Најбољи одговор на ово су речи Виктора Угоа, од 1. марта 1871. године, иако је тешко поверовати да неко попут вас, народа без језика, историје, културе, може то да разуме...
Узети не значи поседовати. Поседовање претпоставља пристанак. Зар је Аустрија поседовала Атину? Зар је Аустрија поседовала Венецију? Зар Русија поседује Варшаву? Зар Шпанија поседује Кубу? Зар Енглеска поседује Гибралтар? Чињенично, да,са становишта права,не!....Освајање је отимачина,ништа више. Оно је чињеница,у реду,али право не проистиче из чињенице....
Као што Французи нису престали да врше дужност према Алзасу и Лорени, према себи самима, према свету, правди, Богу, тако ни Срби неће престати да врше дужност према Крајини. Као што су Французи дочекали тај час величанствене одмазде, тако ће дочекати и Срби. Ви мислите као и Немци у оно време, да је све завршено, али ми чујемо нашу победоносну будућност како крупним корацима граби кроз историју. То ће почети, кад се најмање будете надали. Срби ће се прибрати, предахнути у страшној уснулости очајања, повратити снагу, подизати потомке, хранити свети гнев те деце која ће постати велика, ковати топове и стварати војнике, стварати армију која ће бити читав народ, позвати науку у помоћ рату, утврђивати се, очврснути,препородити се, поново постати велики народ, народ из времена цара Душана, народ из времена Карађорђа, из времена Степе Степановића, Живојина Мишића... бићемо опет земља мача, земља пред којом ће дрхтати сви који подржавају неправду. Срби ће се изненада поново усправити! Биће страшна, једним залетом, српска војска поново ће ослободити Крајину.