Читао сам пре пар година студију у британском Ланцету... колико се сећам, надражаји су стварни - психоза, шећерна болест, аутоимуни поремећаји, болести зависности, дерматитис ове или оне врсте - и чешу се. Међутим, пошто имаји идеације о природи тог свраба опсесивно проучавају те ране, отварају их, прегледају, спречавају их да зарасту, и када се у њима ухвати кончић из рубља и сл славодобитно га показују као доказ да им памучне или најлонске нити, гушчије паперје или шта већ расту под кожом.
Психозе те врсте су честе. Ако пажљиво обратиш пажњу на своја чула, приметићеш да те врло често нешто помало засврби, надражи и слично, и надражаји постају израженији када о њима размишљаш. Неуропатија тих људи... мислим, нећу да их вређам, сигуран сам да им је стварно тешко. Међутим, њихова болест није она на коју мисле.