комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Može li se Srbiji desiti novi DOS
Iva Martinović
06.05.2016
"Neće biti novog DOS-a" - izričiti su redom predstavnici opozicionih stranaka koji su se nakon izbora 24. aprila ujedinili u poruci da je na delu izborna krađa. Međutim, zajednički miting, okupljanja i konferencije za novinare probudili su ideje o udruživanju opozicije po modelu s kraja devedesetih, kada je obaran režim Slobodana Miloševića.
U danima nakon izbora na jednom mestu našle su se ideološki potpuno suprotstavljene partije. One koje članstvu Srbije u Evropskoj uniji ne vide alternativu i one koje se zalažu za okretanje Rusiji i Kini i ustaju u odbranu "tradicionalnih srpskih vrednosti”. One liberalno orijentisane, koji se bore za prava manjinskih zajednica i one koje će "porodičnom šetnjom” ustati protiv toga da LBGT osobe jednom godišnje prošetaju ulicama Beograda.
Kao ilustracija tog opozicionog miš-maša može poslužiti i izbor muzike ispred sedišta Republičke izborne komisije na zajedničkom mitingu opozicije. Dok su se za mikrofonom na improvizovanoj smenjivali lideri četiri opozicione liste, muzička lista sa razglasa varirala je od "Marša na Drinu” do "Killing in the name” američkog rock sastava Rage against the machine.
Takva šarolikost vladala je i u publici u kojoj su jedni do drugih stajali krajnji levičari i lideri zabranjene klerofašističke organizacije Obraz.
Opozicioni lideri poručuju da se ne slažu oko mnogih pitanja, ali da se nikada neće sporiti oko zaštite demokratije i izborne volje građana.
Na približno istim zahtevima osnovana, sličnog je sastava bila i Demokratska opozicija Srbije, koja je 2000-tih u obaranju režima Slobodana Miloševića okupila osamnaest najrazličitijih opcija, pa je današnja slika opozicije, uz zajedničkog im političkog protivnika, ponovo pokrenula pitanje – da li na pomolu novi DOS.
"Odogovor je vrlo kratak – to se neće dogoditi", kaže Aleksandar Stevanović iz pokreta Dosta je bilo.
Slični stavovi i u drugim strankama koje su formirale zajednički pravni tim za analizu izbornog materijala.
"Apsolutno nikakva vrsta političke saradnje sa Dverima i DSS-om nije moguća", navodi Nenad Konstantinović iz Socijaldemokratske stranke.
Izričiti su i u spomenutoj koaliciji, a Dveri i dešavanja iz 2000. godine vide u skladu sa svojom politikom.
"Za nas je neprihvatljivo formiranje bilo kakvog novog DOS-a koji bi bio u funkciji inostranih interesa u Srbiji kao što je to bio DOS od 5. oktobra 2000. do danas", kaže lider Dveri Boško Obradović.
Ni CeSID nije što je bio
Upravo su ovakvi stavovi jedan od razloga zbog kojih sa njima neće Demokratska stranka, iako je njihov lider Bojan Pajtić nakon što je RIK saopštio da lista DSS – Dveri nije prešla cenzus, u solidarnosti otišao i korak dalje, te pozvao birače svoje partije da na ponovljenim izborima podrže tu desno orijentisanu koaliciju. Deo građana ga je u tome podržao, deo je bio revoltiran.
"Kada su u pitanju neke teme, poput ulaska u Evropsku uniju, sa nekima od ovih stranaka sa kojima sada sarađujemo to nećemo moći”, rekla je ranije za RSE portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov.
Iako bi se između zajedničkog postizbornog nastupa opozicije sa periodom DOS-a mogla povući paralela kada je reč o trenutnim ciljevima, razlike su danas mnogo veće.
Podrška rušenju Miloševićevog režima bila je tolika da je brisala značajne suprotnosti između brojnih stranaka ujedinjenih oko tog cilja. O njima se nije govorilo, građane nisu zanimale. Ni CeSID, koji je nastao kao reakcija na pokušaj izborne krađe iz 1996. godine, više nije to što je bio.
"Tada je bilo vrlo jasno artikulisano da je Miloševićev režim izvor svih problema i da je krivica na njemu. Danas postoji različita interpretacija naših problema. Iako se svi slažu u određenoj kritici prema Vučićevoj vlasti, ona u sadržinskom smislu nije ista. I naravno, mehanizmi koje Vučić koristi da opstane na vlasti su za sada mnogo mekši i perfidniji od onoga što je Milošević koristio. Prosto, živimo u drugačijem vremenu”, kaže docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević.
Leve i desne orijentacije stranaka DOS-a iskristalisale su se ubrzo posle 5. oktobra, kada je došlo do sukoba Koštunica - Đinđić. Sada, posle ponovljenih izbora, u parlament kao opozicija Vučićevim naprednjacima, uz Srpsku radikalnu stranku, ulazi njih četiri, starih i novih, na suprotinim polovima.
"Da bismo uopšte mogli pričati o ideološkim razlikama, levici, desnici, liberalizmu i socijaldemokratskim opcijama, morate prvo imati mogućnost da se slobodno izražava volja naroda, koliko-toliko fer i ravnopravne medijske i političke uslove. Mislim da to u ovom trenutku u Srbiji nije na sceni i čak mi je logično da dođe do ujedinjavanja u borbi za te principe. Mi sada imamo situaciju da vladajuća stranka ili bolje reći grupa za podršku Aleksandru Vučiću nema doslovno nikakve ideološke boje ili jasan ideološki profil. Imate vatrene rusofile, evroatlantike i mnogo toga između. I svi su pod istom kapom. U tom smislu bi bilo licemerno ili pogrešno ako bi neko opoziciji spočitavao to što se ujedinjavaju ideološke babe i žabe”, navodi Đorđe Vukadinović
Iva Martinović
06.05.2016
"Neće biti novog DOS-a" - izričiti su redom predstavnici opozicionih stranaka koji su se nakon izbora 24. aprila ujedinili u poruci da je na delu izborna krađa. Međutim, zajednički miting, okupljanja i konferencije za novinare probudili su ideje o udruživanju opozicije po modelu s kraja devedesetih, kada je obaran režim Slobodana Miloševića.
U danima nakon izbora na jednom mestu našle su se ideološki potpuno suprotstavljene partije. One koje članstvu Srbije u Evropskoj uniji ne vide alternativu i one koje se zalažu za okretanje Rusiji i Kini i ustaju u odbranu "tradicionalnih srpskih vrednosti”. One liberalno orijentisane, koji se bore za prava manjinskih zajednica i one koje će "porodičnom šetnjom” ustati protiv toga da LBGT osobe jednom godišnje prošetaju ulicama Beograda.
Kao ilustracija tog opozicionog miš-maša može poslužiti i izbor muzike ispred sedišta Republičke izborne komisije na zajedničkom mitingu opozicije. Dok su se za mikrofonom na improvizovanoj smenjivali lideri četiri opozicione liste, muzička lista sa razglasa varirala je od "Marša na Drinu” do "Killing in the name” američkog rock sastava Rage against the machine.
Takva šarolikost vladala je i u publici u kojoj su jedni do drugih stajali krajnji levičari i lideri zabranjene klerofašističke organizacije Obraz.
Opozicioni lideri poručuju da se ne slažu oko mnogih pitanja, ali da se nikada neće sporiti oko zaštite demokratije i izborne volje građana.
Na približno istim zahtevima osnovana, sličnog je sastava bila i Demokratska opozicija Srbije, koja je 2000-tih u obaranju režima Slobodana Miloševića okupila osamnaest najrazličitijih opcija, pa je današnja slika opozicije, uz zajedničkog im političkog protivnika, ponovo pokrenula pitanje – da li na pomolu novi DOS.
"Odogovor je vrlo kratak – to se neće dogoditi", kaže Aleksandar Stevanović iz pokreta Dosta je bilo.
Slični stavovi i u drugim strankama koje su formirale zajednički pravni tim za analizu izbornog materijala.
"Apsolutno nikakva vrsta političke saradnje sa Dverima i DSS-om nije moguća", navodi Nenad Konstantinović iz Socijaldemokratske stranke.
Izričiti su i u spomenutoj koaliciji, a Dveri i dešavanja iz 2000. godine vide u skladu sa svojom politikom.
"Za nas je neprihvatljivo formiranje bilo kakvog novog DOS-a koji bi bio u funkciji inostranih interesa u Srbiji kao što je to bio DOS od 5. oktobra 2000. do danas", kaže lider Dveri Boško Obradović.
Ni CeSID nije što je bio
Upravo su ovakvi stavovi jedan od razloga zbog kojih sa njima neće Demokratska stranka, iako je njihov lider Bojan Pajtić nakon što je RIK saopštio da lista DSS – Dveri nije prešla cenzus, u solidarnosti otišao i korak dalje, te pozvao birače svoje partije da na ponovljenim izborima podrže tu desno orijentisanu koaliciju. Deo građana ga je u tome podržao, deo je bio revoltiran.
"Kada su u pitanju neke teme, poput ulaska u Evropsku uniju, sa nekima od ovih stranaka sa kojima sada sarađujemo to nećemo moći”, rekla je ranije za RSE portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov.
Iako bi se između zajedničkog postizbornog nastupa opozicije sa periodom DOS-a mogla povući paralela kada je reč o trenutnim ciljevima, razlike su danas mnogo veće.
Podrška rušenju Miloševićevog režima bila je tolika da je brisala značajne suprotnosti između brojnih stranaka ujedinjenih oko tog cilja. O njima se nije govorilo, građane nisu zanimale. Ni CeSID, koji je nastao kao reakcija na pokušaj izborne krađe iz 1996. godine, više nije to što je bio.
"Tada je bilo vrlo jasno artikulisano da je Miloševićev režim izvor svih problema i da je krivica na njemu. Danas postoji različita interpretacija naših problema. Iako se svi slažu u određenoj kritici prema Vučićevoj vlasti, ona u sadržinskom smislu nije ista. I naravno, mehanizmi koje Vučić koristi da opstane na vlasti su za sada mnogo mekši i perfidniji od onoga što je Milošević koristio. Prosto, živimo u drugačijem vremenu”, kaže docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević.
Leve i desne orijentacije stranaka DOS-a iskristalisale su se ubrzo posle 5. oktobra, kada je došlo do sukoba Koštunica - Đinđić. Sada, posle ponovljenih izbora, u parlament kao opozicija Vučićevim naprednjacima, uz Srpsku radikalnu stranku, ulazi njih četiri, starih i novih, na suprotinim polovima.
"Da bismo uopšte mogli pričati o ideološkim razlikama, levici, desnici, liberalizmu i socijaldemokratskim opcijama, morate prvo imati mogućnost da se slobodno izražava volja naroda, koliko-toliko fer i ravnopravne medijske i političke uslove. Mislim da to u ovom trenutku u Srbiji nije na sceni i čak mi je logično da dođe do ujedinjavanja u borbi za te principe. Mi sada imamo situaciju da vladajuća stranka ili bolje reći grupa za podršku Aleksandru Vučiću nema doslovno nikakve ideološke boje ili jasan ideološki profil. Imate vatrene rusofile, evroatlantike i mnogo toga između. I svi su pod istom kapom. U tom smislu bi bilo licemerno ili pogrešno ako bi neko opoziciji spočitavao to što se ujedinjavaju ideološke babe i žabe”, navodi Đorđe Vukadinović
