Montok Projekt I Filadelfijski eksperiment

[sinisa123]

Da li je neko citao knjige o Montok projektu i Filadelfijskom eksperimentu???

Postoji serija knjiga Pitera Muna i Prestona Nikolsa o tome.

http://www.skybooksusa.com/books/pnichols.htm
http://www.skybooksusa.com/books/pmoon.htm


Ps. Mun u novoj knjizi Transylvanian Sunrise tvrdi da su piramide u Rumuniji (da i tamo ih ima, cak i sfinga ) direktno povezane sa podzemnim ulazom u Montak, sto u igru moze uvesti i bosanske piramide kao dio teorije da je cijeli svijet povezan podzemnim kanalima

 

[gost 114587]

evo nekih zanimljivih citata sa slicne teme

"Filadelfijski Eksperiment" je , navodno, tajni eksperiment U.S.NAVY koji je sproveden 28.oktobra 1943. u dokovima brodogradilista u Filadelfiji, koji je navodno krenuo uzasno pogresnim tokom (poznat je i pod imenom "Project Rainbow")
Pretpostavka je da je u eksperimentu ucestvovao razarac USS Eldridge iako je svaki clan posade broda negirao da se taj dogadja ikada desio, osim Ala Bijeleka (Al Bielek) koji je nije bio ni blizu broda tog datuma kada je tvrdio da je bio svedok ekperimenta.

Filadelfijski eksperiment je imao veliki uticaj na razne teorije zaveri i njegovi elementi se mogu naci u mnogim pricama o zaverama.

Postoje razlicite verzije price o tome i svaka od njih je izazvana od strane ozbiljne naucne zajednice kao neosnovana i spekulativna.

Osnovna "legenda" glasi da je eksperiment sprovodio Dr. Franklin Reno (ili Rajnhart, ime zavisi od verzije price) u cilju vojne primene Ajnstajnove "opste teorije gravitacije".
Cilj je bio da se upotrebom odgovarajuce opreme i generatora oko broda stvori elektromagnetno polje koje bi ga ucinilo nevidljivim.
Test je poceo u leto 1943. i ograniceno uspesno. Jula 22, 1943 USS Eldridge je ucinjen potpuno nevidljivim, video se kao zelena izmaglica, no neki su se clanovi posade zalili na mucninu nakon toga. Tada je promenjen cilj eksperimenta da bude nevidljiv samo za rada.
28. oktobra eksperiment je ponovo sproveden i ovog puta Eldridge je bukvalno nesto u bljesku plavog svetla. U isto vreme u mornarickoj bazi u Norfolku (600 km odatle) je navodno izvesteno da su videli Eldridge sa obale na nekoliko minuta, da bi opet nestao i pojavio se u Filadelfiji - pretpostavljeni slucaj slucajne teleportacije.

Fizioloski efekt na posadu je bio da su skoro svi tesko oboleli. Neki su oboleli od sizofrenije i drugih mentalnih bolesti, neki su nestali a prema prici 5 clanova posade je nadjeno spojeno sa metalom broda.
Svi preziveli clanovi posade su otpusteni iz sluzbe, a na nekima je primenjo "pranje mozga" ako bi zaboravili na to.

Detalji ovog eksperimenta su saopsteni javnosti na zaobilazan nacin.
Jedini izvor ove legende navodno je izvezni Carl M. Allen (alias Karlos Aljende) i prvi detalji o eksperimetni su navedeni u 3 pisma koje je pisao amateru astronomu Morisu K. Dzesupu.
Nikada nije utvrdjen stvarni identitet Karla Alena.

Prica u obliku kakvim je danas rasprostranjena preko nekoliko knjiga i Internetom potice iz filma "Filadelfijski Eksperiment" (1984).
1990. pojavio se izvesni Al Bijelek koji je tvrdio da je prisustvovao eksperimentu bas kako je prikazan u filmu, da bi ga 2003. razotkrili kao prevaranta.

Moris K. Dzesap (Morris K. Jessup) je ostao jedina licnost sa potvrdjenim identitetom od koje potice prica o Filadelfijskom eksperimentu.
Dzesap je postao donekle poznat u krugovima NLO istrazivaca 1955. kada je objavio knjigu "The Case of the UFO" kvazi naucnu raspravu o pogonima letecih tanjira.

Dzesap je tvrdio da je 13.1.1955. dobio pismo od coveka koji se predstavio kao Carlos Miguel Allende koji je tvrdio da je video nestajanje i ponovu pojavu USS Eldridge sa palube trgovackog broda SS Andrew Furuseth u blizini (ostaje pitanje kako se trgovacki brod mogao naci u blizini tajnog sprovodjenja vojnog testa ). Tvrdio je takodje da su to videli i drugi clanovi posade i da su doziveli neki od njih ubijeni.
Dzesap je odgovorio na ovo pismo trazeci dodatne dokaze za pricu. Odgovor je dosao posle nekoliko meseci ovog puta od coveka koji se predstavio kao Carl M. Allen. koji je izjavio da ne moze da detalje koje Dzesap trazi, ali da bi mozda mogao da se priseti pomocu hipnoze.
Tada je Dzesap odlucio da prekine dalje dopisivanje.

U prolece 1957. Dzesapa su pozvali iz ONR (Office of Naval Research) u Vasingtonu da prouci sadrzaj paketa koji su primili.
Paket je bio primerak Dzesapove knjige o NLO koji je bio obimno ispisan na marginama.
Beleske su napisane u 3 razlicite boje mastila i delovale su kao korespodencija izmedju tri osobe. U tim beleskama je raspravljano o razlicitim "vrstama" ljudi koji zive u svemiru i diskusiju o raznim pretpostavkama koje je Dzesap naveo u knjizi na nacin koji ukazuje na superiorno saznanje, jedna od beleski je glasila "On ne zna, ne moze znati. Samo nagadja".
Ispitivanje rukopisa od strane Dzesapa i profesionalnih grafologa je ukazalo da jedan rukopis identican sa onima iz pisama koje primao, a da su i druga dva najverovatnije od iste osobe.
ONR je ispitao slucaj i nasao da je adresa posiljaoca paketa napustena farma.
Istrazivacka firma povezana sa mornaricom, Varo korporacija je odstampala mali broj primeraka knjige sa sve beleskama (stotinak), i 3 primerka su poslali i samom Dzesapu.

Nakon toga Dzesap je bezuspesno pokusao da zaradi nesto pisuci o toj temi, no njegova knjiga o tome se nije prodavala. 1958. nakon sto ga je ostavila zena, doziveo je tesku saobracajnu nesrecu od koje se sporo oporavljao, te je izvrsio samoubistvo 1959.

Kasnije se Filadelfijski eksperiment pojavio u nizu kvazi naucnih i fikcionalnih dela:
1965 - Vinsent Gedis u knjizi Invisible Horizons: True Mysteries of the Sea je pisao o tome na osnovu "Varo" beleski.
1973 - u SF romanu "Gravity`s Rainbow" Tomas Pincon je uzeo neke elemente kao deo romana.
1977 - istrazivac paranormalnog Carls Berlic mu je posvetio jedno poglavlje u knjizi Without a Trace: New Information from the Triangle.
1978. - roman "Thin Air" Dzordza Simpsona i Nila Burgera je novelizacija celog dogadjaja i zavere oko prikrivanja.
Dva filma 1984 i 1993, niz televizijskih emisija manje ili vise ozbiljnog karaktera su doprineli daljem sirenju mita.
RUPE U PRICI:
- jedini pocetni izvor price o Filadelfijskom eksperimentu su pisma koje je Dzesap primao, i nikakav drugi dokaz nikada nije ponudjen.
- Najpoznatiji opis eksperimenta je iz knjige Carlsa Berlica i kopija je teksta iz jednog SF romana.
- pisac Robert Gorman je 1980. napisao clanak za Fate Magazine gde je tvrdio da je "Karlos Aljende/Karl Alen" Karl Meredit Alen iz Nju Kensingtona u Pensilvaniji koji je bio vrlo inteligentan, ali mentalno oboleo te je izmislio celu pricu.
- naucna podloga price je potpuno besmislena za svakoga sa ko malo bolje poznaje Ajnstajnove radove i fiziku svetlosti, elektromagnetizma i gravitacije.
- A najveca rupa u celoj prici je sam brod koji je navodno ucestvovao u eksperimentu.
USS Eldridge je porinut 25.jula 1943. u brodogradilistu u Njuarku, Nju Dzerzi (3 dana nakon navodnih pocetaka eksperimenta) i kako po istorijskim i brodskim zapisima, tako i po svedocenjima svih clanova posade u vreme kada se po prici nalazio u Filadelfiji bio je na probnom krstarenju u podrucju Bahama.
Od 4.1.1944. do 9.5.1945. USS Eldridge je obavlja zadatak pracenja konvoja za snabdevanja saveznickih operacija u Mediteranu i Severnoj Africi ( a deluje prilicno besmisleno da bi takav brod bio vracen u sluzbu, a ne rastavljen i ispitan na delove).
Pred kraj rata USS Eldridge je kratko ucestvovao u operacijama na Pacifiku da 1946. bio povucen u rezervu, a 15.1.1951 poklonjen Grckoj u okviru programa vojne pomoci gde je nastavio da plovi pod imenom HS Leon sve negde do 2000-te kada je otisao u staro gvozdje.
USS Eldridge se nikada nije nasao u Filadelfiji sto su potvrdili clanovi posade novinarima tokom okupljanja veterana sa USS Eldridge u aprilu1999.
(Kompletni zapisi o USS Eldridge i njegovoj posadi se mogu naci u US Naval Historical Centre u Vasingtonu).
Naravno pobornici teorija zavera su sve istorijske informacije odbacuju kao zataskavanje navodne "istine" potezuci za to razne razloge pocev od toga da je ta tehnologija jos u upotrebi kao super tajna pa do toga da se vlada brine da ce ih porodice zrtava tuziti za odstetu.
Sve u svemu Filadelfijski Eksperiment je samo jos jedan mit modernog doba siroko rasiren zahvaljujuci masovnim medijima.

 

[gost 114587]

.....

Filadelfijski eksperiment

Jedna od onih legendarnih priča obavijenih velom misterije o kojoj se pišu knjige i snimaju naučnofantastični filmovi jeste tzv. Filadelfijski eksperiment. Naime, oktobra 1943. u Filadelfiji je navodno izveden tajni eksperiment s magnetnim generatorima, kojim se razarač "eldrige DE-173" usidren u filadelfijskoj vojnoj luci dematerijalizovao, zatim se na nekoliko sekundi pojavio u luci u Norfolku, 350 km daleko odatle, a onda se ponovo materijalizovao u Filadelfiji. Polovina mornara sa broda je nestala, neki su poludeli, neki su se sami od sebe zapalili, a neki su stekli osobinu da se po svojoj volji pojavljuju i iščezavaju. Po jednoj od verzija, eksperiment je urađen na osnovu Teslinih rukopisa koje je posle njegove smrti uzeo FBI. Po drugoj je sam Tesla rukovodio čitavim projektom pod nazivom "Projekat duga" (u koji je, po nekima, bio uključen i Albert Ajnštajn), sve do 1942. kada je namerno počeo da ga sabotira svestan njegovih posledica po čovečanstvo. Zbog toga je Tesla ubijen, a po njegovim proračunima eksperiment je napravljen, ali je nešto pošlo naopako. Kasnije je ovaj projekat nastavljen u smeru ovladavanja "vremenskim tunelima" pomoću kojih se može putovati kroz vreme. Rezultati su naravno bili povoljni, uz jednu teškoću. U prošlost se može putovati bez granica, dok je put u budućnost iz nekog razloga put ograničen samo do 2011. godine, kada će doći ili Vanzemaljci ili Božji sin ili smo ga ugasili.

 

[gost 114587]

Tesla i Filadelfijski eksperiment
Na ovaj deo price o Tesli decenjiama se vec oslanja i citava mitologija u nestanku njegovih najvaznijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, jer je po ukusu americkih vladinih agencija uvek bio naglasheno nekooperativan. S druge strane, Tesla je bezbroj puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o svojim strahovima da njegovi projekti ne dodju u pogresne ruke.
Tokom 1943. u americkoj mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu koji je i dugo godina kasnije bio poznat samo nekolici ljudi. I oni koji su u njemu ucestvovali nisu znali sta im se dogodilo.
Od kada je Stiven Hoking objavio da je putovanje krzo vreme teorijski moguce, tom pricom su poceli da se bave naucnici i ufolozi, novinari i autori pisama citalaca - ili gotovo sve sto moze da govori ili drzi olovku u ruci. Groznicavo je zapocela pretraga kroz stare arhive da se pronadje zlatna zica koja bi dovela do "nepobitnih" dokaza da je novi lav teorijske fizike imao potporu i u svojim velikim prethodnicima. I - posrecilo se! Onima koji su se dosetili da joj jednom pregledaju dokumentaciju o legendarnom "Filadelfijskom eksperiment" slozio se i poslednji delic mozaika.
Kako za sada, naravno ne postoji nijedan dokaz putovanja kroz vreme, za ovu svrhu posluzilo je nesto sto najvise podseca na dokaz: delo i ime nedodirljivog autoriteta. U slucaju zlosrecnog razaraca U.S.S "Eldridz" steklo se i jedno i drugo.
Eksperiment je dobio takvo ime jer se slucaj odigrao u luci americke mornarice u Fildeaelfiji, 1943. godine. Prva ideja bila je da se pokusa sa projektom nevidljivog radara (stvaranje pulsirajuceg magnetog polja da bi se dobio elektromagnetski zastitni balon). Eksperiment se, medjutim, lose zavrsio. Umesto da brod postane radarski nevidljiv postao je opticki nevidljiv a potom je nestao kroz vremenski tunel.
Kada su generatori konacno prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Nekoliko clanova posade je otkriveno kako besciljno luta, nesvesni gdfe su i sta im se dogodilo. Drugi su ostali tumarajuci o brodu kao da su nevidljivim nitima vezani za njegovu celicnu strukturu. Kasnije je to objasnjeno cnjecnicom da ljudi nikad ranije nisu bili izlozeni tako snaznom uticaju elektromangetskog polja.
Za sve koji su gleedali film Filadelfijski eksperiment 1 i 2, ili su citali knjige Carlsa Berlica Vilijama Mura, izjava Al Bieleka jednog od mornara sa broda mogla bi da bude odlucujuci tas na vagi.
Prema njegovoj prici, "filadelfijski eksperiment" se zaista dogodio. Ako to iko oze da posvedoci onda je to on jer tvrdi da se nalazio na palubi Eldridza u vreme kada se eksperiment izvodio! to je svakako vise nego ubedljiv razlog da mu se veruje - ukoliko bi, naravno, mogao da pruzi bilo kakav ozbiljniji dokaz. Bielek jedino otkriva da zna koji veliki naucnici su ucestvovali u eksperimentu i navodi:

Nikola Tesla: On je rukovodio citavim projektom(sifrovana duga) sve do 1942 kada je namerno poceo da ga ometa i sabotira a na kraju sepotpuuno povukao kada je shvatio da ce mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorccice. Nekoliko meseci kasnije, Tesla je proandjen mrtav u svojoj hotelskoj sobi.
Dr. Dzon fon Nojman navodno Teslin zamenik i covek koji je bio zaduzen da 1947. obnovi projekat,posto je od posade iz cuvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija, Bielek tvrdi da je tada iz analgnog projekat prebacen u digitalni.
Tomas Tounsend Braun. Jedan od najvecih fizicara sveta, po znat po Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima veliko gelektricnog naboja, Manje je poznat njegov rad na elektrogravitacijo u kome je dokazao da u laboratorijskim uslovima mali diskovi gube tezinu pa cak i lete, kada poseduju elktrostaticki naboj.
Po Bieleku Braun je bio zaduzen za specijalan antenski sistem na Eldridzu. Medjutim, doziveo je nervni slom samo dva meseca pre pocetka eksperimenta.
Albert Ajnstajn - Tih godina, verovalo se da je Ajnstajn pdoluzcio da se potpuno povuce iz naucnog rada. I zaista iz tog perioda ne postoji ni jedan njegov objavljen rad ili bar naucna izjava. Ipak on je ucestvovao u projektu u svojstvu naucnog savetnika.
Sledeci rezultate ostvarene u "projektu duga" od 1963. su zapocetli radovi na stvaranju vremenskog tunela koji bi onogucavao usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme.
Bielek tvrdi da su za ovo korisceni vidovnjaci. Njih su povezivali, preko specijalnih stolica sa kompjuterima vanzemaljskog porekala koje su obezbedila bicca sa Oriona i Sirijusa.A azjedno sa grupom poznatom kao "Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu posmtaraca bila ukljucena i bica sa Antaresa potpuno identicna Zemljanima.
Sa manim prekidima ekspriemtn sa vremenskim tunelom je nastavljen sada pod imenom "projekat Montouk" na long ajlendu kod njujorka sve do 1983.
Bielek i Preston Nikols, naucnik koji je neposredno bio ukljucen u realizaciju Montoku tvrde da ej vec rada biola potpuno osvojena mogucnost bezgranicnog putovanja u proslost ali se u buducnost moglo putovati samol do 2011. godine. Psole ovog perioda putovanja su moguca samo u stanju izmenjen svesti. Taj podatak pomalo cud, s obzirom da vecina modernih proroka ukazuje na cinjenicu da se bas u to doba, 2011- 2013 ocekuju krupne promene geotekonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga pojava Bozijeg sina.
Ufolozi sugreisu da za ovo postoji sasvim logicno objasnjenje: proroci su u stvari samo preruseni putnici kroz vreme ali iz drugih svetova. Zbog toga sto vrlo malo znamo o fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih univerzuma, psetioci su mozda prinudjeni da lazu odakle dolazi. Mozda bi otuda bilo preciznije ako se pitamo iz kog vremena a ne iz koga dela kosmosa dolaze. Na primer da li oni pridaju redovnim grupama studenata katedre sa Zemlje koje nas pohode na svojim uobicajnim studijskim putovanjima da bi se upoznali sa promenljivim vremenima u kojima su ziveli njihovi preci.
U tesli folklornoj mitologiji citava ova prica je dobila uobicajeno vazno mesto, ka i cuveni kosmicki susreti sa Teslom posredstvom medija. Razlog je verovatno u cinjenici da jos uvek nije uverljivo dokazano da posle njegove smrti zaista niko nije imao prilike da pre Kosanovica stigne do Tesline ostavstine. Zagovornici ove teze polaze od pretpostavke da se vojim ekspertima u jeku ratnih operaciaj veoma zurilo da provere da li ima iceg realnog u Teslinim fantasticnim izjavama o svemocnom oruzju i stitu za protivvazdusnu odbranu. Posto su bezuspeeno vise puta pokusavali da od njega dobiju ove projekte i uverili se da i "Staro gundjalo" nikad nece pomoci navodno su odlucili da g a uklone.

.....

 

[kapetan81]

Bielek tvrdi da su za ovo korisceni vidovnjaci. Njih su povezivali, preko specijalnih stolica sa kompjuterima vanzemaljskog porekala koje su obezbedila bicca sa Oriona i Sirijusa.A azjedno sa grupom poznatom kao "Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu posmtaraca bila ukljucena i bica sa Antaresa potpuno identicna Zemljanima.
Sa manim prekidima ekspriemtn sa vremenskim tunelom je nastavljen sada pod imenom "projekat Montouk" na long ajlendu kod njujorka sve do 1983.

a evo i sta kazu ti vidovnjaci koji su bili u Montauku

Iz knjige: "Montok - Vanzemaljska Veza"

Napisao: Stjuart Sverdlov u saradnji sa upravo pomenutim Piterom Munom u uvodnom postu teme.



SUSRETI SA VANZEMALJCIMA U MONTAUK BAZI

Posmatrajući s desna na lijevo, prva je bila velika Reptilska kreatura, izgledala je kao gušter obučen u crnu uniformu. On je govorio piskutavim glasom na nepoznatom jeziku koji je zvučao zajedljivo. Uporedo, ja čujem značenje tih riječi u mojoj glavi. Član je velikog Carstva koje je zauzelo veliki dio galaksije, reptili namjeravaju da okupiraju sve zvjezdane sisteme do spoljnih rubova ove galaksije.

Gledano prema informaciji od Reptoida, Zemlja je bila okupirana mnogo hiljada godina prije od strane njegovih bića, kada je veliki svemirski brod, a to je sada Mjesec, doveden pored Zemlje. Većina izvora uključujući i one iz NASE, potvrđuju da je Mjesec šupalj i da je okružen nekakvom oplatom, on je smješten ovdje i pun je Grejsa i Drakona (Reptoida). Drugi takav brod je na svom putu, reče, i njemu je određeno da dođe prije završetka ovog vijeka (po našem računanju vremena). Nekoliko izvora između ostalih Aleks Kolier, insistira da je to Planetoid-sličan Hal Bopu - stigao prateći trag gravitacije komete u kojem je i sakriven, i pun Drakona spremnih za invaziju. Prema Aleksandrovoj procjeni ova kometa bi mogla da istovari ratne brodove negdje u blizini planete Merkur.

Nakon što je bio dovezen na Zemlju od strane predstavnika Lirijanskog Carstva, njegovi su (Reptili) otišli u podzemlja. Većina Lemurijanaca potvrđuje priču da je na raspad njihovog carstva uticao rat Reptila sa humanoidima koji su izgubili, ali uticaj okoline je natjerao preživjele da potraže opstanak pod zemljom, gdje im je krv postala više crvena i ovisnija o željezu povezanom sa oksigenom (ovo je u suprotnosti sa njihovim prijašnjim izgledom jer su bili potpuno plavi). Tamo će ostati u stanju mirovanja dok im ne dođu njihovi brodovi i reaktiviraju ih. Ovi reptili takođe su obnovili baze na Veneri i na nekim od satelita na drugim planetama. Zbog tog što su njegovi ljudi većinom muškarci, oni su stvorili ženke da riješe problem rađanja. Uzimajući ovo u obzir kloniranje je primaran metod reprodukcije. U zaključku koji je reptil naveo, ja bih voleo da dodam, da bi ih rado konvertovao u svjetlost, jer je moja duša bila izaslanik njima prije mnogo godina. Sjećajući se mene, oni će poštovati ono što im kažem.

Sljedeći koji je govorio je bio više podvodni tip, koji je dosta nalikovao na stvorenje iz Crne lagune. Mršav i vlažan, njegovo tijelo je bilo prekriveno sa krljuštima, zelenkasto-sive boje. Dišući teško, njegove su misli tekle u moj mozak. Njegova civilizacija je bila originalni stanovnik Zemlje, sve dok nisu stigli ostali. U to vrijeme Zemlja je bila prekrivena vodom i okružena maglom. Uništenjima koje su ovi novi stanovnici donijeli i stalnim razaranjima, ostalo je samo nekolicina ovih bića skrivena duboko u dubinama mora. S vremena na vrijeme oni su izlazili na suhu površinu, da bi se sunčali, ovo je stvorilo legende o morskim sirenama. Ova je vrsta tesno sarađivala sa Atlantiđanima prije nego im je kontinent potonuo. Oni su bili veza između ljudi, delfina i kitova. On je rekao da su ovi sisari iz mora napredna vrsta iz druge galaksije. Većina njegovih ljudi je prenesena sa ovog svijeta u okeane na Neptunu. Ovaj manevar je izveden po okriljem ET grupe. Nastavljajući rekao mi je da ja imam delfinsku DNK, i u skladu s tim mogu da naučim njihov jezik i pomažem zajedno sa njegovom vrstom ljudima i delfinima da se uspostavi balans u njihovom sistemu.

 

[kapetan81]

Al Bielek – intervju
voditeljica intervjua Susanne Konicov


SUSANNE KONICOV:

Čula sam da je Al Bielek govorio o “Philadelphia eksperimentu“ u nekoliko izlaganja zadnje dvije godine. Materijal koji je prezentirao je strašan i zaprepašćujuć. Prošlog septembra na “Los Angeles Whole Life Expo“, Al je pristao napraviti intervju za Connecting Link.

Prvo ćete čitati Alove bilješke o godinama koje prethode “Philadelphia eksperimentu.“ Zatim, po prvi puta u nekom časopisu, Al iznosi informacije o drugim, manje poznatim eksperimentima koji traju sve do danas (HAARP projekt, op. prev). Eksperiment koji se odvijao, i vjerojatno se još odvija, u bazi Montauk, Long Island.

Alfred Bielek je rođen 4.8.1916. kao Edward A. Cameron II, sin od Alexander Duncan Camerona, Sr.



AL BIELEK:

Moj otac, Alexander Duncan Cameron, Sr., upisao se u američku mornaricu prije ulaska Amerike u 1. svjetski rat. Prvo je dobio mene, zatim moga brata A. Duncan Camerona, Jr. (maj 1917) s drugom ženom.

Duncan i ja, kao polubraća, odrastali smo sretno sa stricem Arnoldom u velikoj kući, mirno u West Islip, Long Island (otac je ostao u mornarici do 1930, kada odlazi u mirovinu). Kako nismo imali teškoća s novcem (zahvaljujući Arnoldovoj i Constablinoj sreći na burzi), Duncan Jr. i ja (nakon završene srednje škole) pohađali smo sveučilišta. Ja sam išao prvo na Princeton, zatim na Harvard, završio sam fiziku. Duncan je pohađao sveučilište u Edinburgu. Također je završio fiziku, u ljeto 1939.

U septembru 1939, Duncan i ja upisali smo se u mornaričku komisiju, a zatim smo pohađali 90-dnevnu obuku za “Specijalnu agenciju” za mornaričko osoblje u Providenci, Rhode Island. Po završeku obuke, obojica smo dodijeljeni na Institut Naprednih Studija (Princeton, N.J.) i direktno na započeti “Projekt Nevidljivost.”

S uspješno položenim ispitom 1940. u Brooklyn Navy Yard, projekt je bio označen kao tajan i preimenovan u “Projekt Rainbow.” Uredi su premješteni u Philadelphia Navy Yard. Duncan i ja smo premješteni između Philadelphie i Princetona.

U januaru 1941, poslani smo na more u sklopu dužnosti na USS Pennsylvania. Otputovali smo na Pacifik u oktobru 1941, kada je Pennsylvania došla na dokovanje u Pearl Harbor. Nakon odlaska u San Francisco i ostanka ondje u decembru 1941, vraćamo se u institut u januaru 1942. Radimo na projektu cijelu 1942. Nikola Tesla se povukao s projekta u ožujku 1942. i Dr. John Von Neumann ga je zamijenio. Duncan i ja ostali smo na projektu kroz dva testa 1943. s “USS Eldridge.” Drugi test, 12. augusta 1943, bio je totalna katastrofa, s mnogo žrtava, a Duncan je trajno nestao.

Ostao sam u mornarici i oženio sam se kasne 1943. Sin Jess, rodio se u februaru 1944. U julu 1944, obitelj i ja smo premješteni u Los Alamos, New Mexico, gdje sam ostao do 2. jula 1947. Tada sam premješten i nasilno odvojen od svoje obitelji koju nisam više nikada vidio.

S optužbom za špijunažu, očikivao sam vojni sud. Umjesto toga premješten sam u Washington DC, gdje su optužbe odbačene, a ja sam premješten u Montauk, Long Island, vojnu bazu (Fort Hero). S te točke premješten sam u vremensku liniju u 1983, natrag u projekt Phoenix. Tamo sam podvrgnut ispiranju mozga i sva memorija mi je izbrisana. Uz to, vraćen sam (smanjen sa starošću i veličinom 30-godišnjaka u tijelo jednogodišnjaka) i zatim, kao jednogodišnjak, vraćen u 1927. i ubačen u novu obitelj kao zamjena za poginulog sina. Ta nova obitelj - Bielekovi – postali su moji jedini znani roditelji za više od pola stoljeća!

S napretkom 2. svjetskog rata, povučen sam u mornaricu 1945. (druga tura) kao mornar do 1946. Po završetku službe, okušao sam sreću u biznisu (koji je propao) i upisao sam koledž (1949-1950) u Newarku, New Jersey, i kasnije na UCLA. Nastavljam karijeru kao elektronički inžinjer (1958-1988), i idem u mirovinu 1988.

U maju 1986. mi se vraćaju sječanja na projekt Phoenix i Philadelphia eksperiment (projekt Rainbow), a u januaru 1988. uključen sam u opsežna predavanja i pisanje o Philadelphia eksperimentu i vezanim stvarima, o projektu Phoenix, kao i nevjerojatnim posljedicama u vremenskoj petlji.


SUSANNE KONICOV:

Pričaj mi o projektu Phoenix.




AL BIELEK:

Bio sam u zadnjoj fazi projekta Phoenix suočen s raznim aspektima projekta. Uključio sam se u projekt 1953. kao Al Bielek. Bio sam ono što knjiga The Montauk Project označava, kompjutersko sučelje između fizičkog sjedala upotrebljenog kao pojačalo za vremenski tunel u zadnjoj fazi opracije. Ranije faze bile su vrlo teške – nisu ispravno radile i bilo je puno problema. Uključio sam se kao Al Bielek. Preston Nichols je uključen kao Preston Nichols, i Duncan Cameron je uključen kao Duncan Cameron, u njegovom drugom tijelu, bez ikakvih sjećanja o sudjelovanju u Philadelphia eksperimentu.

Projekt je proizveo vremenske tunele. Ljudima je omogućeno da putuju kroz vrijeme i prostor i oni su to činili. U Montauku su se odvijali i drugi projekti. Mi još ne znamo za sve njih.

Tehnologiju za tunele nam je dala kooperativna vanzemaljska grupa, prvenstveno Orionska grupa, koja uključuje reptile, podgrupu zvanu Leverons. Tehnička grupa koja je omogućila podršku, bila je grupa sa Sirius A – materijalistički, znanstveni ljudi. Možda ne zlonamjerni, ali zavedeni, jer imaju vrlo dugoročne ugovore s Orioncima da im omoguće potrebno znanje i podršku. I oni rade s našom vladom u tajnosti na razvoju tehnika umne kontrole i na razvoju visoko automatiziranog, tehničkog društva koje će biti mnogo lakše kontrolirati nego što je slučaj s ovim danas. A tome se približavamo, i to vrlo brzo.

Također, tamo je bilo mnogo Sivih vanzemaljaca. Bilo je i drugih grupa koje nisu sudjelovale u projektu, ali su bili tamo kao promatrači, poput grupe s Antaresa, vrlo dobri, vrlo sretni, vrlo vedri ljudi. U stvari, ne bih baš mogao reći za njih da su ljudi. Čak niti anatomski. Zašto su bili tamo, ne znam. Nisu radili ništa. Bili su promatrači.

Ali vanzemaljci su omogućili proučavanje, opremu. Sakupili smo to s kompjuterskih podataka na IBM 360. Tada to još nije radilo i neke su promjene napravljene. Duboko sam se uključio u posao s vremenskim tunelom. Bila je to vanzemaljska tehnologija. Mi nismo imali teoriju. Imali smo kapacitete, tehnološke studije za izradu opreme, i izradili smo to prema njihovim specifikacijama.

ITT je sve ugovorio. To je bilo na “Black Card” nivou provjere, što je najviši nivo tajnosti koji postoji. Većina ljudi ne zna da to postoji. To u osnovi znači; za tako duboki "Black Hole" projekt se svi dokumenti, sve u vezi s tim, drži zakopano u crnom podrumu. Nitko nema pristup tome bez prikladne dozvole. To uključuje i odjel nabave koji kupuje opremu za takve projekte. Dokumenti o nabavi, prodaji, bilo čemu, su zakopani u crnom podrumu i nitko ih ne može naći. Zato se to zove "Black Hole" projekt. Takvih projekata ima jako puno. To je jedan od njih.

Tunel je postao potpuno operativan oko 1977. nakon mnogih izmjena. Otprilike 1979. imali su sve rezultate koje su željeli. 12. augusta 1983, noću, projekt je namjerno uništen. Sabotaža iznutra. To je opisano u knjizi. Ali ono što su uradili prije toga bilo je nevjerojatno.

Jedna od upotreba Phoenix projekta, odnosno vremenskih tunela, bila je da omogući rezervni transport do kolonija na Marsu. Kolonije na Marsu su tamo od ranih 70-ih. Na mjesec smo otišli javno 1969. U stvari Nijemci su bili tamo 1947. A mi smo bili tamo 1962. zajedno s Rusima. Ekspedicija je bila tamo 22. maja 1962. Film, Altenative 3 (https://video.google.com/videoplay?docid=-7185519553937114642), od Anglia Television, 1. aprila 1977, koji je dostupan u "podzemlju", otkriva to u potpunosti. To je stvarni prijenos. TV snimke u boji s Marsa, kako taj Explorer leti i slijeće. Mi imamo kolinije tamo na Marsu od kasnih 60-ih ili ranih 70-ih.

Našli su tamo mnogo artefakata. Tamo je više od jednog uništenog grada. I naravno, tamo je slavno lice, piramide i cijeli taj kompleks o kojem je Dr. Richard Hoagland javno govorio. Postoje 2 videa o tome, plus njegova knjiga.

Ono što su našli na površini upućuje na to da tamo postoji još mnogo toga za pronaći što je zakopano. A oni nisu to poneli sa sobom, nisu imali mogućnosti poneti sa sobom tešku mehanizaciju na Mars u to vrijeme. Nisu imali bagere, traktore i takve stvari. To je bilo preteško za poneti.

Poslan je zahtjev radiom na Zemlju, “Vjerujemo da tu postoje podzemne instalacije. Vidjeli smo zapečaćene otvore. Možete li nam vi momci dolje reći što da radimo?” Informacija je poslana u Montauk, Phoenix projekt. Oni su odgovorili, “Dajte nam koordinate tih lokacija na površini Marsa.” I učinili su to i rekli su, “Dobro, istražite to.” I istražili su. Jer su mogli pomoću tunela ići na bilo koje mjesto na Marsu. Otišli su upravo na te koordinate.

Prvo nisu slali nikoga. Pokrenuli su tunel u nešto za što su mislili da je podzemno područje, radije nego da riskiraju zabiti nekoga u stijenu. Poslali su kameru, remote-view kameru. Otkrili smo tamo pećinu koja je bila sigurna. Zatim je Montauk poslao ljude. U posadi smo bili Duncan i ja. Prva grupa koja je poslana trebala je istražiti podzemlje Marsa. Nisam spomenuo u knjizi tko je išao, ali eto, mi smo išli. Bilo je vjerojatno i drugih. Išli smo nekoliko puta. Našli smo sve vrste artefakata. Našli smo još uvijek ispravan podzemni sustav osvjetljenja, sustav napajanja. Našli smo to, uključili smo to, i još uvijek je radilo. Nije bilo traga životu. Mnogo artefakata, dokumenata, zapisa, religijskih predmeta, kipova, sve složeno kao u skladištu, velikom skladištu.

 

[sinisa123]

da li je prevedena knjiga vanzemaljska veza od sverlova?

ovo izgleda kao hrvatski prevod?