jos_1_5ak
Poznat
- Poruka
- 9.464
Ova bolest je otkrivena prvi put pre mozda nekih 15-ak godina kada su neki ljudi poceli da se zale da im neka cudna raznobojna vlakna izlaze iz koze.
Najcesci simptom ove bolesti su bol i svrab ispod koze i osecaj kao da se gomila mrava ili neki insekti koji se krecu ili koji grizu gmizu osobi ispod koze, takodje se neke osobe zale i na male ranice koji nastaju spontano ili su posledica cesanja tog svraba , a neki se zali i na umor.
Viljem T. Harvi, direktor medicinskog nadzornog borda Fondacije izjavio je 2007. godine da su se u laboratorijskim nalazima pacijenata obolelih od morgelona pokazali povišeni nivoi inflamatornih citokina, insulina i antitela na tri bakterijska patogena. Mnogi pacijenti takođe ispoljavaju simptome hroničnog umora, depresije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i smanjene pažnje. Takođe su prisutni konfuzija, otežano kretanje i kontrola stopala (padajuće stopalo), problemi sa kratkoročnim pamćenjem i koncentracijom, nemogućnost jasnog razmišljanja, formulisanja rečenica i odlučivanja.
Ne zna se kako se morgeloni prenose, ali je potvrđeno da u su u porodicama gde je jedna osoba obolela, veoma brzo svi članovi dobili iste simptome.
U knjizi Korporatizam – tajna vlada novog svetskog poretka, autor Džefri Grap tvrdi da se morgelonskom bolešću smatraju napadi na ljude, insekte i životinje nanomašinama ili grupisanim nanointeligentnim vlaknima. Pošto se bolest širi poput velike globalne pandemije koju u ovom trenutku istražuju naučnici sa najprestižnijih univerziteta dok se njeno postojanje istovremeno zataškava od strane masovnih medija, Grap smatra da iza ove zavere stoje velike korporacije koje ionako poseduju medije i čine sve da se u široj javnosti istina zataška. Morgeloni su potpuno nova vrsta neshvatljivog, nadrealnog oblika života nalik mašini, što znači da su stvoreni u laboratoriji. Nanotehnologija je, za većinu ljudi, stvar koja postoji još uvek u domenu naučne fantastike, ali nije tako. Nanotehnologija je postala sastavni deo naših života i postepeno počinje da menja naša tela.
Na pitanje šta su to morgeloni Grap nudi tri moguća odgovora:
1. supertajna eksperimentalna zaraza koju je pokrenula američka vlada
2. bolest vanzemaljskog porekla
3. kombinacija prve dve mogućnosti
Grap dalje daje osnovne karakteristike morgelona:
– najčešće vlaknasta struktura
– mahom geometrijska struktura (piramide)
– životnost (pokretljivost, centralni nukleus)
– veoma brz rast
– ljudski imunološki sistem potpuno ignoriše ovu bolest i ne raguje na nju
– morgeloni ne umiru ni ako se potope u 91% alkohol
– mogu se zapaliti jedino na temperaturama drastično višim od 530 stepeni Celzijusa, ali ne na manjim temperaturama
– bez ikakvih posledica se mogu izložiti plamenu butana i preživeti
U aprilu 2007. godine, radio voditelj Džef Rens je na svom sajtu objavio sledeću definiciju mrogelona: To je nanotehnološka invazija na ljudsko tkivo u obliku samospajajućih, samoreplikujućih nanocevi, nanomatrica sa senzorima i drugim nanokonfiguracijama, od kojih neke nose genetski izmenjenu i isečenu DNK i RNK. Ove nanomašine koriste bioelektričnu energiju tela i druge elemente da bi stvorile sopstvenu energiju. Postoje tvdnje da ove sićušne mašine imaju sopstvene interne baterije i da mogu da primaju mikrotalasne frekvence određene jačine. Takođe se smatra da poseduju neku vsrtu kolektivne inteligencije.
Ispostavilo se da neka vlakna podnose temperaturu višu od 760 stepeni Celzijusa, što samo znače da se u bolničkim uslovima možda mogu preneti sa čoveka na čoveka i instrumentima koji su prethodno sterilisani na manjim temperaturama.
Ne zna se da li se prenose hranom, vodom, ugrizima insekata, vakcinama, vodovodskom vodom, vazduhom ili direktnim kontaktom. Izloženi su im i ljudi i životinje. Takođe je više nego verovatno da se morgelni na ljude prenose raspršivanjem putem kemtrejlova, ali i selektivno na određene grupe ljudi, premda je bolest prisutna na celoj planeti.
Svaki pokušaj uklanjanja ili uništavanja vlakana-končića, izaziva agresiju ostatka morgelona u telu i njihovu hiperprodukciju, usled čega dolazi do pogoršanja stanja kože, otvaranja novih rana koje ne zarastaju i izlaska crnih, crvenih i belih vlakana. Kolonija postepeno jača i menja delove tela biološkog domaćina. Kada žrtva pokuša da iščupa vlakno iz rane, jasno se može videti kako se vlakno povlači u telo, kao da njime upravlja neka kolektivna svest, nalik funkcionisanja kolonije mrava. Osim što morgeloni nisu biološkog porekla.
Vezano za tu pricu je i ona mracna teorija o "sivom lepku" :
Sivi lepak je hipotetički scenario o kraju sveta baziran na molekularnoj nanotehnologiji, u kome poludeli samoreplikujući roboti proždiru svu materiju na Zemlji da bi stvorili sve više i više sopstvenih replika. Ovaj scenario je poznat pod nazivom ekofagija – proždiranje okoline. Sivi lepak je termin koji se obično koristi u kontekstu naučne fantastike. Po najgorem mogućem scenariju (koji podrazumeva ogromne mašine sposobne da krstare svemirom), sva materija iza Zemlje će takođe biti pretvorena u lepak (gde lepak označava ogromnu masu replikujućih nanomašina bez jasne strukture, koja može ličiti na lepak). Takvu nesreću bi mogli izazvati ili specijalno u tu svrhu stvorena mašina sudnjeg dana, ili slučajna mutacija samoreplikujuće nanomašine čija je svrha potpuno drugačija ali je stvorena da funkcioniše u prirodnom okruženju.
Taj najgori futuristički scenario kao da je postao realnost u slučaju morgelonske bolesti. Nanothenologija već ubija ljudska bića i životinje slučajno ili namerno, nikome nije poznato. Ali je lako pretpostaviti da se u mnogim bolaboratorijama odavno stvaraju novi oblici života i dizajniraju nove bolesti procesom spajanja gena, mutacijom, bioinženjeringom i nanotehnologijom koji pomešani zajedno mogu rezultirati oblikom sposobnm da živi i replicira se sam.
Jedna od teorija nudi mogućnost od koje čoveka podilazi jeza: svi ljudi su već izloženi istoj vrsti kemtrejlova i ko zna čime zaraženoj hrani, ali samo se kod nekih javljaju simptomi morgelonske bolesti. Moguće je da su ti ljudi jednostavno asimilovali tehnologiju u svoje organizme bez ikakvih problema ili simptoma, a da se kod obolelih od morgelonske bolesti ispoljilo organsko odbacivanje nanotehnologije usled aberacija imunološkog sistema ili specifične genetike. To je nešto što tvorci nanotehnološke zaraze nisu predvideli. To opet znači da ljudi koji srećemo nisu zapravo onakvi kakvima se predstavljaju, jer su njihova tela i umovi već nanotehnološki modifikovani.
U knjizi Korporatizam, Džefri Grap ističe podatke da morgeloni veoma efikasno ubijaju biljke i šire se na sva živa bića: insekte, reptile i ljude. Bolest ne ubija ljude, ali ubija insekte, životinje i reptile. Morgelonima je, zapravo, zaražena čitava biosfera planete. Morgelonski oblici života neprestano evoluiraju u nove bio oblike i mogu se preobražavati u brojne vrste. Grap postavlja pitanje hoće li doći do eskalacije ovog procesa i da li će se naša biosfera na kraju pretvoriti u morgelonsku biosferu? Morgelonski „organizmi“ košnice se replikuju u obliku žive stvari koju nastanjuju, u njenom prostoru. Brojke ukazuju da preko 60000 ljudi za sada boluje od morgelonske bolesti. Grap ističe da postoje dokazi da morgelonska vlakna imaju sposobnost preuzimanja i opsedanja svesti domaćina i da na to ukazuje činjenca da žrtve uvek mogu osetiti vlakna u svom organizmu ali ih se ne mogu osloboditi ni na koji način.
Da li su morgeloni deo eksperimentalne faze kontaminacije Zemlje? Zbog čega vlakna postepeno zamenjuju deo po deo domaćinovg tela materijom od koje su napravljena?
Morgelonska vlakna uništavaju folikule kose, a zatim izrastaju kao nova, morgelonska kosa. To je jedan od načina zamene delova tela. Događa se i zamena svih folikula u telu, tako da morgelonska vlakna-kosa prekrivaju čitavo telo, ali posebno okolinu lezija. Iz rana izrastaju dlačice – kada se iščupaju oboleli se bolje oseća, ali dlačice ponovo izrastu.
Šokantno zvuči činjenica da se uprkos otvorenim ranama, kod žrtava morgelona nikada ne javljaju sekundarne infekcije. Takođe, na njihovoj koži nema bakterija koje se uobičajeno mogu naći na ljudskom telu. Mnogi smatraju da to može značiti samo jedno – da invazivni morgeloni jedu bakterije sa ljudskog tela da bi preživeli i da bi održali domaćina u životu.
Ovo sam kopirao delova iz jednog teksta o tome, ali sve u svemu ovo je nesto o cemu se gotovo ne zna nista a jos manje se govori javno (iako je prvi put bolest detektovana pre nekih 15-ak godina) , jedino sto se zasad zvanicno zna je da se ovo prepisuje "psihosomatskom poremecaju" (lekari obicno kad ne znaju sta je to prepisuju psihosomatici kao "ma to ti je na nervnoj bazi" ) i ljude obolele od ove bolesti uglavnom salju na psihijatrijsko lecenje.
Najcesci simptom ove bolesti su bol i svrab ispod koze i osecaj kao da se gomila mrava ili neki insekti koji se krecu ili koji grizu gmizu osobi ispod koze, takodje se neke osobe zale i na male ranice koji nastaju spontano ili su posledica cesanja tog svraba , a neki se zali i na umor.
Viljem T. Harvi, direktor medicinskog nadzornog borda Fondacije izjavio je 2007. godine da su se u laboratorijskim nalazima pacijenata obolelih od morgelona pokazali povišeni nivoi inflamatornih citokina, insulina i antitela na tri bakterijska patogena. Mnogi pacijenti takođe ispoljavaju simptome hroničnog umora, depresije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i smanjene pažnje. Takođe su prisutni konfuzija, otežano kretanje i kontrola stopala (padajuće stopalo), problemi sa kratkoročnim pamćenjem i koncentracijom, nemogućnost jasnog razmišljanja, formulisanja rečenica i odlučivanja.
Ne zna se kako se morgeloni prenose, ali je potvrđeno da u su u porodicama gde je jedna osoba obolela, veoma brzo svi članovi dobili iste simptome.
U knjizi Korporatizam – tajna vlada novog svetskog poretka, autor Džefri Grap tvrdi da se morgelonskom bolešću smatraju napadi na ljude, insekte i životinje nanomašinama ili grupisanim nanointeligentnim vlaknima. Pošto se bolest širi poput velike globalne pandemije koju u ovom trenutku istražuju naučnici sa najprestižnijih univerziteta dok se njeno postojanje istovremeno zataškava od strane masovnih medija, Grap smatra da iza ove zavere stoje velike korporacije koje ionako poseduju medije i čine sve da se u široj javnosti istina zataška. Morgeloni su potpuno nova vrsta neshvatljivog, nadrealnog oblika života nalik mašini, što znači da su stvoreni u laboratoriji. Nanotehnologija je, za većinu ljudi, stvar koja postoji još uvek u domenu naučne fantastike, ali nije tako. Nanotehnologija je postala sastavni deo naših života i postepeno počinje da menja naša tela.
Na pitanje šta su to morgeloni Grap nudi tri moguća odgovora:
1. supertajna eksperimentalna zaraza koju je pokrenula američka vlada
2. bolest vanzemaljskog porekla
3. kombinacija prve dve mogućnosti
Grap dalje daje osnovne karakteristike morgelona:
– najčešće vlaknasta struktura
– mahom geometrijska struktura (piramide)
– životnost (pokretljivost, centralni nukleus)
– veoma brz rast
– ljudski imunološki sistem potpuno ignoriše ovu bolest i ne raguje na nju
– morgeloni ne umiru ni ako se potope u 91% alkohol
– mogu se zapaliti jedino na temperaturama drastično višim od 530 stepeni Celzijusa, ali ne na manjim temperaturama
– bez ikakvih posledica se mogu izložiti plamenu butana i preživeti
U aprilu 2007. godine, radio voditelj Džef Rens je na svom sajtu objavio sledeću definiciju mrogelona: To je nanotehnološka invazija na ljudsko tkivo u obliku samospajajućih, samoreplikujućih nanocevi, nanomatrica sa senzorima i drugim nanokonfiguracijama, od kojih neke nose genetski izmenjenu i isečenu DNK i RNK. Ove nanomašine koriste bioelektričnu energiju tela i druge elemente da bi stvorile sopstvenu energiju. Postoje tvdnje da ove sićušne mašine imaju sopstvene interne baterije i da mogu da primaju mikrotalasne frekvence određene jačine. Takođe se smatra da poseduju neku vsrtu kolektivne inteligencije.
Ispostavilo se da neka vlakna podnose temperaturu višu od 760 stepeni Celzijusa, što samo znače da se u bolničkim uslovima možda mogu preneti sa čoveka na čoveka i instrumentima koji su prethodno sterilisani na manjim temperaturama.
Ne zna se da li se prenose hranom, vodom, ugrizima insekata, vakcinama, vodovodskom vodom, vazduhom ili direktnim kontaktom. Izloženi su im i ljudi i životinje. Takođe je više nego verovatno da se morgelni na ljude prenose raspršivanjem putem kemtrejlova, ali i selektivno na određene grupe ljudi, premda je bolest prisutna na celoj planeti.
Svaki pokušaj uklanjanja ili uništavanja vlakana-končića, izaziva agresiju ostatka morgelona u telu i njihovu hiperprodukciju, usled čega dolazi do pogoršanja stanja kože, otvaranja novih rana koje ne zarastaju i izlaska crnih, crvenih i belih vlakana. Kolonija postepeno jača i menja delove tela biološkog domaćina. Kada žrtva pokuša da iščupa vlakno iz rane, jasno se može videti kako se vlakno povlači u telo, kao da njime upravlja neka kolektivna svest, nalik funkcionisanja kolonije mrava. Osim što morgeloni nisu biološkog porekla.
Vezano za tu pricu je i ona mracna teorija o "sivom lepku" :
Sivi lepak je hipotetički scenario o kraju sveta baziran na molekularnoj nanotehnologiji, u kome poludeli samoreplikujući roboti proždiru svu materiju na Zemlji da bi stvorili sve više i više sopstvenih replika. Ovaj scenario je poznat pod nazivom ekofagija – proždiranje okoline. Sivi lepak je termin koji se obično koristi u kontekstu naučne fantastike. Po najgorem mogućem scenariju (koji podrazumeva ogromne mašine sposobne da krstare svemirom), sva materija iza Zemlje će takođe biti pretvorena u lepak (gde lepak označava ogromnu masu replikujućih nanomašina bez jasne strukture, koja može ličiti na lepak). Takvu nesreću bi mogli izazvati ili specijalno u tu svrhu stvorena mašina sudnjeg dana, ili slučajna mutacija samoreplikujuće nanomašine čija je svrha potpuno drugačija ali je stvorena da funkcioniše u prirodnom okruženju.
Taj najgori futuristički scenario kao da je postao realnost u slučaju morgelonske bolesti. Nanothenologija već ubija ljudska bića i životinje slučajno ili namerno, nikome nije poznato. Ali je lako pretpostaviti da se u mnogim bolaboratorijama odavno stvaraju novi oblici života i dizajniraju nove bolesti procesom spajanja gena, mutacijom, bioinženjeringom i nanotehnologijom koji pomešani zajedno mogu rezultirati oblikom sposobnm da živi i replicira se sam.
Jedna od teorija nudi mogućnost od koje čoveka podilazi jeza: svi ljudi su već izloženi istoj vrsti kemtrejlova i ko zna čime zaraženoj hrani, ali samo se kod nekih javljaju simptomi morgelonske bolesti. Moguće je da su ti ljudi jednostavno asimilovali tehnologiju u svoje organizme bez ikakvih problema ili simptoma, a da se kod obolelih od morgelonske bolesti ispoljilo organsko odbacivanje nanotehnologije usled aberacija imunološkog sistema ili specifične genetike. To je nešto što tvorci nanotehnološke zaraze nisu predvideli. To opet znači da ljudi koji srećemo nisu zapravo onakvi kakvima se predstavljaju, jer su njihova tela i umovi već nanotehnološki modifikovani.
U knjizi Korporatizam, Džefri Grap ističe podatke da morgeloni veoma efikasno ubijaju biljke i šire se na sva živa bića: insekte, reptile i ljude. Bolest ne ubija ljude, ali ubija insekte, životinje i reptile. Morgelonima je, zapravo, zaražena čitava biosfera planete. Morgelonski oblici života neprestano evoluiraju u nove bio oblike i mogu se preobražavati u brojne vrste. Grap postavlja pitanje hoće li doći do eskalacije ovog procesa i da li će se naša biosfera na kraju pretvoriti u morgelonsku biosferu? Morgelonski „organizmi“ košnice se replikuju u obliku žive stvari koju nastanjuju, u njenom prostoru. Brojke ukazuju da preko 60000 ljudi za sada boluje od morgelonske bolesti. Grap ističe da postoje dokazi da morgelonska vlakna imaju sposobnost preuzimanja i opsedanja svesti domaćina i da na to ukazuje činjenca da žrtve uvek mogu osetiti vlakna u svom organizmu ali ih se ne mogu osloboditi ni na koji način.
Da li su morgeloni deo eksperimentalne faze kontaminacije Zemlje? Zbog čega vlakna postepeno zamenjuju deo po deo domaćinovg tela materijom od koje su napravljena?
Morgelonska vlakna uništavaju folikule kose, a zatim izrastaju kao nova, morgelonska kosa. To je jedan od načina zamene delova tela. Događa se i zamena svih folikula u telu, tako da morgelonska vlakna-kosa prekrivaju čitavo telo, ali posebno okolinu lezija. Iz rana izrastaju dlačice – kada se iščupaju oboleli se bolje oseća, ali dlačice ponovo izrastu.
Šokantno zvuči činjenica da se uprkos otvorenim ranama, kod žrtava morgelona nikada ne javljaju sekundarne infekcije. Takođe, na njihovoj koži nema bakterija koje se uobičajeno mogu naći na ljudskom telu. Mnogi smatraju da to može značiti samo jedno – da invazivni morgeloni jedu bakterije sa ljudskog tela da bi preživeli i da bi održali domaćina u životu.
Ovo sam kopirao delova iz jednog teksta o tome, ali sve u svemu ovo je nesto o cemu se gotovo ne zna nista a jos manje se govori javno (iako je prvi put bolest detektovana pre nekih 15-ak godina) , jedino sto se zasad zvanicno zna je da se ovo prepisuje "psihosomatskom poremecaju" (lekari obicno kad ne znaju sta je to prepisuju psihosomatici kao "ma to ti je na nervnoj bazi" ) i ljude obolele od ove bolesti uglavnom salju na psihijatrijsko lecenje.
