- Poruka
- 388.671
Gistav Moro (6. april 1826 – 18. april 1898) bio je francuski slikar. Pripadao je pokretu simbolizma, a njegov opus je poznat po biblijskim i mitološkim motivima. Moroove slike snažno su uticale na opus simbolističkih književnika i drugih umetnika.
Jedna od omiljenih tema Gistava Moroa bile su fatalne žene starog veka, koje je slikao i više puta im se vraćao tokom života.
Među njima posebno mesto imala je Jelena Trojanska, lepa Zevsova ćerka, kraljica Sparte, boginja i ljubavnica koja je jednim
pogledom pokrenula stotine brodova i izazvala najveći rat starog veka.
Njegova Jelena na zidinama Troje, prikazana na Salonu 1880. godine, donela je Morou mnoge pozitivne kritike i veliku slavu,
ali je danas poznata samo na osnovu sačuvane reprodukcije
„Jelena je prikazana kako stoji, uspravna, dok se na horizontu vide rasute fosforne i krvave mrlje; nosi haljinu optočenu dragim kamenjem poput oltara, u ruci, istoj onoj u kojoj Pikova dama drži kartu, veliki cvet. Korača očiju širom otvorenih, fiksiranih u pozi nalik transu. Pod njenim nogama leži mnoštvo tela ranjenih strelama i ona, u svojoj despotskoj, plavoj lepoti dominira scenom pokolja, veličanstvena i prelepa poput Salambo kada se pojavljuje među svojim najamnicima; slična božanstvu zla koje truje, nesvesno svog uticaja na druge, sve što pogleda, dodirne ili u prolazu dotakne.”
Ovim rečima pisac i likovni kritičar Šarl Žorž Uismans opisao je 1880. godine sliku Gistava Moroa Jelena na zidinama Troje izloženu na pariskom Salonu .Uismans je među prvima prepoznao simbolistički i dekadentni potencijal Moroovog stvaralaštva, opisujući njegovu Jelenu kao pravu fatalnu heroinu, tipičnu za umetnost druge polovine 19. veka.
Godine 1880. Moro je naslikao i Jelenu na vratima Seka, neobičnu kompoziciju na kojoj njen lik nikada nije dovršen. Bez lica, Jelena Trojanska na vratima Seka deluje kao da posmatra ostatke nekadašnjeg carstva koje je, nakon deset godina opsade, konačno palo ugušeno u krvi.
Odustvo Jeleninog lica na ovoj slici približava je legendi koja je pratila početak Trojanskog rata i ostala zapisana u nekolicini antičkih izvora: ljuta zato što Paris nije odabrao nju kao najlepšu, boginja Hera je načinila utvaru sazdanu od vazduha kojom se trojanski princ oženio, dok je Hermes pravu Helenu preneo u Egipat gde je na dvoru kralja Proteja dočekala svog muža. Sledeći ovo verovanje ispostavilo bi se da su se grčka i trojanska vojska sukobile i ginule zbog iluzije i opsene. Na taj način je i Euripid objasnio tragičnu Jeleninu sudbinu u svojoj drami Helena sa čijim je tekstom Moro verovatno bio upoznat.
Jednu varijantu slike Jelena na zidinama Troje iz 1880. Moro je naslikao i poklonio zvezdi francuskog teatra, glumici Juliji Barte, koju je upoznao krajem osme decenije 19. veka.
U poslednjoj deceniji života Moro će se vratiti temi Jelene Trojanske, prikazujući je sada na nešto drugačiji način. Niz crteža i slika nastalih tokom poslednje decenije Moroovog života za temu imaju Jelenu koja se uzdiže u nebesa. Troja i njeni pali ratnici ostali su u prošlosti, a Jelena više nije slikana kao kraljica Sparte i preljubnica, već kao boginja. Jedna od najmonumentalnijih slika ovog perioda je Jelena u slavi nastala 1896. godine. Ovog puta Moro bira da Jelenu prikaže nagu, čime je takođe uzdiže iz materijalnog sveta ljudi u nebesku sferu bogova. Oko nje su naslikani vojnik, pesnik i kralj, tipizirani predstavnici tri staleža, simboli čitavog čovečanstva koje se divi apoteozi najlepše žene na svetu. Pod Jeleninim nogama nalazi se poraženi Eros koji, nagnut nad lobanjom, skriva lice pred prizorom punog sjaja Jelenine božanske lepote.
(Marie-Cecile Forest )
Jedna od omiljenih tema Gistava Moroa bile su fatalne žene starog veka, koje je slikao i više puta im se vraćao tokom života.
Među njima posebno mesto imala je Jelena Trojanska, lepa Zevsova ćerka, kraljica Sparte, boginja i ljubavnica koja je jednim
pogledom pokrenula stotine brodova i izazvala najveći rat starog veka.
Njegova Jelena na zidinama Troje, prikazana na Salonu 1880. godine, donela je Morou mnoge pozitivne kritike i veliku slavu,
ali je danas poznata samo na osnovu sačuvane reprodukcije
„Jelena je prikazana kako stoji, uspravna, dok se na horizontu vide rasute fosforne i krvave mrlje; nosi haljinu optočenu dragim kamenjem poput oltara, u ruci, istoj onoj u kojoj Pikova dama drži kartu, veliki cvet. Korača očiju širom otvorenih, fiksiranih u pozi nalik transu. Pod njenim nogama leži mnoštvo tela ranjenih strelama i ona, u svojoj despotskoj, plavoj lepoti dominira scenom pokolja, veličanstvena i prelepa poput Salambo kada se pojavljuje među svojim najamnicima; slična božanstvu zla koje truje, nesvesno svog uticaja na druge, sve što pogleda, dodirne ili u prolazu dotakne.”
Ovim rečima pisac i likovni kritičar Šarl Žorž Uismans opisao je 1880. godine sliku Gistava Moroa Jelena na zidinama Troje izloženu na pariskom Salonu .Uismans je među prvima prepoznao simbolistički i dekadentni potencijal Moroovog stvaralaštva, opisujući njegovu Jelenu kao pravu fatalnu heroinu, tipičnu za umetnost druge polovine 19. veka.
Godine 1880. Moro je naslikao i Jelenu na vratima Seka, neobičnu kompoziciju na kojoj njen lik nikada nije dovršen. Bez lica, Jelena Trojanska na vratima Seka deluje kao da posmatra ostatke nekadašnjeg carstva koje je, nakon deset godina opsade, konačno palo ugušeno u krvi.
Odustvo Jeleninog lica na ovoj slici približava je legendi koja je pratila početak Trojanskog rata i ostala zapisana u nekolicini antičkih izvora: ljuta zato što Paris nije odabrao nju kao najlepšu, boginja Hera je načinila utvaru sazdanu od vazduha kojom se trojanski princ oženio, dok je Hermes pravu Helenu preneo u Egipat gde je na dvoru kralja Proteja dočekala svog muža. Sledeći ovo verovanje ispostavilo bi se da su se grčka i trojanska vojska sukobile i ginule zbog iluzije i opsene. Na taj način je i Euripid objasnio tragičnu Jeleninu sudbinu u svojoj drami Helena sa čijim je tekstom Moro verovatno bio upoznat.
Jednu varijantu slike Jelena na zidinama Troje iz 1880. Moro je naslikao i poklonio zvezdi francuskog teatra, glumici Juliji Barte, koju je upoznao krajem osme decenije 19. veka.
U poslednjoj deceniji života Moro će se vratiti temi Jelene Trojanske, prikazujući je sada na nešto drugačiji način. Niz crteža i slika nastalih tokom poslednje decenije Moroovog života za temu imaju Jelenu koja se uzdiže u nebesa. Troja i njeni pali ratnici ostali su u prošlosti, a Jelena više nije slikana kao kraljica Sparte i preljubnica, već kao boginja. Jedna od najmonumentalnijih slika ovog perioda je Jelena u slavi nastala 1896. godine. Ovog puta Moro bira da Jelenu prikaže nagu, čime je takođe uzdiže iz materijalnog sveta ljudi u nebesku sferu bogova. Oko nje su naslikani vojnik, pesnik i kralj, tipizirani predstavnici tri staleža, simboli čitavog čovečanstva koje se divi apoteozi najlepše žene na svetu. Pod Jeleninim nogama nalazi se poraženi Eros koji, nagnut nad lobanjom, skriva lice pred prizorom punog sjaja Jelenine božanske lepote.
(Marie-Cecile Forest )
