaz na terasu - računica bi rekla je za novu stolariju potrebno izdvojiti oko 700 evra. Na to treba dodati cenu usluge, koja bi okvirno iznosila 200 evra. Sve skupa, dakle, manje od 1.000 evra. To znači da bi uz 50 odsto pomoći pomenute na početku teksta, opremanje koštalo nepunih 500 evra. Ipak, to je najjeftinija varijanta za koju bi se retki odlučili.

Svakako, PVC stolarija je najjeftinija varijanta, ali je, prema rečima naših sagovornika, poslednjih godina napredovala daleko više od ALU stolarije, te je samim tim i traženija.

"PVC više nije na lošem glasu, ranije je bio zbog prisustva olova, ali sada propisi zabranjuju olovo, te je materijal bezbedan", kažu u Beohramu.

(b92.net)

 

[Lorelajn]

ALU stolarija i drveni elementi

ALU stolarija znatno je skuplja.

"Jednokrilni prozor košta oko 240, dvokrilni oko 430 evra...", dodaju u tom preduzeću.

Kada su u pitanju drveni elementi, mišljenja su podeljena.

"Ako se koristi kvalitetno drvo, skandinavski beli bor, na primer, onda su cene dva do tri puta skuplje od PVC stolarije", napominju iz Marcijuša.

Ipak, u Beohramu upozoravaju kupce.

"Drvo deluje fino, elegantno, ali ono se danas veštački pari i suši. Dolazi u spoju sa aluminijumom koji je veliki provodnik i toplote i hladnoće, te ga ono može prilično deformisati", objašnjavaju.

Dodaci

Ako ne želite samo "ogoljenu" varijantu, tu su roletne koje, kako stoji u cenovniku Stolarije Marcijuš koštaju od 35 do 47 evra za metar kvadratni.

Komarnike prodaju po ceni od 12 do 40 evra po kvadratu, zavisno od vrste.

U ponudi su i trakaste zavese (12 evra za kvadratni metar) i ALU venecijaneri (16 evra po kvadratu).

(b92.net)

 

[Lorelajn]

Ušteda

Kvalitetno urađeni prozori i vrata, procenjuju u Beohramu, isplate se za dva do tri godine.

"Na lošoj stolariji se najviše gubi toplotne energije, ali naravno da je i izolacija fasade važna", poručuju.

Iz Stolarije Marcijuš nam kažu da jedno bez drugog teško ide.

"Nema mnogo smisla ulagati u prozore, a ne i u fasadu i obratno. Pun efekat se vidi tek da se dobro odradi i jedan i drugi posao", tvrde.

Kako je nedavno rečeno iz Ministarstva rudarstva i energetike za B92.net, intervencijama na termičkom omotaču (stolarija i izolacija) stvorile bi se uštede koje bi iznosile između 30 i 40 odsto.

"Ukoliko bi se mere kombinovale sa merama na grejnom sistemu, ušteda bi dostizala 60 odsto, kako u energiji, tako i u smanjenju računa za utrošenu energiju", dodali su iz ove institucije.

Pazite od koga kupujete

Na pitanje na šta bi kupci najviše trebalo da obrate pažnju prilikom kupovine, iz pomenutih firmi nabrajaju nekoliko stvari.

Najbitnije je, kažu, da su profili sertifikovani, budući da sada veliki broj njih ima kopije.

"Onda ljudi upoređuju cene i čude se kako je, recimo, neki nemački profil dvostruko skuplji od onog proizvedenog u turskoj, pa imamo problema da im objasnimo da je reč o plagijatu", pojašnjavaju.

Sem profila, treba se raspitati kakvi su okovi, ali i staklo, te navode da je takozvano "četiri godišnja doba" staklo ono koje je vrhunskog kvaliteta.

Uz to, dodaju, valja se obratiti organizovanim fabrikama, a ne nekim manjim radionicama koje zbog svojih kapaciteta i uslova na tržištu, ne mogu da formiraju dobru cenu.

Takođe, sve i da ste ispunili navedeno, malo će vam značiti ako stolariju nakon montaže ne tretirate na pravi način.

"Kada majstor ugradi prozor, on ga našteluje na optimalnu vredost i nema potrebe za dodatnim zatezanjima prilikom smene godišnjih doba. Bilo je slučajeva da su ljudi sami uzimali stvari u svoje ruke, što nije bilo dobro", upozoravaju.

 

[Lorelajn]

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je spisak 67 lokalnih samouprava koje su ukupno dobile 224,3 miliona dinara na ime podsticaja za mere koje će obezbediti efikasno korišćenje energije.​

Opštine i gradovi će sada objaviti konkurs za firme koje će obavljati radove na zameni prozora i vrata, ugradnji izolacije ili instaliranju čistijih sistema za grejanje, a potom i konkurs za građane. Ministarstvo i lokalne samouprave će finansirati 50 odsto radova, a ostatak građani.

Ministarstvo je inicijalno obezbedilo 54 miliona dinara, ali je zbog velikog interesovanja i 67 urednih prijava osiguralo dodatna sredstva. Svaka lokalna samouprava mogla je da dobije najviše 100 odsto iznosa koji je sama planirala za energetsku efikanost odnosno najviše 10 miliona dinara.

Umesto prvobitnih 54 miliona, Ministarstvo je podelilo 224 miliona

Imajući u vidu veliko interesovanje lokalnih samouprava, kao i da je racionalna upotreba energije u javnom interesu i od značaja za ciljeve za uštedu energije i smanjenje uticaja energetskog sektora na životnus redinu i klimatske promene Ministarstvo je preduzelo mere da se finansiraju sve uredne prijave, navodi se u rešenju o dodeli sredstava za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova.

Da podsetimo, subvencionisanje mera za povećanje energetske efikasnosti ove godine će biti sprovedeno kao pilot-projekat, što znači da će samo manji broj građana moći da zameni prozore i vrata, ugradi izolaciju ili instalira čistije sisteme za grejanje u okviru ove podrške države, ali, kako je najavila Zorana Mihajlović, ministarka energetike, sledeće godine bi za ove namene trebalo da bude izdovojeno mnogo više novca, čak 100 miliona evra.

izvor:balkangreenenergynews.com