- Poruka
- 2.265
Autor: Will Dunn
Rat u Ukrajini podstakao je rusku ekonomiju. Šta će se desiti kada se završi?
Dok pregovarači pokušavaju da postignu prekid vatre između Rusije i Ukrajine, većina pažnje usmerena je na posledice za Ukrajinu. Posle više od tri godine odbrane od invazije, Ukrajina se sada suočava i s Donaldom Trampom, koji je često pokazivao sklonost ka popuštanju ruskim interesima. Nedavno potpisan sporazum između SAD-a i Ukrajine omogućava Vašingtonu pristup ukrajinskim prirodnim resursima, što neki vide kao znak da je Tramp spreman da pojača pritisak na Rusiju.
S jedne strane, prekid vatre može delovati kao pobeda za Vladimira Putina, jer bi označio kraj dugog i skupog rata. Međutim, on bi mogao da ugrozi privid ekonomske stabilnosti Rusije. Od invazije 2022. godine, ruska ekonomija se održala uprkos sankcijama, zamrznutim deviznim rezervama i izolaciji od međunarodnog finansijskog sistema, zahvaljujući izvozu nafte i visokim ratnim izdacima.
Ovo je „vojni kejnzijanizam“: rat, u određenom smislu, funkcioniše kao industrijska aktivnost koja podstiče ekonomiju. Upravo to je bilo ključ za neočekivani rast ruskog BDP-a i realnih plata. Oko trećine državne potrošnje usmereno je na ratne potrebe – municiju, gorivo, vozila, hranu, plate vojnicima i naknade njihovim porodicama u slučaju pogibije – što je dodatno stimulisalo ekonomsku aktivnost. Međutim, kraj rata će okončati taj podsticaj, doneti ekonomsko prestrukturiranje i potencijalno izazvati šok za rusku ekonomiju.
Matt Gertken, glavni strateg za geopolitiku u BCA Research-u, procenjuje da bi ruski BDP mogao da doživi pad jednocifrenog procenta prilikom prelaska iz ratne ekonomije, ali upozorava na mogućnost dublje recesije zbog naglog porasta korporativnog zaduživanja poslednjih godina. Analize njegovog tima pokazuju da je „višak“ javnog i privatnog duga dostigao 560 milijardi dolara, pri čemu je 400 milijardi dolara iz privatnog sektora. Ako dođe do naglog pada privatnog zaduživanja nakon prekida vatre, to bi moglo značajno promeniti rusku privredu.
Kraj rata bi mogao da donese i velike promene na tržištu rada u Rusiji. Pad javne potrošnje i smanjenje privatnog kreditiranja mogu izazvati masovna otpuštanja, dok se istovremeno očekuje povratak više od 600.000 vojnika sa ukrajinskog fronta. Situaciju dodatno komplikuje visok broj povređenih vojnika, a britansko Ministarstvo odbrane procenjuje da je ruska strana pretrpela ukupno oko 900.000 gubitaka, uključujući između 200.000 i 250.000 poginulih.
Veliki broj povređenih vojnika koji se vraćaju iz Ukrajine mogao bi da izazove ono što Matt Gertken naziva „problem kapetana Kopejkina“, prema liku iz Gogoljeve knjige *Mrtve duše*. Kopejkin, ranjen u Napoleonovim ratovima, nakon što nije dobio penziju od države, postaje vođa razbojničke grupe. Slično tome, ruski mediji sve više izveštavaju o veteranima koji su nezaposleni ili ne primaju dovoljne beneficije.
Ako se Rusija oslobodi sankcija, suočiće se s promenjenim globalnim ekonomskim okruženjem. Trampov trgovinski rat donosi ozbiljne posledice za SAD, koje je na ivici recesije, i Kinu, glavnog kupca ruske nafte, koja je meta novih američkih tarifa. „Rusija se verovatno neće vratiti u povoljan period globalnog rasta“, kaže Gertken.
Ipak, nastavak rata nije održiva opcija. Putin mora da postigne prekid vatre, ili rizikuje pojačanu vojnu podršku Ukrajini od strane SAD-a i EU. Gertken upozorava da će nastavak ratne ekonomije Rusiju dovesti do „neodrživog ekonomskog problema“, koji je možda već van kontrole. Međutim, ako se uspostavi prekid vatre, postoji šansa za stabilizaciju ekonomije pre nego što nastupi ozbiljan društveni nemir.
Gertken predviđa dugotrajne posledice rata na rusku privredu i društvo, upoređujući ih s ratom u Vijetnamu, koji je ostavio duboke podele u američkom društvu. „Ozbiljni društveni nemiri su očekivani u Rusiji nakon ovog rata, posebno s obzirom na njegovu agresivnu prirodu“, kaže on. Ožiljci rata mogli bi da predstavljaju ozbiljan rizik za politički režim. Čak i ako Putin proglasi pobedu, Gertken predviđa „borbu za vlast kod kuće“ pre kraja decenije.
Rat u Ukrajini podstakao je rusku ekonomiju. Šta će se desiti kada se završi?
Dok pregovarači pokušavaju da postignu prekid vatre između Rusije i Ukrajine, većina pažnje usmerena je na posledice za Ukrajinu. Posle više od tri godine odbrane od invazije, Ukrajina se sada suočava i s Donaldom Trampom, koji je često pokazivao sklonost ka popuštanju ruskim interesima. Nedavno potpisan sporazum između SAD-a i Ukrajine omogućava Vašingtonu pristup ukrajinskim prirodnim resursima, što neki vide kao znak da je Tramp spreman da pojača pritisak na Rusiju.
S jedne strane, prekid vatre može delovati kao pobeda za Vladimira Putina, jer bi označio kraj dugog i skupog rata. Međutim, on bi mogao da ugrozi privid ekonomske stabilnosti Rusije. Od invazije 2022. godine, ruska ekonomija se održala uprkos sankcijama, zamrznutim deviznim rezervama i izolaciji od međunarodnog finansijskog sistema, zahvaljujući izvozu nafte i visokim ratnim izdacima.
Ovo je „vojni kejnzijanizam“: rat, u određenom smislu, funkcioniše kao industrijska aktivnost koja podstiče ekonomiju. Upravo to je bilo ključ za neočekivani rast ruskog BDP-a i realnih plata. Oko trećine državne potrošnje usmereno je na ratne potrebe – municiju, gorivo, vozila, hranu, plate vojnicima i naknade njihovim porodicama u slučaju pogibije – što je dodatno stimulisalo ekonomsku aktivnost. Međutim, kraj rata će okončati taj podsticaj, doneti ekonomsko prestrukturiranje i potencijalno izazvati šok za rusku ekonomiju.
Matt Gertken, glavni strateg za geopolitiku u BCA Research-u, procenjuje da bi ruski BDP mogao da doživi pad jednocifrenog procenta prilikom prelaska iz ratne ekonomije, ali upozorava na mogućnost dublje recesije zbog naglog porasta korporativnog zaduživanja poslednjih godina. Analize njegovog tima pokazuju da je „višak“ javnog i privatnog duga dostigao 560 milijardi dolara, pri čemu je 400 milijardi dolara iz privatnog sektora. Ako dođe do naglog pada privatnog zaduživanja nakon prekida vatre, to bi moglo značajno promeniti rusku privredu.
Kraj rata bi mogao da donese i velike promene na tržištu rada u Rusiji. Pad javne potrošnje i smanjenje privatnog kreditiranja mogu izazvati masovna otpuštanja, dok se istovremeno očekuje povratak više od 600.000 vojnika sa ukrajinskog fronta. Situaciju dodatno komplikuje visok broj povređenih vojnika, a britansko Ministarstvo odbrane procenjuje da je ruska strana pretrpela ukupno oko 900.000 gubitaka, uključujući između 200.000 i 250.000 poginulih.
Veliki broj povređenih vojnika koji se vraćaju iz Ukrajine mogao bi da izazove ono što Matt Gertken naziva „problem kapetana Kopejkina“, prema liku iz Gogoljeve knjige *Mrtve duše*. Kopejkin, ranjen u Napoleonovim ratovima, nakon što nije dobio penziju od države, postaje vođa razbojničke grupe. Slično tome, ruski mediji sve više izveštavaju o veteranima koji su nezaposleni ili ne primaju dovoljne beneficije.
Ako se Rusija oslobodi sankcija, suočiće se s promenjenim globalnim ekonomskim okruženjem. Trampov trgovinski rat donosi ozbiljne posledice za SAD, koje je na ivici recesije, i Kinu, glavnog kupca ruske nafte, koja je meta novih američkih tarifa. „Rusija se verovatno neće vratiti u povoljan period globalnog rasta“, kaže Gertken.
Ipak, nastavak rata nije održiva opcija. Putin mora da postigne prekid vatre, ili rizikuje pojačanu vojnu podršku Ukrajini od strane SAD-a i EU. Gertken upozorava da će nastavak ratne ekonomije Rusiju dovesti do „neodrživog ekonomskog problema“, koji je možda već van kontrole. Međutim, ako se uspostavi prekid vatre, postoji šansa za stabilizaciju ekonomije pre nego što nastupi ozbiljan društveni nemir.
Gertken predviđa dugotrajne posledice rata na rusku privredu i društvo, upoređujući ih s ratom u Vijetnamu, koji je ostavio duboke podele u američkom društvu. „Ozbiljni društveni nemiri su očekivani u Rusiji nakon ovog rata, posebno s obzirom na njegovu agresivnu prirodu“, kaže on. Ožiljci rata mogli bi da predstavljaju ozbiljan rizik za politički režim. Čak i ako Putin proglasi pobedu, Gertken predviđa „borbu za vlast kod kuće“ pre kraja decenije.
