Moral?!

[Tuzni_patak]

Moral je, prosto rečeno, ono što se većina dogovori.

Hajde onda da u srbiji uvedemo obaveznu kradju ili bar kao jedan od fakultativnih predmeta u srednjoj skoli.

Napisao sam i ovo:

Dodao bih samo to, da ne vidim ništa loše u tome da se većina dogovara šta valja a šta je "no-no", dokle god to čine u skladu sa, pre svega, zdravim razumom. Kao takav, moral je izložen stalnim promenama.

Treba samo malo pažljivije čitati, pre nego što se odgovara.

Kako bih voleo da je to dovoljno.Samo znati sta je dobro , i sa dobrim argumentima objasniti drugima , ali nije tako...
Sta cemo kad nezdrav razum duze vlada , onda se nosioci razuma ili izgube ili zatru i vecina slegne "kako mora" ili kako ih navode da rade?

Razumne i mudre treba cuvati a zadnih godina su svi pametni i pametniji i najpametniji , a samo kipi od lakomosti i fusheraja i "BALKAN EXPRESS ETIKA".
Ali bice bolje...

 

[Tuzni_patak]

rekao je vecina...ajde makar citaj sta je napisano pre nego sto pocnes da pljujes...

A gde ti zivis ?
PA vecina ti je kako sam opisao.
Nije vecina ,ako lepo pricas sa komsijom i komsinicom i familijom , pa se zaboravi , sta se ponekad radi i uradi.
Kad radis sa par hiljada ljudi nedeljno koje sve poznajes iz vidjenja , ali ih vidis na poslovno-neposlovnom planu , tu vidis srpsku umetnost zavaravanja.

 

[hedon29]

Moral je priroda moralnih ljudi, odnosno onih koji su odrasli u takvim sredinskim uslovima koji su neophodni za razvoj karaktera u pravcu moralnog delanja. Osim sredinskih neophodan je i bioloshki momenat.Chovek choveku nikada ne sme biti sredstvo vec samo cilj, ne chini drugome ono shto ne zelish sebi (pod uslovom da nisi autodestruktivan).

 

[Lexa]

Recimo da postoje dve vrste morala. Jedan je "individualni", kao što je neko rekao na početku, a drugi je "kolektivni".
Postoji ogromna razlika između ova dva morala. Prema prvom: Čovek ne sme (ili, čak, sme) ubiti, prema drugom - taj isti treba da se ubije ako se nije oženio/udala do tridesete...
Moralne norme koje nam društvo nameće u većini slučajeva su vredne prezira.
Jasno je da imaju definisane ciljeve, ovaj navedeni, recimo, podsticanje stvaranja porodice, samim tim, rađanje dece... Što bi možda bilo i dobro da ubedljivo najveća posledica takve moralne norme nije - diskriminacija pojedinca.
Ovaj mora ovo, onaj mora ono... Čaršijske priče...
Što se "individualnih normi" tiče, a o tome smo već pričali, imale bi, možda, destruktivni karakter da ne postoji zakon koji ih redukuje i/ili izjednačava među ljudima, tako da i veliki "slobodoumnik" ne može da pobegne od činjenice da će biti kažnjen ako počini zločin, sama kazna ga, kao slobodoumnog, nagna da shvati da bi osoba kojoj nanosi zlo preživela njegovu kaznu pre njega i da on to ne želi ni sebi ni njemu. Zato su ove prve, individualne norme, daleko iskrenije, možda čak i korisnije...
Dok su, s druge strane, "kolektivne" norme jedna velika kočnica napretku koja će, verujem, u bliskoj budućnosti poprimiti neki, za nijansu blaži, ali svakako drugačiji oblik, kako bi masa ljudi koji se protiv njih bore na neko vreme smirila strasti...