Moša Pijade u borbi protiv istorijskog revizionizma

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
388.205
Izraelski list "Džeruzalem post" objavio je opširan tekst posvećen Moši Pijadi, komunisti i revolucionaru,
koji je predstavljen kao ličnost koja je i danas važna u borbi protiv istorijskog revizionizma.

Odbijen kao dobrovoljan u Prvom svetskom ratu
Konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić ispričao je da je Mošu Pijade zapravo stariji brat David usmerio ka levičarskim avangardnim idejama tog vremena,
dodajući da je kasnije postao i jedan od najvažnijih prevodilaca dela poput Marksovog "Kapitala".
Izraelski list navodi i da se Pijade u Prvom svetskom ratu prijavio kao dobrovoljac u srpsku vojsku, ali je odbijen.
Nakon rata, pokrenuo je dnevni list "Slobodna reč" u Beogradu, a 1920. se zvanično pridružio KPJ.
Godinu kasnije pridružio se Izvršnom komitetu KPJ nakon hapšenja njenih članova usred gušenja komunističkih aktivnosti.

Pijade je, navodi se, vodio podzemnu štampariju u Beogradu, gde se štampala komunistička literatura, poput časopisa „Komunist“ što su vlasti otkrile 1925. godine,
pa je uhapšen i osuđen na 12-ogodišnju zatvorsku kaznu za "protivdržavne aktivnosti".
Pošto je nastavio aktivizam i u zatvoru, kazna mu je kasnije produžena za dve godine

300336_profimedia-0752079096_s.jpg

Autoportret sa japanskim lutkama, 1916.
 
U zatvoru sreo Tita
U zatvoru je Pijade sreo Josipa Broza Tita i sa njim se zbližio. Konzul Nikolić navodi da je kao zatvorenik, Tito bio zadužen za malu elektranu koja je proizvodila struju, a Pijade mu je bio pomoćnik i tu su se upoznali.

“To su bila vremena kada je Pijade bio veoma poznat zatvorenicima kao prevodilac. Posvetili su ovaj period svog života stvaranju intelektualne baze za komunistički pokret”, opisao je Nikolić, dodajući da je Pijade tu preveo "Kapital" na srpsko-hrvatski kao i "Komunistički manifest".
Nakon oslobođenja u aprilu 1939. godine, Pijade je nastavio sa političkim aktivnostima, više puta je hapšen, da bi 1940. na konferenciji KPJ bio izabran u Centralni komitet.Kasnije je kratko bio zatočen u koncentracionom logoru Bileća i još jednom početkom 1941. da bi bio pušten samo nekoliko dana pre napada na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine.
"Džeruzalem post" navodi da je Pijade u Drugom svetskom ratu imao ključnu ulogu u organizovanju administrativnih i propagandnih napora jugoslovenskih partizana.

On se preselio u Crnu Goru, gde je predvodio ustanak pod vođstvom komunista protiv okupacije u julu 1941. a do kraja te godine se pridružio glavnom partizanskom štabu, fokusirajući se na organizovanje snabdevanja i upravljanje oslobođenim teritorijama, a ne na vojnu strategiju.
List je podsetio da je Pijade tokom Holokausta pretrpeo ogromne lične gubitke, pošto je većina njegove porodice ubijena u koncentracionim logorima.
 
"Centralna ličnost u političkoj rekonstrukciji Jugoslavije"
On je, ističe se, bio glavna ličnost u organizovanju Antifašističkog veća za narodno oslobođenje Jugoslavije AVNOJ-a, kao i njegov potpredsednik, a bio je i vodeća figura u osnivanju Tanjuga, koji je kao partizanska novinska agencija imao cilj da privuče međunarodnu podršku za partizanski pokret, navodi "Džeruzalem post".

List ukazuje da je nakon rata Pijade postao centralna ličnost u političkoj rekonstrukciji Jugoslavije pod Titom.
Obavljao je funkcije potpredsednika Savezne skupštine, dok je kasnije imenovanje za predsednika Savezne narodne skupštine označilo vrhunac njegove političke karijere.Kako se navodi, kao predsednik jugoslovenske skupštine, Pijade je igrao ključnu ulogu u oblikovanju politika koje su imale za cilj harmonizaciju komplikovane federacije nekoliko država i naroda.

"Pijade je bio i zagovornik samoupravnog sistema, što je obeležje Titovog socijalizma, a bili su značajni i njegovi diplomatski napori, posebno nakon razlaza Tita i Staljina", navodi list.Nikolić ukazuje da su godine posle Holokausta i posle oslobođenja zemlje bile kritične, a da je Pijade imao ogromnu moć i skoro bezgranično Titovo poverenje.
 
Pomagao Jevrejima u Jugoslaviji

Prema njegovim rečima, Pijade je bio najviši partijski lider na nacionalnom, saveznom, a ne samo pokrajinskom nivou.
"On je bio veoma zainteresovan za promovisanje bolje slike o Jugoslaviji, posebno nakon otcepljenja od Staljina i Sovjetskog Saveza 1948. godine, što je bilo ključno za Jugoslaviju. Zbog toga je bilo važno imati što bolje odnose sa SAD, Velikom Britanijom i Francuskom ili drugim važnim zapadnim zemljama“, istakao je Nikolić.

Izraelski list podseća da, Pijade, iako nije bio religiozni Jevrejin niti član zajednice, nikada nije javno krio svoju veru i da je komunicirao sa ostatkom zajednice razorene Holokaustom.Nikolić ističe da Pijade nikada nije poricao svoje korene, ali je imao i privilegiju da pomogne kada je Jevrejima bilo tako teško da nekako povrate živote.

“A najvažnije pitanje jevrejske zajednice kasnih 1940-ih bilo je, naravno, mogućnost dobijanja dozvole za ’aliju’, to jest naseljavanje u kasniju državu Izrael“, ukazao je on.
Između 1948. i 1952. godine, više od 8.500 jugoslovenskih Jevreja, što je bila otprilike polovina preživelih Holokausta u regionu, emigriralo je u novoosnovanu državu Izrael, podsetio je list.Akcije Moše Pijade u pomaganju Jevrejima u Jugoslaviji, često protiv značajnog suprotstavljanja, istakle su njegovu humanost i razumevanje jevrejskih nedaća.

Pijade je preminuo u Parizu 1957. godine, a njegova smrt bila je kraj jedne ere. Njegovo ime su ponele ulice, škole i spomenici širom Jugoslavije.
Konzul Nikolić naglasio je da je Pijade bio pravi, idealistički komunista, bez ikakvog konformizma i oportunizma, kao i da je danas veoma važan u borbi protiv istorijskog revizionizma.link
 
 
Mrkalj:
Nije izgubio ulicu, nego je malo sklonjena iz centra u Vinograde, gde je ulica Moše Pijade oko 2 km.

https://www.google.com/maps/place/Pidza/@45.3097896,19.93777,1823m/data=!3m1!1e3!4m6!3m5!1s0x475b19956c38cbf3:0x8e697cdea3f06700!8m2!3d45.3076909!4d19.9391313!16s/g/11b6hkft4l?entry=ttu&g_ep=EgoyMDI0MTIxMS4wIKXMDSoASAFQAw==
Kliknite za proširenje...
Ajd' sledeći put malo raširi tu mapu. To gde si našao je u selu Kać, a Vinogradi su deo tog sela.
Mislim čisto zbog tebe jer ako tako kao sad i ubuduće budeš gledao mape umesto u Beograd otići ćeš u Rusiju.
 
Sad kad je otvorena tema o njemu,napisaću porodično iskustvo koje sam zaboravila da me ova tema nije podsetila.

Naime, moja majka, imala je dosta godina kad me je rodila, ali kada je završila srednju bibliotekarsku školu u beogradu negde 50tih god, ne znam tačno kad, nije mogla da nađe posao. Napisala je pismo Moše Pijadi,lično, da joj je otac ubijen od ustaša 41, da ona i majka teško žive posle toga i moli za pomoć. Čula je da on pomaže. Poslala papire koju je školu završila

Posle par meseci dobili su zvanično pismo od države, sa pečatom, navedeno je da je dobila posao u biblioteci u Starom grsdu, da se javi to je bivša ulica 7. Jula, tad i tad. Otišla je i zaista odmah su dali ugovor o zaposlenju.

To su mi pričali još davno, ali sam zapamtila jer je baka to stalno ponavljala. 😊

Ne znam ništa o njemu, ali rekoh da podelim šta se desilo
 
dlugomir:
Ajd' sledeći put malo raširi tu mapu. To gde si našao je u selu Kać, a Vinogradi su deo tog sela.
Mislim čisto zbog tebe jer ako tako kao sad i ubuduće budeš gledao mape umesto u Beograd otići ćeš u Rusiju.
Kliknite za proširenje...
Ajd sledeći put razmisli malo pre nego što zaustiš.

Kać je naselje u gradskoj opštini Novi Sad grada Novog Sada u Južnobačkom okrugu. Naselje se nalazi u Šajkaškoj oblasti.
 
Paula:
Sad kad je otvorena tema o njemu,napisaću porodično iskustvo koje sam zaboravila da me ova tema nije podsetila.

Naime, moja majka, imala je dosta godina kad me je rodila, ali kada je završila srednju bibliotekarsku školu u beogradu negde 50tih god, ne znam tačno kad, nije mogla da nađe posao. Napisala je pismo Moše Pijadi,lično, da joj je otac ubijen od ustaša 41, da ona i majka teško žive posle toga i moli za pomoć. Čula je da on pomaže. Poslala papire koju je školu završila

Posle par meseci dobili su zvanično pismo od države, sa pečatom, navedeno je da je dobila posao u biblioteci u Starom grsdu, da se javi to je bivša ulica 7. Jula, tad i tad. Otišla je i zaista odmah su dali ugovor o zaposlenju.

To su mi pričali još davno, ali sam zapamtila jer je baka to stalno ponavljala. 😊

Ne znam ništa o njemu, ali rekoh da podelim šta se desilo
Kliknite za proširenje...
Moša je imao soft spot za Srbe jer je video šta ovi rade protiv Srba, a budući da njega nisu smatrali Srbinom, u njegovom društvu su bili opušteni Broz, Krajačić, Hebrang i ekipa.

Tako je Moša Pijade tražio 1943. da se unutar Hrvatske napravi autonomija za Srbe; kojom prilikom ga je Broz oterao u materinu.

Jedini momenat u poslerratnoj istoriji kada su se srpski komunisti založili za srpsku nacionalnu stvar bilo je kada je Bakarić ceo Srem do Zemuna tražio da bude u sastavu NR Hrvatske. Samo tada su Srbi stavili prst na čelo i rekli, alo! A pitanje je da li bi išta i postigli da nije Broz video da će preterivanje dovesti do neravnoteže.
 
Paula:
Zašto je umro u Parizu?
Kliknite za proširenje...
Otrovali ga Englezi jer nije dao Titu da radi po njihovom protiv Srba (Rusa).

15. ožujka 1957. u Parizu, na povratku iz Velike Britanije, iznenada je umro Moša Pijade, predsjednik Savezne narodne skupštine, član Izvršnog komiteta CK

Moša je bio jedini argumentovani i objektivni pro-srpski element u Brozovoj crvenoustaškoj kamarili.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

pop80
Partizani u WW2
2 3 4
Odgovora
85
Pregleda
1.311
Лекизан
Лекизан
Belgradeboy
Piramide u Egiptu
Odgovora
7
Pregleda
298
Khal Drogo
K
D
Bački Bunjevci i Mađari u SS jedinicama
Odgovora
8
Pregleda
356
alexn96
alexn96

Back
Top